Da li postoji opasnost od hantavirusa u Srbiji i zašto ne može da se poredi s koronom

Iako zabrinutost i strah od hantavirusa u poslednjih nekoliko dana raste u javnosti širom planete, epidemiolozi objašnjavaju da je u pitanju bolest koja nije nova, za koju se zna još od Korejskog rata, odnosno pedesetih godina prošlog veka, kada je otkrivena. Smrtnost od ove bolesti zavisi od soja, odnosno vrste glodara koji je prenose.

“U pitanju je virusna infekcija, zoonoza, bolest životinja, koja se prenosi sa glodara na čoveka. Hantavirusi su poznati još od Korejskog rata, gde su prvo otkriveni. Ima ih u svm delovima sveta, više od 20 sojeva. Međutim, takozvani andski soj kojim su zaraženi putnici na kruzeru, koji su preminuli, jedini se, i to samo u izrazito malom procentu, prenosi sa čoveka na čoveka”, objašnjava za Nova.rs dr Zoran Radovanović, specijalista epidemiologije.

Ovaj soj, kao i ostali, prenosi se inicijalno sa glodara na čoveka, a životinje koje su prenosioci, žive isključivo u Južnoj Americi.

“Taj soj napada pluća i srce i jako je redak. Soj hantavirusa zavisi od vrste glodara, a u Srbiji se prenosi zaraza koja oštećuje bubrege i potpuno je drugačija. Prvo se javlja visoka temperatura, potom sledi bol u krstima, pa prestaje mokrenje i pacijent uglavnom završava na hemodijalizi. Dakle, osoba se može zaraziti isključivo ako je u kontaktu sa inficiranom životinjom. Dešava se u ruralnim krajevima, u nehigijenskim naseljima i svuda gde se glodari slobodno šetaju i ostavljaju izmet i pljuvačku u delovima gde je hrana. Može se desiti na odete na izlet i jedete na klupi preko koje je prethodno prešao miš ili pacov, ako su ostale njegove izlučevine, a zaražen je, preneće se na ljude. Drugi način prenosa je ujedom”, kaže dr Radovanović.

U balkanskim zemljama, prema dostupnim statistikama, na 250.000 stanovnika godišnje oboli jedan, a premine jedan do 15 odsto pacijenata.

“Ovaj virus zastupljen je u našem delu sveta, u Srbiji se sporadično javlja od pedestih godina prošlog veka”, napominje epidemiolog.

Inače, poslednja velika pandemija koja je zaustavila svet, bila je 2020. godine kada je prvi put dijagnostikovan virus kovid 19. U javnosti se, međutim, proteklih dana hantavirus upoređuje sa koronom, iako je u pitanju potpuno drugačija infekcija, tvrde stručnjaci.

“Nema straha od karantina, niti će biti uvođene vakcine. Inače, vakcina za hanta virus postoji samo u nekim azijskim zemljama, a i tamo je eksperimentalna. U Srbiji vakcina ne bi imala smisla jer je infekcija jako retka. Sa kovidom je situacija bila potpuno drugačija. Kovid se prenosi sa slepih miševa dominantno kao respiratorna infekcija, ali to je sistemska bolest koja pogađa krvne sudove i može se preneti sa čoveka na čoveka”, kaže dr Radovanović.

Pandemija broj dva?

Naime, zbog sve češćeg poređenja korona i hanta virusa, na nedavno održanoj konferenciji za medije, Marija Van Kerkhov, direktorka za sektor prevencije epidemija i pandemija u SZO, objasnila je da su dve infekcije potpuno različite.

"Ovo nije kovid već potpuno drugačiji virus. Hantavirus je već duže vreme prisutan i poznat nam je od ranije, tako da postoji mnogo detalja koje znamo o ovoj infekciji. Nije u pitanju 'kovid broj dva' i ovo nije početak nove pandemije. Reč je o zarazi koju smo imali na jednom brodu, u oganičenom prostoru, a za sada imamo pet potvrđenih slučajeva. Potpuno je razumljivo zašto su ljudi u panici i upoređuju ovu bolest sa kovidom. Međutim, pobnavljam, nije ni blizu ista situacija u kakvoj smo bili pre šest godina sa koronom”, naglasila je Van Kerkhov.

Podsećamo, usled infekcije hantavirusom, prema sumnjama SZO nedavno je preminulo tri putnika na kruzeru u Atlantskom okeanu, a ukupno je pet potvrđenih slučajeva.

“U Evropi i Aziji smrtnost od ovog virusa je zanemarljiva, ali u Americi je daleko viša. Mi prosto nemamo ambijent za vrstu glodara koja tamo živi i koja prenosi zarazu koja napada srce. To je hantavirusni kardiopulmonari sindrom, koji oštećuje pluća i srce, pa je samim tim i smrtnost veća, čak do 50 odsto. Iako se za virus zna od ranije, sada se prvi put u istoriji dogodilo da se zaraza pojavila na plovilu, na kruzeru koji prevozi veliki broj putnika, ali preminuli su sigurno prethodno bili u direktnom kontaktu sa glodarima koji su im preneli bolest”, objašnjava doktor Radovanović.

Predstavnici SZO naveli su da je u toku istraga, a da je najmanje jedan slučaj hantavirusa sa kruzera potvrđen. Jedan od pacijenata je na intenzivnoj nezi u bolnici u Južnoj Africi. Ovaj "zaraženi" brod bio je do skoro usidren u blizini Zelenortskih Ostrva, čije vlasti nisu dozvoljavale iskrcavanje putnika zbog straha od širenja zaraze. Kasnije je krenuo ka Kanarskim ostrvima kako bi se izvršila medicinska evakuacija i pregled preostalih putnika.

Dvoje od troje ljudi koji su preminuli, bili su, prema pisanju medija, pre ukrcavanja na brod, na deponiji u Ušuaji u Argentini, gde su posmatrali ptice. Ovaj kruzer, podsetimo, isplovio je iz Argentine 1. aprila ove godine, a prva smrt zabeležena je 11 dana kasnije.

Takođe, o hantavirusu govorilo se i prošle godine kada je supruga američkog glumca Džina Hekmena, Betsi Arakava umrla od ove infekcije u njihovoj kući u Novom Meksiku.