Predstavljen najveći svetski teretni brod, može neprekidno da plovi 10 godina bez dopunjavanja goriva

Prema dostupnim informacijama, planirani brod mogao bi da prevozi čak 14.000 kontejnera, a njegova najveća prednost bila bi sposobnost da godinama plovi bez dopune goriva. Kineski inženjeri veruju da bi takva tehnologija mogla da smanji troškove transporta, emisiju štetnih gasova i zavisnost od klasičnih energenata.

U središtu projekta nalazi se reaktor sa rastopljenom soli i torijumom snage 200 megavata. Iako ne pokreće direktno motore broda, on proizvodi energiju koja se zatim pretvara u električnu pomoću naprednog sistema zasnovanog na superkritičnom ugljen-dioksidu. Stručnjaci tvrde da je efikasnost ovog procesa znatno veća od one kod tradicionalnih nuklearnih sistema, piše "N1 BiH"

Za razliku od standardnih nuklearnih reaktora, ovaj sistem radi pod atmosferskim pritiskom i ne zahteva ogromne količine vode za hlađenje. Time se smanjuje buka, ali i rizik od ozbiljnih havarija. Kineski projektanti navode da reaktor poseduje pasivne bezbednosne mehanizme koji automatski zaustavljaju sistem u slučaju pregrevanja, bez potrebe za ljudskom intervencijom.

Jedna od zanimljivijih karakteristika jeste i način održavanja. Reaktorski modul projektovan je da radi deset godina bez otvaranja ili dopune goriva. Nakon toga bi se kompletan modul jednostavno zamenio novim, što bi trebalo da smanji rizik tokom servisiranja i rukovanja radioaktivnim materijalom.

Ovaj projekat nije nastao slučajno. Kina već godinama ulaže ogromna sredstva u razvoj torijumskih reaktora, a prvi veliki uspeh ostvaren je u pustinji Gobi, gde je eksperimentalni reaktor uspešno radio u stabilnim uslovima. Posebnu pažnju izazvala je činjenica da je sistem uspeo da pretvori torijum u uranijum 233, što se dugo smatralo jednim od najvećih izazova ove tehnologije.

Dodatni motiv Pekinga leži u velikim domaćim rezervama torijuma, naročito u Unutrašnjoj Mongoliji. Zahvaljujući tome, Kina bi mogla da smanji zavisnost od globalnog tržišta uranijuma i ojača energetsku samostalnost.

Pored ovog kontejnerskog broda, kineske kompanije razvijaju i druge nuklearne pomorske projekte, uključujući tankere i plutajuće elektrane. Sve to pokazuje da Kina dugoročno planira stvaranje čitavog pomorskog sistema zasnovanog na nuklearnoj energiji nove generacije.

Ipak, put do realizacije neće biti jednostavan. Projekat je za sada samo koncept i još nije poznato kada bi gradnja mogla da počne. Veliku prepreku predstavljaju međunarodni propisi, jer mnoge države i luke još nemaju jasna pravila za prihvat komercijalnih brodova na nuklearni pogon.

Troškovi izgradnje takođe su ogromni. Nuklearni brodovi su znatno skuplji od klasičnih teretnjaka, a dodatni problem predstavljaju osiguranje, obuka posada i međunarodna pravila o odgovornosti u slučaju incidenta. Stručnjaci upozoravaju i da još ne postoji globalni sistem za transport i odlaganje ovakvih reaktorskih modula nakon isteka njihovog radnog veka.

Ideja o brodovima na torijum nije nova. Sjedinjene Američke Države eksperimentisale su sa sličnim konceptima još šezdesetih godina prošlog veka, ali su projekti tada napušteni zbog tehničkih problema i visokih troškova. Kina sada pokušava da uradi ono što niko do sada nije uspeo – da torijumsku nuklearnu tehnologiju pretvori u praktično rešenje za globalni transport.

Ako projekat uspe, mogao bi da označi početak potpuno nove ere u pomorskoj industriji. Ukoliko ne ispuni očekivanja, skeptici će dobiti još jedan argument da torijum ostaje previše komplikovana i preskupa tehnologija za široku upotrebu. Za sada, svet pažljivo prati da li će Kina uspeti da ovu ambicioznu ideju pretvori u stvarnost.