Država pod sankcijama gradi nebodere od 80 spratova: U njima ne žive bogataši, već režimu lojalni građani

Dok vlast Kim Džong Una pokušava da glavni grad predstavi kao simbol napretka i moderne korejske civilizacije, svakodnevica građana i dalje je obeležena nestancima struje, nestašicama i strogom kontrolom režima.

Najupadljiviji simbol nove faze razvoja Pjongjanga jeste toranj u aveniji Songhwa, neboder visok 282 metra sa 80 spratova, koji je danas druga najviša zgrada u zemlji. Projekat je završen neverovatnom brzinom, za svega godinu dana, a paralelno je izgrađeno i oko 10.000 stanova namenjenih porodicama koje režim smatra politički pouzdanim. Na svečanom otvaranju Kim Džong Un je lično zahvalio vojnicima i radnicima koji su učestvovali u izgradnji, dok su državni mediji čitav projekat proglasili dokazom takozvane „brzine Pjongjanga“.

Posmatrači iz inostranstva novom izgledu severnokorejske prestonice dali su nadimak „Pjonghattan“, aludirajući na njujorški Menhetn. Taj naziv ne odnosi se samo na jedan deo grada, već na više novih četvrti koje su nikle poslednjih godina. Pored avenije Songhwa, pažnju je ranije privukao i kompleks Ryomyong New Town sa kulom od 82 sprata, za koju su severnokorejski mediji tvrdili da je podignuta za samo 74 dana. Novi identitet grada dodatno oblikuju Ulica naučnika Mirae i distrikt Hwasong, prepuni modernih fasada i visokih stambenih blokova.

Prema podacima Saveta za visoke zgrade i urbana staništa, Pjongjang trenutno ima 15 objekata viših od 150 metara. Sve je deo velikog petogodišnjeg plana koji je Kim Džong Un predstavio 2021. godine, a kojim je predviđena izgradnja još 50.000 stanova u glavnom gradu. Zvanično objašnjenje vlasti jeste poboljšanje životnog standarda stanovnika, ali analitičari ističu da pravo na život u novim zgradama ne zavisi od potreba građana, već pre svega od njihove političke podobnosti.

Stanove u luksuznim kompleksima država dodeljuje naučnicima, inženjerima, pripadnicima vojske i porodicama koje se smatraju odanim dinastiji Kim. Iza reprezentativnih fasada, međutim, krije se mnogo manje glamurozna realnost. Česti prekidi u snabdevanju električnom energijom redovno zaustavljaju liftove, pa se mlađi stanari uglavnom smeštaju na više spratove, dok stariji dobijaju niže kako bi izbegli svakodnevno penjanje uz desetine stepenica. Tokom poseta zemlji, CNN je beležio upravo taj kontrast između slike modernog grada i problema sa kojima se stanovnici svakodnevno suočavaju.

Transformacija zemlje ne završava se samo na Pjongjangu. Na istočnoj obali otvoren je i veliki turistički kompleks Wonsan Kalma Beach Resort, koji se prostire duž pet kilometara obale i raspolaže sa više od 50 hotela i kapacitetom za oko 20.000 gostiju. Kompleks je najpre bio namenjen ruskim turistima, ali je ubrzo zatvoren za posetioce, što je dodatno podstaklo pitanja o stvarnoj svrsi ovakvih grandioznih projekata.

Čak je i metro u Pjongjangu, otvoren još 1972. godine, prošao kroz modernizaciju. Neke stanice dobile su pokretne stepenice i renovirane perone, čime je delimično uklonjena estetika hladnoratovskog perioda. Ipak, sistem i dalje ima samo dve linije i 16 stanica, pa novi delovi grada sa neboderima ostaju slabo povezani sa ostatkom prestonice, prenosi "N1 BiH".

Jedno od najvećih pitanja za međunarodne analitičare jeste kako Severna Koreja uspeva da finansira projekte vredne milijarde dolara uprkos sankcijama. Prema brojnim izveštajima, režim je tokom 2025. godine zaradio ogromne sume novca kroz sajber kriminal, naročito krađu kriptovaluta. Pored toga, prihodi dolaze i od izvoza oružja, slanja radnika u inostranstvo, kao i angažovanja severnokorejskih vojnika u ratu u Ukrajini na strani Rusije.

Veliki građevinski projekti u značajnoj meri oslanjaju se na vojsku i prinudni rad. Vojnici i civilni radnici često su mobilisani pod teškim uslovima i uz minimalnu nadoknadu, dok država radnu snagu tretira kao resurs kojim raspolaže bez mnogo obzira prema pravima pojedinaca.

Neboderi koji danas dominiraju panoramom Pjongjanga zato predstavljaju i simbol ambicije i sliku duboke kontradikcije. Dok se u glavnom gradu podižu kule od 80 spratova, veliki deo stanovništva van njega i dalje živi bez stabilne struje, sa ograničenim pristupom hrani i bez mogućnosti da slobodno odlučuje o sopstvenom životu. Pjongjang tako postaje izdvojeni svet privilegija unutar zemlje čija je realnost za većinu građana mnogo surovija.