Legendarni astrofizičar tvrdi: Kada bi vanzemaljci došli na Zemlju i upoznali ljude, shvatili bi da kod nas nema inteligentnog života

Još od detinjstva želeo sam da me otmu vanzemaljci. Danas, kao profesionalni astrofizičar koji poznaje veličinu, starost i sastav kosmosa, znam da nas ništa ne sprečava da zamislimo univerzum prepun života.

Zato je najavljeno objavljivanje američkih vladinih dosijea o vanzemaljcima i NLO fenomenima dobra stvar, čak i ako deluje kao skretanje pažnje sa drugih važnih dokumenata koje javnost dugo očekuje. Ipak, verujem da će ti dosijei na kraju izazvati manje uzbuđenja nego što mnogi očekuju. Nakon što su brojni navodni insajderi i uzbunjivači svedočili pred Kongresom tokom 2023, 2024. i 2025. godine, pitam se šta još novo možemo saznati.

Lično bih bio oduševljen kada bi uz dokumenta predstavili i pravog vanzemaljca. Živog, mrtvog ili „nemrtvog“. Po mogućstvu živog. Da li je to zaista previše tražiti?

Uzbunjivači su već pričali o srušenim letećim tanjirima, telima vanzemaljaca i tehnologiji vanzemaljskog porekla koja je navodno sakrivena na tajnim lokacijama. Nije to ništa novo. Tajni dokumenti su i ranije deklasifikovani. Još 2017. godine naslov u ovom listu glasio je: „Svetleće aure i crni novac: misteriozni Pentagonov program za NLO“. Tu je i čuveni projekat američkog ratnog vazduhoplovstva „Blue Book“, koji je od 1952. do 1969. istraživao više od 12.000 prijava o viđenjima NLO objekata kako bi procenio eventualne pretnje po nacionalnu bezbednost.

Ono što je sigurno jeste da, kada bi pravi vanzemaljac izašao iz Kongresa pred kamerama, više niko nikada ne bi pitao da li „verujete“ u vanzemaljce, baš kao što niko ne dovodi u pitanje postojanje slonova. Vanzemaljac bi postao doslovno „slon u sobi“.

Pošto ne postoje pouzdani dokazi kako bi vanzemaljci zaista mogli izgledati, prepušteni smo mašti. A mašte ne nedostaje. IMDb beleži stotine filmova, serija, video-igara i dokumentaraca o vanzemaljcima, bilo dobrim ili zlim. Uglavnom zlim.

Ono što je razočaravajuće je činjenica da u gotovo svim tim prikazima vanzemaljci liče na ljude. Imaju glavu, oči, nos, usta, vrat, ruke i noge. Međutim, većina života na Zemlji, sa kojim delimo DNK, uopšte ne liči na nas. Zato bi trebalo očekivati da bi bića koja nemaju nikakvu zajedničku genetiku sa nama izgledala mnogo drugačije nego što ljudi i meduze ili termiti izgledaju jedni drugima.

Jedina stvar koja bi me zaista šokirala kod pravog živog vanzemaljca bila bi da se ispostavi kako je Holivud bio u pravu i da ta bića zaista izgledaju humanoidno, uprkos svemu što znamo o biodiverzitetu na Zemlji i u svemiru.

Mnogo razmišljamo o tome kako bi vanzemaljci izgledali nama, ali retko razmišljamo o tome kako bismo mi izgledali njima. Kada bi, recimo, vanzemaljska delegacija sletela u Los Anđeles, mogla bi da zaključi da su automobili dominantni oblik života na Zemlji. Grad je ispresecan ogromnim autoputevima sa po dvanaest traka. Ljudi satima sede u vozilima čekajući hranu koja im se dodaje kroz prozor. Hranu jedu dok su i dalje u automobilu, gotovo nikada ne izlazeći napolje. Neka velika vozila prevoze više automobila odjednom. Vanzemaljcima bi ti kamioni verovatno delovali kao trudna bića.

Ako bi vanzemaljci već znali da su ljudi dominantna vrsta, verovatno bi želeli da upoznaju osobu koja „vodi“ planetu. Ali ko bi to zapravo bio? Predsednik? Premijer? Papa? Ili možda neki milijarder ili industrijski magnat? Posmatrajući našu kulturu kroz radio-talase koje šaljemo u svemir, možda bi očekivali da upoznaju Rajana Goslinga, Tejlor Svift ili Opru Vinfri.

Kada pažljivije pogledamo priče koje pričamo o vanzemaljcima, primećuje se jedan obrazac: gotovo uvek zamišljamo da žele da nas unište. Verujem da ti strahovi ne govore toliko o vanzemaljcima koliko o ljudima.

Tokom istorije čovečanstva nije nedostajalo tehnološki naprednijih civilizacija koje su nasilno pokoravale slabije i manje razvijene. Ljudi su kroz istoriju tlačili i ubijali jedni druge zbog religije, boje kože, mesta rođenja, jezika ili seksualne orijentacije.

Kada bi neki vanzemaljac zaista posetio Zemlju i video naše iracionalno ponašanje, verovatno bi se brzo vratio kući i prijavio:

„Na Zemlji nema tragova inteligentnog života.“

Kolumna napisana za "The NewYorkTimes"