Svako ko prođe zastane zbog ove zgrade koja izgleda kao džungla: Kada čujete razlog, biće vam jasno zašto su ljudi oduševljeni

Iako je koncept vertikalnih vrtova nastao u Evropi, zemlje Latinske Amerike su ga prihvatile i razvile u mnogo većem obimu. Istraživanja pokazuju da vertikalni vrtovi mogu značajno da snize temperaturu spoljašnjih površina zgrada, smanje apsorpciju toplote i poboljšaju osećaj prijatnosti u gusto naseljenim urbanim sredinama.

Zeleni zidovi, što je širi pojam koji obuhvata sve, od Solanovih hidroponskih sistema bez zemlje do jednostavnih puzavica koje rastu iz tla, imaju i druge prednosti. Oni filtriraju sitne čestice iz vazduha, apsorbuju ugljen-dioksid i stvaraju staništa za ptice i insekte, čime doprinose očuvanju biodiverziteta u gradovima gde nema dovoljno prostora za klasične parkove.

Solano preko svoje kompanije Paisajismo Urbano iz Alikantea pokušava da razbije predrasude o tehnologiji vertikalnih vrtova i istovremeno obučava druge kako da ozelenjavaju svoje gradove. Procjenjuje da je do sada učestvovao u postavljanju gotovo milion kvadratnih metara vertikalnih vrtova širom sveta.

Kako se znanje iz prašuma prenosi u moderne gradove

Po struci biolog, Solano je više od 14 godina proučavao tropske ekosisteme u džunglama, od kišnih šuma Čoko u Kolumbiji do ostrva Madagaskar i Reunion. Fokus njegovog rada bio je na tome kako biljke rastu i međusobno funkcionišu u prirodnim uslovima.

Odabir biljnih vrsta za vertikalni vrt smatra se ključnim i veoma specijalizovanim poslom. Potrebno je uzeti u obzir sve, od nadmorske visine i klime grada do položaja same zgrade. Biljke se grupišu prema prilagodljivosti i nutritivnim potrebama, jer uglavnom rastu bez zemlje i hrane se vodom bogatom hranljivim materijama koja dolazi kroz hidroponski sistem.

Solano tvrdi da takvi sistemi proizvode tri puta više kiseonika i rastu tri puta brže od klasičnih zelenih površina na tlu.

„Mi zapravo stvaramo biofiltere u gradovima“, kaže on.

Dodaje i da savremene verzije ovih sistema danas gotovo da ne troše vodu i zahtevaju samo jedno održavanje godišnje.

„Ne morate biti ni botaničar ni arhitekta“

Solanova kompanija više od dve decenije razvija metode za izbor biljnih vrsta i tehnologiju vertikalnih vrtova, koje deli kroz svoju franšizu By Botanik u Gvatemala Sitiju.

Kompanija organizuje intenzivne kurseve za polaznike širom Amerike, gde ih ne uče samo botanici, već i kompletnom poslovnom modelu, uključujući prodaju, ugovore i izbor biljaka.

Kurševi su osmišljeni tako da budu dostupni svima.

„Ne morate biti botaničar, arhitekta ili inženjer“, objašnjava Solano. „Dovoljni su entuzijazam i želja za učenjem.“

Prema njegovim rečima, za svega pet dana polaznici mogu da nauče kako da prepoznaju biljne vrste prema porodici, poreklu i najboljem mestu na zidu gde mogu da rastu. Od oko stotinu ljudi u jednoj grupi, njih 85 kasnije pokrene stvarne projekte.

„U Evropi je normalno da velike prestonice imaju jedan, dva ili tri velika vertikalna vrta“, rekao je španski botaničar Ignacio Solano za Euronews Green.

„Ali ako pogledate Buenos Ajres, tamo ih ima na stotine. Meksiko Siti ih ima na stotine. Gvatemala Siti takođe.“

Od kada je francuski botaničar Patrik Blank osamdesetih godina prošlog veka razvio koncept modernih vertikalnih vrtova, Evropa je dobila neke impresivne primere. Jedan od najpoznatijih je Bosco Verticale u Milanu, kompleks od dva stambena nebodera čije terase sadrže više od 21.000 stabala i žbunova. Ove zgrade godišnje apsorbuju gotovo 20.000 kilograma ugljenika i predstavljaju stanište za 20 vrsta ptica.

Dok se evropske prestonice pripremaju za još jedno leto ekstremnih vrućina, stručnjaci smatraju da bi upravo ovakvi projekti mogli da postanu jedno od najpraktičnijih rešenja za zaštitu građana od sve težih toplotnih talasa.