Dijagnoza koja menja sve: Kako izgleda borba žena sa rakom jajnika u Srbiji

"Kada su stigli rezultati, stigla je i dijagnoza, karcinom jajnika i materice. U tom trenutku sve se promeni. Pitanja su se nizala: šta sada, kako dalje, koliko će trajati borba? Strah je bio ogroman, ali smo suprug i ja odlučili da ne posustanemo. Verovali smo lekarima i krenuli u borbu zajedno. Prošla sam kroz šest ciklusa hemoterapije. Bilo je dana kada nisam imala snage da ustanem, kada je telo bilo slabo, a duša umorna. Ali svaki put sam nalazila razlog da nastavim. Moj najveći razlog bila su moja deca, sin od 13 i ćerka od 9 godina. Njihova ljubav i vera u mene bili su moja snaga. Uz njih je sve vreme bio moj suprug, moja najveća podrška", poručuje Nadežda Cakić iz Aleksinca, pacijentkinja i članica Udruženja “Progovori”.

Danas, tri godine kasnije, i dalje postoji tihi strah da se bolest može vratiti.

"To je nešto sa čim živimo. Ali uprkos tome, idemo dalje. Učimo da živimo svaki dan punim srcem. Ova bolest me je naučila da cenim život i male stvari. Naučila me je koliko smo jake i kada mislimo da nismo, i koliko znači imati nekoga ko će vas držati za ruku kada je najteže. Nažalost, ovo nije bio moj prvi susret sa bolešću. Kroz sličnu borbu prošla je i moja mama, kojoj smo bili najveća podrška, i koja je pobedila. Tada sam naučila koliko je podrška važna. Danas sam deo udruženja koje daje snagu i nadu. Tu sam shvatila da nismo same. Zato kažem, sve za jednu, jedna za sve. Ako moja priča pomogne makar jednoj ženi da ne odustane, onda sve ima smisla. Niste same. Zajedno smo jače", kaže Nadežda.

Priča poput Nadeždine nije retkost. Upravo zato se i ove godine u Srbiji obeležava Svetski dan borbe protiv raka jajnika, pod sloganom „Sve za jednu, jedna za sve“, sa jasnom porukom da nijedna žena ne treba da prolazi kroz ovu borbu sama.

U našoj zemlji godišnje od raka jajnika oboli oko 800 žena, dok njih 450 izgubi bitku s ovom opakom bolešću. Praktično, svakog dana tri žene dobiju dijagnozu, a jedna od njih, nažalost, premine.

Rak jajnika u početnim stadijumima ne izaziva tegobe i zbog toga se retko otkriva u ovoj fazi. Kada se pojave, simptomi karcinoma jajnika ni tada nisu specifični i lako se mogu pripisati i nekom drugom, manje ozbiljnom stanju. Najčešći simptomi su oticanje stomaka, neredovna stolica, nadimanje, povraćanje, bol u predelu karlice i osećaj pritiska u stomaku. Pošto ovi simptomi nisu dramatični, obično je potrebno dosta vremena da bi se žena zbog njih obratila lekaru, a bolest u međuvremenu napreduje.

"Više od 70 odsto pacijentkinja u trenutku postavljanja dijagnoze ima bolest u trećem ili četvrtom stadijumu, dok je uzrok nastanka raka jajnika i dalje nedovoljno poznat, što ograničava mogućnosti prevencije. Zato je od ključne važnosti da žene redovno odlaze na ginekološke preglede, kako bi se bolest otkrila u ranijoj fazi. Klinika za ginekologiju i akušerstvo UKC Srbije, kao referentni centar za lečenje raka jajnika, raspolaže iskusnim timovima za izvođenje kompleksnih, multidisciplinarnih operacija koje su u većini slučajeva neophodne, posebno imajući u vidu da se bolest u odmaklim stadijumima širi i na druge organe", objašnjava prof. dr Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKC Srbije.

Hirurgija predstavlja osnovu lečenja, ali zahvaljujući napretku medicine i boljem razumevanju genetskih biomarkera, danas su, ističe on, mogućnosti terapije značajno unapređene, što se odražava i na bolje ishode lečenja.

"Dodatni pomak napravljen je od aprila ove godine, kada je na listu lekova o trošku obaveznog zdravstvenog osiguranja uvrštena i inovativna terapija za pacijentkinje koje su HRD pozitivne, čime je jednom broju žena omogućeno da bolest drže pod kontrolom duži vremenski period i da im se produži život", kaže prof. dr Stefanović.

Genetičko testiranje danas ima neizostavnu ulogu u donošenju terapijskih odluka kod pacijentkinja sa karcinomom jajnika. Savremene smernice (ESMO, NCCN, ASCO) jasno preporučuju da se sve pacijentkinje testiraju već u momentu postavljanja dijagnoze, i to kroz kombinaciju germinativnog i somatskog testiranja, sa posebnim fokusom na BRCA 1/2 mutacije i HRD status.

"Savremeno lečenje karcinoma jajnika danas se zasniva na principima precizne medicine, što znači da terapiju prilagođavamo svakoj pacijentkinji pojedinačno, rukovodeći se ne samo tipom tumora, već i specifičnim genetičkim profilom. Testiranje BRCA mutacija u našoj praksi započeto je 2016. godine, najpre kod pacijentkinja kod kojih se bolest vratila. U početku su se analizirale nasledne BRCA mutacije, koje su se pokazale kao važan pokazatelj dobrog odgovora na ciljanu terapiju. Kasnije su u testiranje uključene i somatske mutacije, koje nastaju u samom tumoru, čime je broj pacijentkinja koje mogu imati korist od ovakvog lečenja povećan za oko 30 odsto", kaže dr Radmila Janković, rukovodilac Službe za naučnoistraživačku i obrazovnu delatnost Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

Dodatni iskorak napravljen je uvođenjem HRD testiranja, koje identifikuje pacijentkinje sa poremećajem u mehanizmima popravke DNK.

"Upravo kod ovih pacijentkinja ciljana terapija pokazuje posebno dobre rezultate. Danas čak oko 50 odsto pacijentkinja ima HRD pozitivan nalaz, što znači da je značajno proširena grupa žena koje mogu dobiti terapiju prilagođenu svom molekularnom profilu. To u praksi donosi bolje ishode lečenja, ali i kvalitetniji život pacijentkinja", objašnjava dr Janković.

Rak jajnika zauzima neslavno osmo mesto među malignitetima, a prema najnovijim podacima, jedna od 78 žena suočava se sa ovom bolešću. Petogodišnja stopa preživljavanja u ranoj fazi premašuje 90 odsto, dok u uznapredovalom stadijumu ne prelazi 30 odsto.

"Kada čujete priču poput Nadeždine, Ane, Selene, shvatite da iza svake dijagnoze stoji žena, porodica i jedna tiha, svakodnevna borba koja se ne vidi spolja. Upravo zato je podrška ono što pravi razliku, podrška porodice, lekara, ali i žena koje prolaze kroz isto iskustvo. Kroz rad udruženja svakodnevno vidimo koliko znači kada neko kaže “razumem te” i pruži ruku u trenutku kada je najteže. Zato želimo da pošaljemo jasnu poruku svim ženama – niste same. Posebno ohrabruje to što danas postoje i savremene terapijske mogućnosti za određene grupe pacijentkinja, poput onih sa HRD pozitivnim nalazom, kojima je omogućeno da bolest drže pod kontrolom duže i imaju kvalitetniji život. Ovogodišnjim sloganom “Sve za jednu, jedna za sve”, podsećamo koliko su zajedništvo, informisanost i međusobna podrška važni u ovoj borbi. Jer zajedno smo zaista jače - poručuje Gorica Đokić, predstavnica Udruženja “Progovori”.