Glumica je postala prva dama Argentine i promenila istoriju, a ljudi su želeli da je proglase sveticom: Kad je umrla, 16 godina se nije znalo šta je sa njenim telom

Rođena je kao Marija Eva Duarte de Peron 7. maja 1919. godine u malom mestu Los Toldos u Argentini, kao najmlađe dete Huane Ibarguren i Huana Duartea. Njeno detinjstvo obeleženo je siromaštvom i društvenom stigmatizacijom, jer je poticala iz vanbračne zajednice, što je u to vreme u ruralnoj Argentini nosilo ozbiljne posledice po društveni status porodice. Nakon smrti oca u saobraćajnoj nesreći, porodica se još više suočava sa egzistencijalnim problemima, a majka je bila primorana da sama izdržava decu krojačkim radom.

Evitino detinjstvo proteklo je u znaku selidbi i borbe za osnovnu egzistenciju. Porodica se kasnije seli u Hunin, gde se njena majka snalazi otvaranjem male porodične radnje i kuhinje. Upravo u tom okruženju, Eva razvija interesovanje za umetnost, posebno glumu i radio-dramu. Već kao dete pokazuje izraženu kreativnost i sposobnost da privuče pažnju publike, što će kasnije postati ključ njenog uspona.

U školskim danima učestvovala je u predstavama i lokalnim kulturnim događajima. Njena sestra Erminda kasnije je zapisala uspomene koje prikazuju Evu kao devojčicu izuzetne empatije i maštovitosti.

Godine 1934, Eva odlazi u Buenos Ajres sa ciljem da postane glumica. U velikom gradu započinje put kroz pozorište, radio i film. Tokom tridesetih i četrdesetih godina, postaje prepoznatljivo ime radio-drama, što joj donosi finansijsku stabilnost i ulazak u društvene krugove argentinske prestonice. Radio tada predstavlja najvažniji medij, a Eva koristi njegovu snagu da razvije javni uticaj.

Ljubav sa Huanom Peronom i ulazak u politiku

Njen umetnički razvoj odvija se paralelno sa političkim promenama u Argentini. U tom periodu, upoznaje Huana Dominga Perona na humanitarnom događaju 1944. godine. Njihov susret označava početak jedne od najpoznatijih političkih i emotivnih veza u latinoameričkoj istoriji. Peron, tada već politički uzdignut, prepoznaje njen uticaj na mase, dok Evita ulazi u svet politike.

Eva i Huan se venčavaju 1945, a on naredne godine pobeđuje na predsedničkim izborima, te Eva postaje i prva dama Argentine.

Iako nikada nije bila izabrani politički funkcioner, njen uticaj na društvene procese bio je izuzetno snažan. Aktivno je učestvovala u radu sa sindikatima, socijalnim programima i političkim kampanjama.

Jedan od ključnih elemenata njenog delovanja bila je borba za prava žena. Njena politička aktivnost doprinela je usvajanju zakona o ženskom pravu glasa 1947. godine, čime su žene prvi put dobile puno političko pravo u Argentini. Evita je otvoreno kritikovala društvenu nejednakost i dominaciju muškaraca u političkom sistemu.

Osnivanjem Fondacije “Eva Peron” 1948. godine, započinje najintenzivniji period njenog humanitarnog rada. Fondacija je realizovala projekte izgradnje bolnica, škola, domova za decu i starije, kao i programe socijalne pomoći širom zemlje. U jednom periodu, zapošljavala je više od 14.000 ljudi i direktno uticala na živote miliona građana.

Njena politika bila je zasnovana na ideji socijalne jednakosti, što se ogleda u čuvenoj poruci: “Mi se borimo da imamo manje bogatih, ali i manje siromašnih, vi treba da uradite to isto”.

Tokom 1947. godine, putuje po Evropi kao ambasador dobre volje, gde se sastaje sa političkim i verskim liderima, uključujući i papu Pija XII. Njena turneja izaziva veliku medijsku pažnju i dodatno učvršćuje njen međunarodni status.

Borba sa rakom i smrt

Ipak, njen život naglo se menja početkom pedesetih godina kada joj je dijagnostikovan rak grlića materice.

Naime, 1950. godine se onesvestila na jednoj proslavi, nakon čega su je operisali zbog upale slepog creva. Međutim, tada se pojavljuju simptomi koji ukazuju na ozbiljn iju bolest što se, nažalost, obistinilo.

U tom periodu je počela da piše i autobiografiju "Razlog mog života", koja je kasnije uvrštena u školsku lektiru.

Uprkos bolesti, nastavlja politički i društveni rad. Godine 1951, odbija kandidaturu za potpredsednicu, iako je imala ogromnu podršku sindikata i naroda.

Umrla je 26. jula 1952. godine u 34. godini života. Njena smrt izazvala je nacionalni šok i masovno žaljenje širom Argentine. Njeno telo je balsamovano i postalo je predmet višedecenijskih političkih i istorijskih kontroverzi.

Kontroverze

Međutim, Evitina sahrana obeležena je tragedijom. Tokom javnog izlaganja tela u Ministarstvu rada, u nezapamćenim gužvama život je izgubilo osmoro ljudi, dok je hiljade povređeno. Narodna odanost išla je toliko daleko da je od pape Pija XII traženo da Evitu proglasi sveticom.

Nakon Evitine smrti, Peronova moć počela je da bledi. Unutarpartijski sukobi, sumnjiva smrt Evitinog brata Huana Duartea, bombaški napadi i otvoreni rat sa Katoličkom crkvom uzdrmali su temelje vlasti. Uprkos izbornoj pobedi od 62%, Peron je izgubio podršku naroda zbog optužbi za nemoral i veze sa maloletnicama u predsedničkoj rezidenciji.

Kada je 1955. godine izveden državni udar, niko nije izašao na ulice da ga brani. Nova vojna hunta, predvođena Pedrom Aramburuom, krenula je u radikalnu „deperonizaciju“. Vrhunac te kampanje dogodio se 24. novembra 1955, kada su vojnici oteli Evitino telo iz Sekretarijata za rad, započevši jednu od najčudnijih misterija 20. veka.

Telo prve dame bilo je izgubljeno 16 godina. Dok su kružile legende o voštanim kopijama i bacanju u reku, Evita je zapravo tajno počivala na groblju u Milanu pod lažnim identitetom Marije Mađi. Tek 1971. godine, telo je ekshumirano i dopremljeno Peronu u Madrid.

Kada je sanduk otvoren, na telu su bili vidljivi tragovi nasilja – nedostajao je deo prsta, nos je bio oštećen, a lice prekriveno modricama. Spekuliše se da su povrede nastale dok je vojna služba telo držala u vertikalnom položaju.

Eva je konačno vraćena u domovinu 1974. godine, nalogom Peronove treće žene Isabele, i danas počiva u porodičnoj grobnici porodice Duarte na groblju Rekoleta.

Da li je Evita imala ćerku?

I decenijama nakon smrti, Evita puni novinske stupce. Krajem devedesetih, Nilda Argentina Kvartući pokrenula je sudski spor tvrdeći da je Evitina vanbračna ćerka iz veze sa glumcem Pedrom Kvartućijem. Iako su svedočanstva bliskih saradnika, poput ispovesti sveštenika Hernana Beniteza, ukazivala na to da je Eva bila trudna pre dolaska na vlast, sud je odbio zahtev za DNK analizom zbog nedostatka čvrstih dokaza.

Danas, dok jedni traže da se njeno telo premesti pored Huanovog, Eva Peron ostaje podeljena figura – za jedne svetica siromašnih, za druge kontroverzna politička ikona čija senka i dalje bdi nad Argentinom.

U Latinskoj Americi i dalje postoji snažan kult njenog lika, a u jednom delu biografskih zapisa stoji:

“U celoj Latinskoj Americi, samo jedna žena ima tu emociju, odanost i iskrenost koja je uporediva sa Devicom Marijom. U mnogim domovima u Latinskoj Americi slika Evite stoji na zidu pored slike Presvete Bogorodice”.

O njoj je snimljen i mjuzikl "Evita", a Evu Peron je glumila Madona.

Posmrtni ostaci, političke kontroverze, teorije zavere i umetničke interpretacije dodatno su učvrstili njen status mita. Roman “Sveta Evita” i istoimene ekranizacije fokusiraju se upravo na period nakon njene smrti, naglašavajući koliko je njen lik nadživeo fizičko postojanje.