EKSKLUZIVNO Empire of the Sun za Nova.rs: Ne znam puno o Srbiji, ali mi je jedan Srbin, inače najbolji konobar u Americi, stalno pričao o vama

Australijski elektronski velikani, sastav Empire of the Sun održaće prvi koncert u Beogradu 11. juna. Ovaj bend nastupiće u Luci Beograd, u okviru evropskog dela turneje "Ask That God Tour", u organizaciji producentske kuće Long Play.

Bend, kog su osnovali Luk Stil i Nik Litlmor, iza sebe ima četiri hvaljena studijska albuma, milijarde strimova i brojne remikse i reinterpretacije, uključujući i nedavno EP izdanje "Alive", na kom istražuju nove zvučne arhitekture svojih pesama. Prošlog septembra objavili su i specijalni EP sa sedam novih remiksa kultnog hita "Walking On A Dream".

Ovaj duo koji neprestano pomera zvučne granice s poslednjim albumom "Ask That God" iz 2024. stupio je u novu eru. Na prvom studijskom izdanju posle osam godina, spojili su egzistencijalne teme sa prepoznatljivim, maštovitim i nostalgičnim sint-pop zvukom. S numerama, poput "Changes", "Cherry Blossom" i "Music On The Radio", album je premašio 500 miliona strimova širom sveta.

Nastupi benda Empire of the Sun balansiraju na granici fantazije i stvarnosti, uvodeći publiku u svet spektakularnih vizuala, teatralnog izraza i grandiozne produkcije. Na aktuelnoj turneji, koja je njihova najambicioznija scenska produkcija do sada, tokom prošle godine rasprodali su koncerte u najvećim gradovima Severne Amerike i Evrope. Nastupali su i u Južnoj Americi, na najvećim tamošnjim festivalima.

Empire of the Sun stižu u srpsku prestonicu u trenutku neverovatnog kreativnog zamaha, donoseći produkciju koja balansira na ivici fantazije i stvarnosti. I zato ovdašnju publiku u Luci Beograd ne očekuju samo pesme sa novog albuma, ili hitovi, kakvi su: "Walking On A Dream", "We Are The People", "Alive" i "High and Low", već teatralno putovanje kroz svetove grandioznih vizuala i unikatne estetike.

S obzirom da australijski bend prvi put dolazi u Beograd narednog meseca, osnivač dua Luk Stil u ekskluzivnom razgovoru za Nova.rs otkriva da je izuzetno uzbuđen pred prvu svirku u srpskoj prestonici i da jedva čeka 11. jun:

- Siguran sam da će na koncertu biti sjajno, ne možemo da ga dočekamo. Baš sam nedavno razgovarao s jednim prijateljem o tome… Znate li onaj osećaj pre nego što se popnete na rolerkoster kad imate utisak da će to biti divna avantura. E pa tako će biti i u Beogradu. Ne znam puno toga o istoriji Srbije, ali dobro sam znao konobara, Srbina iz jednog italijanskog restorana u Santa Moniki. Često sam odlazio u taj restoran, a on je bio najbolji konobar ikada! Stalno mi je pričao o tome kako će da se vrati kući, u Srbiju. A i moj sin ima bend i svira s gomilom Srba, tako da imam neke male veze sa Srbijom…

Ovo je već druga godina kako ste na svetskoj turneji "Ask That God". I dok je privukla ogromnu pažnju, kakvi su vaši utisci dosad?

- Da, bilo je zaista neverovatno svedočiti svemu onom što se dešavalo na nastupima. Uvek se molim pre turneja i koncerata da oni budu nešto više od muzike, da se dese momenti kada se svi spajamo, doživljavamo muziku. Sebe u tom procesu vidim kao nekog katalizatora. Mi jesmo napisali te pesme, ali na koncertu je sve uvek van moje kontrole. Kao da odlazimo na neko drugo mesto, to je poput spiritualnog iskustva. Zaista najuzbudljivija stvar kad su turneje u pitanju jeste stvaranje zajedništva.

Kada ste pripremali turneju zamišljali ste je kao neku vrstu opere, a kakav je "krajnji proizvod"?

- Pa rekao bih da je posredi jedan dramatičan film u realnom vremenu. Kao da je naša turneja film za koji stalno dopisujemo nove scene. Zato toliko volim turneje, jer kako usput upoznaješ ljude tako polako menjaš sve. Kao kad kupuješ svoju prvu kuću - stalno ti se javljaju nova “prosvetljenja” - da promeniš boju zida, drugačije vidiš svetla koja se reflektuju… Da, turneja je kao film koji se nikada ne završava.

Nik i vi se znate već 26 godina. Kad se osvrnete na tu "kilometražu", kakva vas osećanja obujme?

- Pa mislim da smo mnogo uradili. Bili smo na toliko mesta… Bend je kao brak, evolvira na različite način i steknete neki neizgovoreni, sinhronizovani zajednički jezik. Smešno je kad se vidimo posle dosta vremena... Jedno drugog pitamo: “Kako je tvoja žena?” Odgovor je uvek: "Dobro". I odmah izleti: "Okej, imam ideju za pesmu..." Mi se, prosto, ne bavimo "malim, običnim pričama", već odmah prionemo na posao.

Vratimo se vašem debi albumu "Walking on a Dream". Jeste li bili pomalo zatečeni ogromnim uspehom?

- Mislim da nikada ne očekuješ tako nešto. Znali smo da je album dobar, ali nismo ni sanjali da će biti toliko uspešan. A ono što je divno jeste to što je sve potrajalo, krenulo je poput neke lavine, ili drveta, koje polako raste, a onda odjednom dosegne visinu od tri metra. Sve vreme smo bili posvećeni bendu, vezani za njega i bili srećni zbog toga. Ništa nismo uzimali zdravo za gotovo, već smo sve to shvatili kao blagoslov.

Vaš drugi album objavljen je u nezgodno vreme, 2013, iste godine kada i megahit izdanje francuskog dua Daft pank - "Random Access Memories". U jednom od intervjua tada istakli se da su oni imali sjajnu marketinšku kampanju, a vi bolje pesme. Stojite li i dalje iza tog iskaza?

- (smeh) Uh, kada biste samo znali koliko sam intervjua dao tog dana… Verovatno oko 40. I u gotovo svakom jedno od pitanja bilo je: "Kako se osećate što su vas Daft pank bacili u senku?" Odgovorio bih svaki put da su oni pioniri elektronske muzike, i da smo srećni što smo u istom poslu. Ali kada je stigao na red poslednji intervju za magazin NME, bio sam mrtav umoran, i da, rekao sam to. Na kraju je ta izjava završila na naslovnoj strani. Ali, zaista spram Daft panka osećam samo iskreno poštovanje.

Poslednji, četvrti album "Ask That God" počeli ste da spemate još 2017. godine, no u jednom od razgovora za "Gardijan" priznali ste da je proces rada postao izrazito težak. Šta je bio probem?

- Nik je počeo da oseća jako loše, te se zaputio po ašram hramovima širom sveta, a ja sam ostao sam sa sobom. Dok smo radili sa nekim producentima, delovalo je kao da nema usklađenosti. Ovaj bend se uvek držao toga da treba slediti duh, da Bog na kraju "uradi" album. Jednom sam to i izjavio, pa su mediji od toga napravili šalu. Ali, u to doba ništa nije bilo kako valja. I morali smo da napravimo pauzu. To je bilo veoma frustrirajuće, jer smo prvi put odlučili da pauziramo, a izdavačka kuća je nastavila da vrši pritisak na nas. Onda je nastupila i pandemija. Tek onda smo shvatili da u tom trenutku zaista imamo o čemu da pišemo. Bog nam je pomogao i tako je završen album.

U tim teškim trenucima, kada ste napravili pauzu, priznali ste sebi da je možda zauvek gotovo. Zašto ste promenili mišljenje?

- Pre pandemije jednostavno sve se skupilo, i zaista sam mislio da je kraj benda. Preselio sam se na sever Kalifornije i posle 20 godina provedenih u bendu bilo je terapeutski isključiti sve mašine, staviti sve ad akta, smestiti se u novi dom i reći sebi - Gotovo je. Znao sam da, ako je zaista suđeno, možda se jednoga dana i vratimo. I 2021. sve je nekako krenulo u pozitivnom smeru, prisetio sam se onih silnih svedočenja o lečenju muzikom. Osim toga bližnji su mi govorili kako je svetu potreban Empire of the Sun. Kao da su u mojoj podsvesti drugi posejali seme. U međuvremenu sam uradio i solo album, što je odličan način da vam se sve iskristališe. Lindzi Bakingem iz Flitvud meka je uvek govorio da postoje velika i mala mašina u muzici. Stvaranje solo albuma je bilo oslobađajuće iskustvo - iako sam sve sam radio - pisao, snimao, miksovao. I to je ta mala mašina. A onda sam osetio da je ponovo došlo vreme za veliku mašinu. Treba poštovati taj blagoslov koji nam je dat, ta pozicija uticaja, moći, i tako smo se vratili.

S obzirom da je album dugo stvaran, kada je konačno objavljen pre dve godine, kakva su vas, obojicu, osećanja preplavila?

- Da je u pitanju neverovatno svedočanstvo uticaja muzike na ljude. Jer jedna pesma nekom čoveku može da pruži veliko zadovoljstvo. I to bi trebalo svakom umetniku da bude vodilja, a ne to u koliko je primeraka album prodat, i koliko će ko procenata inkasirati. U tome je ključ uspeha, a mislim da se to izgubilo u ovom Tik-tok svetu. Zaboravljamo da postoje stvarne priče iza muzike. Svrhu muzike najbolje vidiš na turnejama. Lečenje, zadovoljstvo, imaginacija, vizija, ideje, ljubav - sve to muzika donosi.

Kad već pominjete Tik-tok, brinete li za budućnost muzike i umetničkog stvaralaštva u doba veštačke inteligencije?

- Pa da. Ali teško je predvideti. Ja volim AI, jer može da bude moćno sredstvo i, na neki način, je dar umetnicima. U Los Anđelesu sam nedavno imao muzičku sesiju s najvećim kantautorima. I tako sediš i čekaš da neko upali šibicu, čekaš iskru. I onda neko kaže: "Imam jednu melodiju". I eto vatre. Mislim da je fascinantno kod AI što eto postoji još neki “lik” u studiju koji može da upali šibicu. Ali, naravno kao i svaka nova stvar, i ova biva zloupotrebljena od strane onih koji bi da se na brzaka “omaste”. Ponekad me je sramota kad vidim da je AI robot Tina na mestu broj jedan na Tenesi radiju. Podržavam korišćenje trikova, ali da budeš na mestu broj jedan - pa ne… To je i loše i smešno kao i američki predsednik.

A kako vam je onda sada u Americi ponovo pod Trampom?

- Pa vratio sam se u Australiju. Ali Amerika je Amerika. Čini se da funkcioniše na kofeinu i hiper viziji. Uvek je bilo tako. Imala je uvek brze otkucaje srca, oblake koji su bili drugačije boje, a kada seva - grmljavina je veća, jača. Baš sam skoro pričao sa nekim kako se mnoge zemlje dele kad je u pitanju grana ili neke porodične vrednosti. I svuda su ti otkucaji srca drugačiji. Od Srbije, preko Australije, do Amerike. A Amerika zaista ima divlje otkucaje…