Tri autorska teksta i gostovanje kod Kembela: Koliko nas košta Vučićevo popravljanje rejtinga, po metodama izraelskog spin majstora

Iako se i dalje ne zna tačan datum vanrednih parlamentarnih izbora, čini se da je Aleksandar Vučić duboko ušao u kampanju. On je za manje od mesec dana napisao tri autorska teksta za američku, kinesku i crnogorsku publiku, ali je i gostovao u jednom britanskom podkastu.

Sve što ovih dana gledamo i slušamo, nekako se poklapa sa nedavnim saznanjima Birna. Za one kojima je promaklo, novinar Saša Dragojlo je nedavno objavio da su došli do Gugl drajva na kojem je greškom snimljen i deo predizborne kampanje u režiji izraelskog spin-doktora i dugogodišnjeg savetnika Srulika Ajnhorn, koji je za Vučića osmislio čitav niz ideja, među kojima su i pisanje autorskih tekstova, ali i gostovanja u podkastima.

Međutim, glavno pitanje više nije da li je Vučić u preizbornoj kampanji, već koliko nas košta ovo popravljanje Vučićevog rejtinga u međunarodnim krugovima?

“Kasno Vučić na podkaste stiže”

Marketinški stručnjak Igor Avžner za Novu kaže da bi, ukoliko bi sve ovo bilo plaćano gotovim novcem, ova kampanja koštala na stotine hiljada evra mesečno. Međutim, dodaje on, to nije jedino što se plaća.

“Ajnhorn je prisutan u Srbiji od 2020. godine kada je radio izbornu kampanju. Ono što je jako bitno jeste to da je Ajnhorn bio i posrednik prilikom izvoza naoružanja i municije iz Izraela, za rat protiv Palestine. Vučić ga je upoznao sa raznoraznim političarima iz regiona, tako da i nabacivanje te vrste poslova nešto košta”, kaže Avžner.

Avžner podseća i da je, prema planu za kampanju iz 2020. godine, Vučić gostovao u podkastima i pisao autorske tekstove.

“Prema tom prvobitnom planu koji je, rekao bih, pre dve godine objavljen, bilo je planirano da Vučić bude predstavljen kao "Vučić je Srbija". I tad su bili podkasti, autorski tekstovi i sve živo. Na osnovu te kampanje koja je tad bila planirana, u javnosti se moglo videti da je on predložio sebe kao posrednika između Putina i Trampa, da se pregovara u Srbiji, kako bi se Vučić prikazao kao neko ko može da bude pomiritelj i mirotvorac. Međutim, ubrzo je Orban preuzeo tu priču, pa i od toga ništa nije bilo, jer se u međuvremenu mnogo stvari izdešavalo” podseća Avžner i nastavlja:

“Prošle godine je bio u 14. redu na Dan pobede kod Putina. Hteo je da ide kod Trampa, i nije uspeo, pa su rekli da ima zdravstvene probleme. Sad je otišao kod Sija, ali ne zato što je on neki bitan faktor, nego zato što Kina ima mnogo ekonomskih i političkih interesa ovde. Vučić sporazumima koje će potpisati tamo, želi da obezbedi sebe. Dakle, mnogo vode je proteklo i Savom i Dunavom od plana do realizacije”.

Sagovornik Nove podseća i na period prošle godine kada je Ajnhorn boravio u Beogradu u trenutku kada je bio jedan od osumnjičenih u dva velika skandala - curenju poverljivih vojnih dokumenata i aferi „Katargejt“, koja se odnosi na prikrivene PR aktivnosti za Katar pred Svetsko prvenstvo u fudbalu 2022. godine.

“Ajnhorn je bio saslušan prošle godine u Srbiji, jer nije hteo da se odazove izraelskom tužilaštvu, i to nešto košta. Ja uopšte ne sumnjam da on i dalje prima te stotine hiljada u gotovom, ali košta i sve ovo što sam naveo”, zaključuje Avžner.

Šta je sve Vučić pisao i pričao prethodnih mesec dana?

Još 27. aprila objavljen je Vučićev intervju u britanskom podkastu “Sve je to politika”, koji vodi Alister Kembel, bivši savetnik Tonija Blera u vreme NATO intervencija. Fokus razgovora bio je spoljnopolitički položaj Srbije, posebno u kontekstu odnosa sa SAD, Rusijom i Evropskom unijom.

Takođe, u intervjuu je Vučić pričao i o potencijalnoj kandidaturi za premijera, prijateljskom odnosu sa bivšim mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, ali i o nazadovanju Srbije po pitanju vladavine prava, pravosuđa i slobode medija.

Ubrzo, 15. maja, na prosrpskom podgoričkom portalu Borba, osvanuo je Vučićev autorski tekst, koji je naslovio: "Izvinite što smo vas voleli više nego vi nas".

"Vaše pravo, vaše odluke. Vi nama niste smetali, doživljavali smo vas kao sestre i braću i hteli da živimo u istoj državi sa vama. Priznajem, krivi smo, i izvinite što smo vas voleli više nego vi nas", napisao je, između ostalog.

Treba imati u vidu da je ovaj autorski tekst objavljen samo dan nakon što je Vučić odbio da učestvuje na proslavi 20. godišnjice nezavisnosti Crne Gore.

"Neću ići na glamuroznu proslavu otcepljenja od moje Srbije. Bilo bi me sramota, i pljunuo bih sebi i svom narodu u lice, a oni nek slave šta god hoće", kratko je obrazložio Vučić.

Idemo dalje.

Omaž Trampu

Manje od 10 dana je predsedniku Srbije trebalo da napiše i autorski tekst, u vidu svojevrsnog hvalospeva američkom predsedniku Donaldu Trampu za američki portal Fox news, koji je objavljen 22. maja pod naslovom: “Evropa kudi Trampa, ali mi u Srbiji vidimo prijatelja”.

Vučić je u ovom autorskom tekstu naveo da je Srbija, koja je dugo gajila duboko ukorenjene sumnje prema Sjedinjenim Državama, krenula u suprotnom smeru i da građani Srbije sada u Trampu vide mirotvorca i da su u njemu prepoznali “srodnu dušu”.

Istovremeno, Vučić se prisetio i susreta sa Trampom u Beloj kući.

“Spremnost Trampa i njegovih najbližih saradnika da ozbiljno i bez predrasuda saslušaju stav Srbije bila je osvežavajuće odstupanje od mojih iskustava iz prošlosti. Sećam se sastanaka u Beloj kući sa njegovim užem krugom ljudi koji su trajali satima nakon teških pregovora, a ipak ni u jednom trenutku nisam osetio da su moje zabrinutosti odbačene ili da sam pokroviteljski nastrojen. Karikatura Trampa kao agresivnog nasilnika nikada se nije poklapala sa mojim sopstvenim iskustvom. Bio je direktan, da, ali je pažljivo slušao, iskreno se angažovao i odnosio se prema Srbiji sa poštovanjem“, prisetio se predsednik Vučić u trenutku kad su odnosi Srbije i Amerike nikad lošiji i to upravo zahvaljujući odlukama i potezima samog Vučića i njegovih najbližih saradnika.

Kako je propala večera sa Trampom

U tom smislu nije zgoreg podsetiti na Vučićevu kratku posetu Floridi početkom maja prošle godine, kada je trebalo da se sretne sa Trampom, ali do susreta nije došlo. Zvanično obrazloženje bilo je loše zdravstveno stanje predsednika Srbije. Međutim, ubrzo je do javnosti stigla informacija da je Vučić uhvaćen u pokušaju da pod lažnim imenom uđe na donatorsku večeru.

Nakon toga, mesecima nije bilo nikakvih susreta na relaciji Beograd-Vašington, da bi se kasnije desila afera “Generalštab”, kada je firma Trampovog zeta, Džareda Kušnera odustakla od izgradnje hotelskog kompleksa na mestu Generalštaba. Ta odluka je usledila nakon što je Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo optužni predlog protiv ministra Nikole Selakovića i još troje u slučaju Generalštab zbog odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra sa ove zgrade.

Tu nije kraj.

Iz Kine o Evropi i Srbiji

Dva dana kasnije, 24. Maja, stiže još jedan Vučićev autorski tekst, poslednji u ovom nizu.

Dok je predsednik Srbije sa delegacijom SNS u Kini, pojavljuje se tekst na portalu South China Morning Post i to pod naslovom: “Srbija može pomoći u izgradnji mostova između Evrope i Kine”.

“Dok se vraćam u Kinu, činim to sa trajnim osećanjem poštovanja prema zemlji koja je postala jedan od najneophodniji partnera Srbije i jedna od ključnih sila našeg veka”, počeo je Vučić autorski tekst za kineski list.

Takođe, valja podsetiti da je Kina ponovo dospela u fokus javnosti zbog afere “Nadstrešnica”, nakon što su dvojica članova nezavisne Anketne komisije, koja je istraživala slučaj "Nadstrešnica", u "Utisku nedelje" otkrili da je predsednik Vučić, istog dana kada se dogodila tragedija u Novom Sadu, u telefonskom razgovoru, kineskom ambasadoru obećao da niko iz kineskog korzocijuma, koji je bio glavni izvođač radova, neće odgovarati za tragediju.