Čudesna priča nestalog trofeja šampiona sveta: Kutija cipela ga spasila od nacista, dva puta kraden, a njegova sudbina danas je nepoznata

Priča o najpoznatijem sportskom trofeju na svetu počinje krajem dvadesetih godina prošlog veka, kada je predsednik FIFA Žil Rime pokrenuo ideju o organizaciji prvog Svetskog prvenstva u fudbalu. Za simbol novog takmičenja angažovan je francuski vajar Abel Lafler, koji je osmislio pehar inspirisan antičkom boginjom pobede Nike sa Samotrake.

Trofej je prvobitno nosio ime „Viktorija“, odnosno „Pobeda“, a kasnije je postao poznat kao Trofej Žila Rimea. Predstavljao je krilatu boginju koja iznad glave drži pehar. Bio je visok 35 centimetara i težak 3,8 kilograma. Napravljen je od pozlaćenog sterling srebra, dok je postolje bilo izrađeno od plavog poludragog kamena lapis lazulija.

Godine 1946. FIFA je zvanično odlučila da trofej ponese ime Žila Rimea, u čast njegovog dugogodišnjeg vođenja svetskog fudbala.

Prvo veliko putovanje trofej je imao 1930. godine, kada je zajedno sa reprezentacijama Francuske, Belgije, Brazila i Rumunije brodom „Konte Verde“ prevezen u Montevideo, gde je Urugvaj postao prvi prvak sveta.

Rat, strah od konfiskacije i kutija za cipele

Prva ozbiljna opasnost po trofej pojavila se tokom Drugog svetskog rata. Italija je 1938. osvojila Svetsko prvenstvo, a kako je rat zahvatio Evropu, pojavila se bojazan da bi nacističke vlasti mogle da konfiskuju dragocenosti i sportske trofeje.

Tadašnji predsednik Fudbalskog saveza Italije i potpredsednik FIFA Otorino Barasi odlučio je da preuzme veliki rizik. Izneo je trofej iz bankarskog sefa u Rimu i sakrio ga u svom stanu. Kako bi izbegao eventualnu zaplenu, pehar je stavio u staru kutiju za cipele i gurnuo je pod krevet.

Trofej je na taj način sačuvan sve do nastavka Svetskih prvenstava 1950. godine.

Misterija izgleda i prve sumnje

Godine 1954. originalna baza od lapis lazulija zamenjena je većom kako bi bilo mesta za nova graviranja pobednika. Nakon toga pojavile su se teorije da se izgled trofeja delimično promenio.

Pojedini istraživači i foto-reporteri kasnije su tvrdili da postoje razlike između fotografija trofeja iz 1954. i 1958. godine, posebno kada je reč o visini i postolju. Zbog toga su nastale spekulacije da je tokom boravka u Zapadnoj Nemačkoj možda korišćena druga verzija ili replika trofeja.

Međutim, nikada nije pronađen dokaz koji bi potvrdio da je original zaista bio zamenjen.

Krađa u Londonu, engleska gordost i pas kao heroj

Najpoznatiji incident u istoriji trofeja dogodio se četiri meseca pred Svetsko prvenstvo u Engleskoj 1966. godine.

Trofej je bio izložen na sajmu poštanskih maraka u Vestminsteru, uprkos upozorenjima da bezbednost nije dovoljno jaka. Iako je bio osiguran na 30.000 funti, obezbeđenje je napravilo ozbiljan propust.

Tokom nedeljne crkvene službe 20. marta 1966. godine nadzor nad vitrinom praktično je nestao. Lopov je uspeo da otvori vitrinu, ukloni katanac i pobegne sa trofejom, dok su marke vredne milione ostale netaknute.

Vest je izazvala međunarodni skandal. Brazilski zvaničnici govorili su da se takva sramota nikada ne bi dogodila u Brazilu, dok su pojedini mediji čak spekulisali da je možda reč o reklamnom triku.

Ucena i policijska zaseda

Ubrzo nakon krađe predsednik Fudbalskog saveza Engleske Džo Mirs dobio je paket u kojem se nalazio deo trofeja i zahtev za otkupninu od 15.000 funti.

Policija je organizovala zamku. Umesto pravog novca pripremljen je kofer sa papirom i nekoliko pravih novčanica na vrhu i dnu. Na sastanak sa ucenjivačem otišao je detektiv Čarls Bagi.

Uhapšen je Edvard Bečli, sitni kriminalac koji je tvrdio da nije pravi lopov već samo posrednik čoveka kog je nazivao „Poljak“.

Mnogo godina kasnije pojavila su se istraživanja prema kojima je glavni osumnjičeni za samu krađu bio londonski kriminalac Sidni Kaguler. Prema toj teoriji, on je prvobitno planirao krađu poštanskih maraka, ali je iskoristio priliku i odneo trofej. Ipak, ta verzija događaja nikada nije sudski potvrđena.

Pas Pikls i najveći sportski pronalazak

Sedam dana nakon krađe dogodio se jedan od najneverovatnijih trenutaka u istoriji sporta.

Pas po imenu Pikls, mešanac kolija, tokom šetnje sa vlasnikom Dejvidom Korbetom pronašao je paket umotan u novine pored jednog automobila u južnom Londonu.

Kada je Korbet otvorio paket, ugledao je zlatnu figuru i imena prethodnih šampiona sveta.

Pikls je preko noći postao nacionalni heroj Engleske. Dobio je medalje, besplatnu hranu, pojavljivao se na televiziji i čak glumio u filmu. Posle osvajanja titule Engleske bio je gost proslave reprezentacije i jedna od najpoznatijih životinja tog vremena u Britaniji.

Uginuo je godinu dana kasnije u nesrećnom slučaju tokom jurnjave za mačkom.

Posle krađe Englezi su u strogoj tajnosti naručili identičnu repliku trofeja od zlatara Džordža Berda.

Kada je Engleska osvojila Svetsko prvenstvo pobedom nad Zapadnom Nemačkom 4:2, kraljica Elizabeta II uručila je original Bobiju Muru. Međutim, odmah posle ceremonije original je vraćen pod pojačano obezbeđenje, dok su igrači za javna pojavljivanja uglavnom koristili Berdovu repliku.

FIFA je kasnije saznala za postojanje kopije i zahtevala njeno uništenje, ali ona nikada nije uništena. Decenijama kasnije pronađena je u kutiji ispod kreveta porodice Džordža Berda.

Brazilska tragedija 1983. godine

Pošto je Brazil 1970. osvojio treću titulu prvaka sveta, trofej Žila Rimea trajno je pripao Brazilcima.

Bio je izložen u sedištu Fudbalskog saveza Brazila u Rio de Žaneiru, iza neprobojnog stakla. Međutim, lopovi su otkrili veliki propust — zadnji deo vitrine bio je napravljen od obične šperploče.

U decembru 1983. grupa kriminalaca upala je u zgradu, savladala noćnog čuvara i pajserom otvorila zadnji deo vitrine. Trofej je nestao i nikada više nije pronađen.

Brazil je bio u šoku. Pele je izjavio da krađa pokazuje koliko je zemlja tada bila pogođena siromaštvom i ekonomskom krizom.

Da li je trofej zaista pretopljen?

Zvanična policijska verzija glasila je da je trofej pretopljen u ilegalnoj livnici i pretvoren u zlatne poluge.

Međutim, pojedini istraživači i forenzički stručnjaci kasnije su izrazili sumnju u takvu mogućnost.

Originalni trofej nije bio napravljen od čistog zlata, već uglavnom od srebra sa tankim slojem pozlate. Zbog toga neki stručnjaci smatraju da topljenje ne bi donelo naročitu finansijsku korist. Takođe, tokom istrage nisu pronađeni potpuno ubedljivi tragovi metala koji bi definitivno potvrdili uništavanje trofeja.

Ipak, nikada nije pronađen dokaz da trofej i dalje postoji, pa zvanična verzija brazilske policije ostaje da je original uništen nakon krađe.

Pronađeno originalno postolje

Iako je gornji deo trofeja nestao, jedan deo originala ipak je preživeo.

Tokom sređivanja podrumskih prostorija FIFA u Cirihu 2014. godine pronađena je originalna baza od lapis lazulija koja je korišćena do 1954. godine.

Na njoj su još bila ugravirana imena prvih svetskih šampiona — Urugvaja i Italije.

Danas se čuva u Muzeju svetskog fudbala FIFA u Švajcarskoj.

Novi trofej i novi bezbednosni protokoli

Posle nestanka trofeja Žila Rimea FIFA je potpuno promenila pravila.

Novi pehar, koji je dizajnirao italijanski umetnik Silvio Gacaniga, uveden je 1974. godine. Napravljen je od 18-karatnog zlata, ali je iznutra šupalj, i više nikada ne može trajno da pripadne nijednoj reprezentaciji.

Pobednici danas dobijaju samo pozlaćene replike, dok original ostaje pod strogim nadzorom FIFA.

Ipak, čak i moderni trofej ima ograničenje — na njegovom postolju ostalo je mesta za još samo nekoliko novih šampiona, pa se očekuje da FIFA u narednim decenijama ponovo promeni dizajn ili napravi novi pehar.

Priča o trofeju Žila Rimea mnogo je više od sportske istorije. To je priča o ratu, kriminalu, tajnim operacijama, ucenama, falsifikatima i jednoj od najvećih nerešenih misterija modernog sporta.

Od skrivanja u kutiji za cipele tokom Drugog svetskog rata, preko spektakularne krađe u Londonu i psa Piklsa, pa do nestanka u Brazilu 1983. godine, originalni trofej postao je gotovo mitski predmet.

I danas ostaje otvoreno pitanje — da li je legendarna figura boginje Nike zaista uništena ili se možda i dalje nalazi sakrivena u nekoj privatnoj kolekciji, daleko od očiju javnosti.