Piše Ranko Pivljanin: Boško na vinu kod Vučića

Kolumne 05. avg. 202112:29 > 13:31
Podeli:
ranko pivljanin
Ranko Pivljanin, Foto: Promo

Boško na vino, penzioneri u Busije, Vučić na sedmo nebo. Vlast je i juče demonstrirala manir i potrebu da fabrikuje lažnjake svake vrste, pa su se tako na sastanku, a posle i na koktelu, s rukovodstvom Republike Srpske našli i Boško Obradović i Saša Radulović, uz podrazumevajuće radikale i zavetnike. Istovremeno, gročanski penzioneri su na putu ka banji Vrdnik iznenadno preusmereni ka Busijama gde se obeležavalo 26 godina od pogroma Srba u Hrvatskoj.

Ovi prvi su trebali da naprave privid opozicije koja može da razgovara i druži se s vlastima, ovi drugi privid masovne podrške i spontano okupljenih građana. Dakle, sve je osmišljeno u svrhu Vučićevog marketinga, samo su falili statisti i oni su nađeni. S jednom bitnom razlikom između prvih i drugih. Opozicionari su, pravdajući se svesrpskim državotvornim interesima, dobrovoljno otišli na čampras divan i vince, dok su veseli penzioneri iz Grocke zloupotrebljeni bez sopstvenog znanja i pristanka i umesto da se brčkaju u bazenu, kupali su se u znoju lica svog slušajući još jednu od dugometražnih Vučićevih govorancija. Krenuli su u Vrdnik sa iznenadnim presedanjem u Busijama. To iznenađenje im je priredila neka odbornica i aktivistkinja „Srpske autobuske stranke“ koja je, na svoju ruku i ne obaveštavajući ljude, preusmerila njihov autobus.

PROČITAJTE JOŠ:

Vučićev problem je što mu je, izgleda, postalo lakše da hipnotiše opoziciju nego široke mase koje je njegova partijska logistika do sad navlačila uz pomoć čuvenih sendviča, dnevnica ili straha od gubitka posla po javnim preduzećima odakle se tapšači i publika najčešće regrutuju, pa je došlo vreme da ih hajdučki otima i privodi. Ili, pak, prethodno proverava i uvežbava u „spontanim“ izlivima podrške i ljubavi, čemu smo svedočili neki dan prilikom Vučićeve posete gradilištu Kliničkog centra Srbije. Kruži snimak nekog dilbera koji je postrojio nesrećne radnike, objašnjavao im veličinu i domete našeg dičnog rukovodstva, da bi na kraju „tim bildinga“ izveo generalnu probu aplauza, objašnjavajući im kad tačno treba da raspale dlanom o dlan. (E, Marko Đuriću, kakav bi ti instruktor tapšanja bio, nego te poslaše u Ameriku, a potreban si im ko žednome voda).

U međuvremenu, Vučić je povećao i apanažu za penzionersku lojalnost , pa više ne ne deli 30 ili 60 evra, već im je velikodušno obećao po 20.000 dinara tamo pred izbore, a evo ja sam, kao i hiljade drugih građana,krenuo da izdvajam novce u te svrhe: svaki put kad odem na pumpu sačeka me nova cena goriva za auto čiji sam tehnički pregled ove godine platio 60 odsto skuplje nego prošle godine, a prošle sto odsto više nego prethodne.

Čini mi se da je ovo malo intrigantnije i životnije pitanje od svesrpskog zajedništva koje je privuklo Boškića i Radula na Vučićev banket i živo me zanima da li su ga nešto priupitali na tu temu ili su samo snatrili o tzv. srpskom svetu, kovanici koja nema veze sa životom ali lepo zvuči. Verovatno nisu pominjali ni veze vlasti i kriminalaca – ne ide takva priča uz vino, a nije ni pristojno provocirati domaćina tako nezgodnim pitanjima.

PROČITAJTE JOŠ:

Pa, šta su oni tamo radili, osim što su popunili ram s fotografijom za Vučićev Instagram profil? Postoje razne pretpostavke i objašnjenja, a jedno od njih je da je ovo bio samo kontinuitet njihovog približavanja vlastima započet na pregovorima oko izbornih uslova na koje uredno odlaze. Obradoviću je, očigledno, dosadio parlamentarni post izazvan prethodnim bojkotom izbora, dok je Raduloviću jasno da će mu još jedan ostanak ispod crte, poput onog na prošlogodišnjim junskim izborima, zapečatiti političku sudbinu pa traži alternativne pravce povratka.

Njih ne brine odijum zbog flertovanja s Vučićem koji će navući kod ostatka opozicije i opozicione javnosti, jer su izračunali da je šteta od toga mnogo manja od potencijalne koristi koja se može izvući od „konstruktivnosti“ spram vlasti. To što će vas po društvenim mrežama zvati „prodanim dušama“ nije neki problem, ukoliko je postignuta adekvatna cena. Kad se na proleće iduće godine prebroje glasovi, znaćemo da li im je računica bila tačna i da li se isplatila.

Ima tu i onog psihološkog momenta fasciniranosti žabe zmijom gde se pred moći apsolutnog (i apsolutističkog) vladara gubi poželjna kritička distanca i kada se (ne)svesno rizikuje da postanete igračka u njegovim rukama, sve u očekivanju da deo te sile pređe i na vas. Moglo bi se reći kako su njih dvojica zaključili kako je dosta bilo uriniranja uz vetar i da je red da se neke dveri i za njih otvore, makar im ih otkrilio sami nečastivi sa luciferskim osmehom i čašama vina na poslužavniku. Uzmeš, progutaš, malo se zagrcneš i prođeš.

Čudo je žeđ za vlašću.

Komentari

Vaš komentar