Mogu li toplotne pumpe da rashlade stan bolje od klime kada krene toplotni talas i temperature preko 40: Stručnjaci dali odgovor

Gradovi širom Mediterana i šire pripremaju se za novi talas vreline. U Španiji se očekuje da Sevilja ove nedelje dostigne 39 stepeni, dok se u Bilbau za sredu, 27. maj, i četvrtak, 28. maj, prognozira 37 stepeni.

U Nemačkoj će najviše temperature danas, u utorak 26. maja, u Štutgartu dostići 32 stepena, dok će Diseldorf i Bon imati oko 31 stepen. Čak se i u Velikoj Britaniji očekuje najtopliji majski dan otkako se vode merenja, sa prognozama do 35 stepeni na jugu Engleske. Dok u Srbiji najtopliji dan biće sreda 27. maj sa maksimalnom dnevnom temperaturom koja će se kretati oko 32 stepena, piše "RHMZ".

Ovaj nagli porast temperatura dolazi posle velikog izveštaja britanskog Komiteta za klimatske promene, objavljenog 20. maja, u kojem se upozorava da će klima uređaji uskoro postati „neizbežni” kako bi se građani zaštitili od nesnosnih letnjih vrućina, naročito u staračkim domovima, bolnicama i školama.

Ali, pošto prodaja toplotnih pumpi širom Evrope raste, postavlja se pitanje: koji je najbolji i ekološki najprihvatljiviji način da rashladite svoj dom?

Toplotne pumpe sve popularnije u Evropi

Toplotne pumpe se najčešće posmatraju kao tehnologija za grejanje. One funkcionišu tako što prenose toplotu iz spoljašnjeg vazduha, zemlje ili vode u dom, umesto da je same proizvode.

Prodaja ove zelene tehnologije ponovo raste posle pada tokom 2023. i 2024. godine, a Skandinavija i dalje ostaje najveće tržište. Deo razloga za rast popularnosti jeste i skok cena nafte i gasa izazvan ratom sa Iranom.

Prema Evropskoj asocijaciji za toplotne pumpe, prodaja stambenih toplotnih pumpi porasla je u proseku za 25 odsto u prvom kvartalu 2026. godine u Francuskoj, Nemačkoj i Poljskoj.

U Velikoj Britaniji prodaja toplotnih pumpi porasla je za više od 50 odsto u prve tri nedelje marta u poređenju sa istim periodom prethodnog meseca, prema podacima energetske kompanije Octopus Energy, nakon faktičkog zatvaranja Ormuskog moreuza.

Koja vrsta toplotne pumpe može da rashladi dom?

Većina ljudi toplotne pumpe povezuje isključivo sa grejanjem, ali pojedini modeli mogu da služe i za hlađenje prostora tokom leta.

Najčešće se za tu namenu koriste sistemi koji funkcionišu slično klima uređajima. Oni uzimaju toplotu iz unutrašnjosti doma i izbacuju je napolje, čime prostor postaje prijatnije rashlađen. Sistem se sastoji od spoljašnje jedinice povezane sa jednim ili više unutrašnjih ventilatora.

Za razliku od klasičnih toplotnih pumpi koje zagrevaju vodu za radijatore ili podno grejanje, ovi modeli direktno regulišu temperaturu vazduha u prostoriji. Upravo zbog toga mogu da imaju dvostruku funkciju da zimi greju, a leti hlade dom.

Ipak, postoji i mana. Većina ovih sistema ne zagreva vodu za kupatilo ili kuhinju, pa domaćinstva moraju da imaju poseban sistem za toplu vodu. To može da znači dodatne troškove, iako se problem često rešava solarnim grejanjem vode ili drugim energetski efikasnim rešenjima.

Zbog manjih dimenzija i jednostavnije instalacije, ovakve pumpe često su praktično rešenje za manje kuće i stanove, kao i za objekte gde postoje ograničenja za velike građevinske radove.

Da li je toplotna pumpa bolja za planetu od klima uređaja?

Klima uređaji efikasno smanjuju smrtnost tokom toplotnih talasa, ali Međunarodna agencija za energiju procenjuje da je rashlađivanje prostora, što se uglavnom odnosi na klima uređaje i ventilatore, 2022. godine trošilo oko sedam odsto ukupne svetske električne energije.

Tokom ranih letnjih toplotnih talasa 2025. godine, Francuska, gde je broj domaćinstava sa klimom relativno nizak, zabeležila je večernji vrhunac potrošnje električne energije koji je bio 25 odsto viši od proseka van sezone, upravo zbog klima uređaja.

Klima uređaji, koji se često napajaju energijom iz fosilnih goriva, proizveli su oko milijardu tona CO2 tokom 2022. godine. Rashladni gasovi poput HFC i HCFC jedinjenja, koji se koriste u klima uređajima, zadržavaju hiljadama puta više toplote u atmosferi nego CO2 i time dodatno ubrzavaju globalno zagrevanje.

Kako klimatske promene nastavljaju da zagrevaju planetu, stručnjaci upozoravaju da će broj klima uređaja naglo rasti. Danas ih u svetu ima oko dve milijarde, ali Međunarodna agencija za energiju procenjuje da bi do 2050. godine taj broj mogao gotovo da se utrostruči i premaši 5,5 milijardi.

Ipak, ni toplotne pumpe nisu potpuno bez uticaja na životnu sredinu kada se koriste za rashlađivanje. I klima uređaji i ovi sistemi izbacuju toplotu napolje, čime povećavaju spoljašnju temperaturu i dodatno pojačavaju potrebu za rashlađivanjem unutrašnjih prostora.

Zato zamena već efikasnog klima uređaja toplotnom pumpom vazduh vazduh neće mnogo smanjiti emisije. Najveća korist postiže se kada se odbace sistemi grejanja zasnovani na sagorevanju fosilnih goriva.

Kako sprečiti da toplota uđe u dom

Najekološkiji način rashlađivanja doma jeste da se toplota uopšte ne pusti unutra.

Britanski Energy Saving Trust savetuje da se najpre koriste pasivne metode hlađenja, kao što su zasenjivanje prozora i bolja ventilacija, kako bi se potrošnja energije svela na minimum.

Zatamnjene zavese ili roletne mogu pomoći da se prostorije manje zagrevaju. Prozore je najbolje otvarati samo kada je spoljašnji vazduh hladniji, na primer tokom noći. Tako se smanjuje potreba za aktivnim rashlađivanjem.

Takođe treba proveriti da li je grejanje isključeno, gasiti svetla i električne uređaje koji se ne koriste i, ako je moguće, kuvati u hladnijim delovima dana.

U Velikoj Britaniji, gde klima uređaji nisu uobičajeni, a infrastruktura nije prilagođena ekstremnim vrućinama, vlada savetuje građanima da se rashlade u javnim zgradama kao što su biblioteke ili supermarketi, pod uslovom da do njih mogu bezbedno da stignu.

Kada temperature postanu previsoke, stotine javnih zgrada u Španiji otvaraju vrata građanima zahvaljujući širokoj mreži klimatskih skloništa. Ta mesta obezbeđuju hladovinu, rashlađen prostor i vodu za veliki broj ljudi, kako bi se zaštitili oni koji su posebno ugroženi tokom velikih vrućina. Slična skloništa sve češće se pojavljuju širom Evrope, naročito u velikim gradovima.

Toplota se u gradovima često zadržava zato što je upijaju asfalt i beton. Taj fenomen poznat je kao efekat urbanog toplotnog ostrva. Do 2050. godine toplotni talasi će pogađati više od 3,5 milijardi ljudi širom sveta, a polovina njih živeće u urbanim centrima.