Sastojak iz hrane koju mnogi svakodnevno konzumiraju povezan s povećanim rizikom od srčanog i moždanog udara

Čak su i takozvani „prirodni” antioksidativni konzervansi koji sprečavaju promenu boje hrane, poput limunske i askorbinske kiseline (poznate kao vitamin C), povezani sa 22 odsto većim rizikom od visokog krvnog pritiska kod ljudi koji češće jedu hranu sa tim sastojcima, pokazalo je istraživanje, prenosi N1.rs.

Iako se antioksidansi poput limunske i askorbinske kiseline prirodno nalaze u voću i drugoj hrani, oni „nisu baš prirodni” kada se koriste kao konzervansi, rekla je za CNN glavna autorka studije Matild Tuviје. Tuviје je glavna istraživačica studije NutriNet-Santé, koja je korišćena za sprovođenje istraživanja.

„Prirodno prisutna askorbinska kiselina i dodata askorbinska kiselina – koja može biti hemijski proizvedena – mogu imati različite uticaje na zdravlje”, rekla je Tuviје, koja je i direktorka istraživanja u francuskom Nacionalnom institutu za zdravlje i medicinska istraživanja u Parizu.

„Zato se rezultati uočeni za ove prehrambene aditive ne odnose na prirodne supstance koje se nalaze u voću i povrću”, dodala je.

Nisu problem samo ultraprerađene namirnice

Studija baca novo svetlo na to kako različiti aditivi u ultraprerađenoj hrani mogu imati ulogu u riziku od kardiovaskularnih bolesti i „podudara se sa nedavnim konsenzusom Evropskog kardiološkog društva, koji ultraprerađenu hranu označava kao globalni javnozdravstveni problem”, rekla je Trejsi Parker, direktorka za ishranu Britanske fondacije za srce u Londonu. Parker nije učestvovala u istraživanju.

Ultraprerađena hrana povezana je sa približno 50 odsto većim rizikom od smrti usled kardiovaskularnih bolesti, a može povećati rizik od gojaznosti za 55 odsto, poremećaja spavanja za 41 odsto i razvoja dijabetesa tipa 2 za 40 odsto. Gojaznost, dijabetes i loš san usko su povezani sa lošim zdravljem srca.

„Ovo je jedna od prvih velikih studija koja se bavila pojedinačnim konzervansima umesto da ultraprerađenu hranu posmatra kao jedinstvenu kategoriju”, rekla je Parker.

„Za ultraprerađenu hranu dugo postoji zabrinutost zbog visokog sadržaja šećera, soli i masti, ali ti faktori sami po sebi nikada nisu u potpunosti objasnili zašto deluje štetnije nego što njen nutritivni sastav sugeriše. Ovi nalazi pomažu da se deo te praznine popuni.”

Međutim, prethodno istraživanje Tuviје i njenog tima pokazalo je da ultraprerađena hrana čini samo 35 odsto hrane sa konzervansima koju ljudi konzumiraju. To znači da su „konzervansi svuda prisutni”, rekla je glavna autorka Anais Hazenbeler, doktorantkinja u Istraživačkom timu za nutritivnu epidemiologiju na Univerzitetu Sorbona Pariz Nord.

„Ne postoji jedna grupa hrane ili pojedinačna namirnica koju treba izbaciti iz ishrane kako bi se problem rešio”, rekla je Hazenbeler.

„Ovi rezultati dodatno podržavaju preporuke da potrošači biraju neprerađenu ili minimalno prerađenu hranu.”

Birajte sveže, nekuvane i neprerađene proizvode, ili ako želite nešto brzo za pripremu i jelo, birajte „zamrznute proizvode koji se čuvaju niskom temperaturom, a ne nužno dodatkom konzervansa”, dodala je.

Više „prirodnih” konzervansa povezano sa rizikom

Studija objavljena u sredu u časopisu European Heart Journal istraživala je uticaj 58 konzervansa na kardiovaskularno zdravlje više od 112.000 ljudi starijih od 15 godina. Svi učestvuju u studiji NutriNet-Santé, koja od 2009. analizira ishranu dobrovoljaca širom Francuske.

Da bi učestvovali u studiji, svaki učesnik tokom tri dana na svakih šest meseci beleži svaki zalogaj hrane i pića, uključujući naziv brenda. Istraživači zatim koriste bazu podataka sastojaka proizvoda kako bi identifikovali uobičajene konzervanse i uporedili nivoe konzumacije tokom godina sa medicinskim podacima iz francuskog nacionalnog zdravstvenog sistema.

Istraživači su detaljno analizirali 17 konzervansa koje konzumira najmanje 10 odsto učesnika i otkrili da je osam njih povezano sa višim krvnim pritiskom tokom naredne decenije. Tri od njih – kalijum sorbat, kalijum metabisulfit i natrijum nitrit – spadaju u „neantioksidativne” konzervanse, što znači da uništavaju bakterije, buđ i kvasce koji kvare hranu.

Kalijum sorbat se često koristi u vinu, pecivu, sirevima i sosovima. Kalijum metabisulfit, koji oslobađa sumpor-dioksid kada se rastvori, nalazi se u vinu, sokovima, sajderu, pivu i drugim fermentisanim pićima. Natrijum nitrit je hemijska so koja se često koristi u prerađenom mesu poput slanine, šunke i suhomesnatih proizvoda.

Nitrati i jedinjenja na bazi sumpora nalaze se u hrani poput crvenog i prerađenog mesa, za koje je već poznato da povećavaju rizik od srčanih bolesti. Zato taj nalaz ne bi trebalo da bude iznenađenje, smatraju neki stručnjaci.

Pored toga, konzervansi su potrebni ako potrošači žele da nastave da kupuju hranu koju mogu da čuvaju i jedu kasnije, rekao je Ginter Kunle, profesor prehrambene i nutritivne nauke na Univerzitetu Reding u Engleskoj. On nije učestvovao ni u jednoj od studija.

„Konzervansi imaju važnu ulogu u prehrambenom sistemu, ne samo sprečavanjem bolesti koje se prenose hranom, već i sprečavanjem kvarenja, smanjenjem bacanja hrane i produžavanjem roka trajanja”, rekao je Kunle u saopštenju.

Preostali konzervansi povezani sa visokim krvnim pritiskom u studiji – askorbinska kiselina, natrijum askorbat, natrijum eritorbat, limunska kiselina i ekstrakti ruzmarina – spadaju u takozvane prirodne „antioksidativne” konzervanse, koji se koriste za smanjenje oksidacije zbog koje hrana postaje braon i užegla.

Studija je pokazala i da je askorbinska kiselina, odnosno vitamin C, posebno povezana sa kardiovaskularnim bolestima.

Slični konzervansi povezani i sa rakom i dijabetesom tipa 2

Rezultati podržavaju nalaze dve prethodne studije Tuviје i njenog tima, koje su pokazale sličnu povezanost između konzervansa i znatno većeg rizika od raka i dijabetesa tipa 2.

Šest konzervansa – natrijum nitrit, kalijum nitrat, sorbati, kalijum metabisulfit, acetati i sirćetna kiselina – povezani su sa do 32 odsto većim rizikom od raka prostate, raka dojke i svih vrsta raka. Gotovo svi ti isti konzervansi povećali su i rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 za 49 odsto.

Iako su rezultati novog istraživanja opservacioni i ne mogu dokazati uzročno-posledičnu vezu, studija je dobro kontrolisala druge faktore koji mogu uticati na zdravlje, poput starosti, indeksa telesne mase, pušenja, fizičke aktivnosti i ishrane uopšte, rekla je Rejčel Ričardson, menadžerka jedinice za metodološku podršku organizacije Cochrane Collaboration, međunarodne neprofitne organizacije poznate po svom naučnom pristupu istraživanjima. Ni ona nije učestvovala u studiji.

„Dodatne prednosti ove studije uključuju način na koji su procenjivali ishranu učesnika i sveobuhvatan pristup identifikovanju hipertenzije i kardiovaskularnih bolesti”, rekla je Ričardson u saopštenju.

„Iako ne mogu dokazati uzročnost, u rezultatima postoje signali koji zahtevaju dodatna istraživanja.”