Iznenadio sam se kad mi je Duško Kovačević izneo ideju pre skoro godinu dana, a s početkom pandemije potvrdio, da intenzivno radi na prikupljanju svih pesama i zaokruživanju zbirke. Bilo mi je veliko zadovoljstvo da vidim kako neko u ovim bolesnim vremenima radi nešto pametno i trajno, kaže za Nova.rs Dejan Mihailović, urednik knjige pesama Duška Kovačevića “Ja to tamo pevam” čije se objavljivanje očekuje u izdanju “Lagune” do manifestacije Noć knjige koja počinje 11. decembra.
“Ja to tamo pevam” je svojevrsna pesnička autobiografija Dušana Kovačevića. Ona ne sadrži samo pesme, nego i komentare, zapise, priče koje se oko tih pesama pletu. Podeljena je u četiri “ciklusa“ – “Ko to tamo peva“, “Dvanaest pesama za dvanaest meseci“, “Nije loše biti čovek“, “Iz porodičnog albuma”.
Knjigu posebno originalnom čini što Kovačević sa čitaocima deli svoje uspomene na okolnosti pod kojim su pesme nastale i istovremeno ih upoznaje sa njihovim interpretatorima – glumcima, pevačima a savršeno je upotpunjuju duhovite ilustracije Gorana Ratkovića.
Za neke od pesama, čitaoci će se iznenaditi kada budu videli da ih je Kovačević pisao. Neke će prepoznati iz njegovih drama, predstava i filmova, kao što su “Za Beograd”, “Biće rata”, “Za astalom sitnu knjigu pišem”, “Motorola”, “Stani, more, moj dragane”… Kao i pesmu “Noćima sanjam” koju su snimili Bajaga i Instruktori na albumu “U sali lom”. I one koje su se osamostalile i postale evergrin, kao što su “Mesečina” i “Pada vlada”.
Ali u ovoj zbirci su i pesme potpuno nepoznate javnosti kao i neke nedavno napisane, koje zaokružuju ovu pesničku autobiografiju.
– Delo je u duhu pisca – pesme i didaskalije. To odgovara ukupnoj poetici Dušana Kovačevića i čini mi se da jednog od tri najveća srpska dramatičara najbolje predstavlja u novom ruhu, kao podjednako inventivnog i lucidnog pesnika, koji je, dakle, u ovoj knjizi svoje pesme i komentarisao. Inače, ne treba očekivati da je u pitanju nekakva savremena kanonska srpska poezija, ali čitaoci će prepoznati i Kovačevićev humor i poetičnost koji ovu zbirku čine jedinstvenom i originalnom – kaže Mihailović, koji nam je iz ciklusa “Dvanaest pesama za dvanaest meseci“, izdvojio jednu novu Kovačevićevu pesmu:
Maj
Najlepši mesec – bio nekad. U godini korone kiša pada i malo smiruje želju ljudi da se kreću i viđaju; uvedena je zabrana kretanja od… do. Većina ljudi ćuti i trpi i po stanovima i kućama jede sve što im je pri ruci. Jedu i jedu se. Naša civilizacija ima problem sa hranom: veliki broj ljudi umire od gladi, dok nešto manji broj umire od prejedanja – debljine, koju raznorazni “stručnjaci“ koriste da bi prodavali šećerne vodice za mršavljenje. Jednoga dana će – kad prođe ova neman od korone, gladni napasti site. Deblji čovek neće smeti da izađe na ulicu zbog straha od onih koji su u potrazi za bilo kakvom hranom. Zato su danas dijete toliko popularne i tražene; nije reč o tome da li ćete lepše izgledati, reč je o podsvesnom strahu da bi mogli da završite kao malo bolji ručak ili večera, sve zavisi kad vas gladni uhvate.
Posle dužeg razmišljanja i konsultovanja sa ljudima od nauke i terapeutima sa velikom praksom, došao sam do predloga za dijetu koja je sigurno uspešna… ako ste rešili da se “po svaku cenu“ oslobodite viška kilograma…
Dijeta
(Kako se osloboditi 70 kilograma za nedelju dana)
PONEDELJAK:
Dve jabuke
I tri zrna grožđa
UTORAK:
Bokal mlake vode
SREDA:
Dva režnja pomorandže
I dve jagode
ČETVRTAK:
Tanjir posne čorbe.
Korica suvog hleba
I litar mineralne vode.
Da se glad spere
I svaka želja ode
PETAК:
Ništa
SUBOTA:
List barenog kelja.
Za ručak
I za večeru
Šaka ovsenih pahuljica
NEDELJA:
Greda
Konop
I stolica
Ko to tamo peva
U ciklusu “Ko to tamo peva“, Kovačević pod naslovom “Povratak u Zavičaj“ piše:
“Prve pesme u jednoj pozorišnoj drami napisao sam u “Radovanu Trećem” u liku nesrećnog pesnika Jelenčeta Vilotića. Taj mladi čovek iz Radovanovog Zavičaja zaljubljen je u Radovanovu kćerku Georginu, kojoj otac ne dozvoljava da se porodi pet godina – dok se ne uda. Jelenče joj posvećuje zbirku ’emotivnih’ pesama ’Povratak u Zavičaj’.
Radovan Treći odigran je 299 puta. Proslava 300. predstave nije izvedena; Zoran Radmilović je preminuo posle kraće i teške bolesti u 52. godini. U bolnici mi je rekao da neće doći na jubilarno izvođenje jer je “opravdano sprečen. Šalio se, a videlo se da mu nije do šale… “. U ovoj Jelenčetovoj zbirici je pet pesama, a među njima su i „Nedeljom“ i „Smrt“:
Nedeljom
U životu sam voleo deset žena, Dva konja, jednu reku,
Jednu šumu i jednog drvoseču; Pola mosta koji osta,
Kad rekoše: rata dosta! Voleo sam – sve
nedelje; Nedeljom oko vrata Vezujem zmije
Umesto kravata, Nedeljom oblačim Najlepše odelo,
Pre rođenja skrojeno Baš za moje telo!
Nedeljom me reka
Ispod mosta čeka
I nedelje jedne Ja ću jedra dići i sa
Zemlje ove Zauvek otići!
Smrt
Ja bio sam mrtav hiljadu godina i za vreme Grka
i u vreme Rima
A rođen sam samo da mogu shvatiti. Već bio sam mrtav,
i mrtav ću biti!“
“Ovim stihovima završava se „ciklus pesama“ nesrećnog pesnika iz Radovanovog Zavičaja, Jelenčeta Vilotića. Pesma Smrt je teška i depresivna kao što su četiri slova suglasnika. Malo je reči sa samo tim promuklim i hladnim glasovima bez ijednog samoglasnika I mrtav nije ništa “lepša“ reč, ali bar ima jedno kotrljajuće a. A Smrt samo SMRT Кo je izmislio, nije pogrešio. I zato je toj “teškoj reči“ najbliža reč KRST. Da li je slučajno da su fonetski i po “geografskom“ položaju jedna do druge, nerazdvojne”, dodao je na kraju komentar Kovačević.
Nije loše biti čovek
Ciklus “Nije loše biti čovek“, podseća Dejan Mihailović, istovremeno je naslov novog filma koji kao scenarista i reditelj Dušan Kovačević upravo završava, po motivima svoje dramske farse “Kumovi”.
– Taj u osnovi ironičan naslov sadržan je u svemu o čemu on peva i što nam i u svojim pesmama i svojim komadima poručuje. A najveći kvalitet ove knjige je večita aktuelnost. Ili bolje, kako bi to književni istoričari nazvali, “univerzalnost“ – zaključio je naš sagovornik.
Pesme iz ciklusa “Iz porodičnog albuma” Dušan Kovačević posvetio je najbližima.
“Zašto čovek piše pesme? Zašto većina ljudi u svom kratkom i brzopletom životu napiše bar jedan stih ili jednu pesmu u trenucima sreće, tuge ili osećanja panične prolaznosti. Od pamtiveka, pesme su pisane na glinenim tablicama, papirusu, svicima pergamenta i kože, uklesavane su u kamen i metal, sve do današnje elektronske štampe koja je najpraktični, najkomunikativnija i najprolaznija. Brzina kojom jedna pesma nastaje jednaka je brzini kojom nestaje. Umetnost se udaljava od ’ručnog rada’; vrednost joj je sve masovnija i sve prolaznija. Neki budući ljudi videće za sto ili dvesta godina šta je današnja ’pisana revolucija’ donela i odnela”, zapisao je Dušan Kovačević u svojoj novoj knjizi “ Ja to tamo pevam”.
Kovačević je u avgustu 2017. godine potpisao ugovor sa Izdavačkom kućom “Laguna” za objavljivanje izabranih dela. U narednih nekoliko godina treba da se objavi deset Kovačevićevih knjiga – šest drama, knjiga satirične proze, dva romana, jedna knjiga autobiografskog karaktera. Do sada su izdate drame “Profesionalac“ (na engleskom jeziku – “The Professional and other plays“), “Sabirni centar“, “Balkanski špijun“, “Maratonci trče počasni krug“, kao i knjiga satirične proze “Dvadeset srpskih podela“.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare