Gledajući kako se ovih dana ljudi iz vrha režima brane od optužbi koje su stigle od dvojice vođa kriminalnog klana „Principi“ prvo što čoveku pada na pamet jeste ona stara mudrost o sinu kockaru koga majka nije klela što se kockao, nego što je išao da se vadi. Ne znam da li su svedočenja Belivuka i Miljkovića o susretima sa Vučićem i Vulinom laž ili istina, ali znam da je potpuno nenormalno i nepojmljivo da se kriminalci, braneći se od optužbi za najteže zločine, pozivaju na predsednika države i ministra policije a to, očigledno, nisu uradili bez neke.
I još je nenormalnije da se ovi iz petnih žila upinju da dokažu kako nemaju ništa sa ološem za koje tvrde da su na onako bestijalan način ubijali ljude. Ako nemate ništa, što se pravdate, spinujete, podvaljujete, pretite, nosate okolo užasne slike tela bez glava i odsečenih udova, uprežete tabloidne satrape da konstruišu i skreću pažnju i gnjavite naciju vašim trulim pričama na nivou deteta uhvaćenog u laži ili šteti? Pustite sud da radi svoj posao i ako vas pozove da se izjasnite povodom tvrdnji kriminalaca, tamo ispričajte šta imate, kad ste već sebe doveli u situaciju da vašim imenima takvi lumeni ispiraju usta.
Ne možete, jer belivuci i ostali belivučići su nakot odgajan u jazbinama vašeg režima koji je pretvoren u pretorijansku gardu sa licencom za najprljavije poslove, nabildovana i istetovirana strašila za uterivanje straha neposlušnim i pobunjenim i posada crnih džipova bez registarskih tablica koji su – uz sendvičarske autobuse u koje trpate i vozate okolo ucenjenu sirotinju da vam aplaudira i omasovljuje mitinge – postali osnovna prevozna sredstva na putu ka boljem sutra. Ne našem, nego vašem.
Nisu Belivuk i društvo došli juče ili prekjuče, niotkuda, spušteni padobranom, ubačeni od neprijatelja ili nasleđeni od bivšeg režima. Oni su autentični proizvod ovog akteulnog, jedan od crnih dragulja u kruni naprednjačke devetogodišnje vladavine i simbol raspale države i njenih institucija u kojoj su se pomešali kriterijumi, zanemarili prioriteti i obrnule vrednosti.
Kao što ni Nebojša Stefanović, sa kojim ne znaju šta će ni kako će, nije pao s neba nego je odgajan na grudima patrona, niti je udbaška starleta Dijana Hrkalović došla u Ministarstvo unutrašnjih poslova kroz otvoren prozor i bez amina, niti je znameniti Predrag Koluvija bio božjak s molitvenikom kome se u posvećenim molitvama javio Svevišnji i rekao mu: a ti ćeš, dete moje, da uzgajaš marihuanu u Sremu…i tako redom.
Dok su Belivuk & comp. bili krotki i disciplinovani, gledalo im se kroz prste i žmurilo na njihove „nestašluke“ ali kad su, osim za režimske nalogodavce, krenuli da rade i za sebe, kad su osilili i odmetnuli, odjednum su vam se otvorile oči i ugledali ste monstruma kome u krštenici u rubrici za očinstvo stoji vaše ime. Viđu vraga, sa sedam binjišah…
Onda ste rešili da pokažete „snagu države“. Ne, uplašili ste se, bio je to bes bogova spram palih anđela, pokušaj kontrole štete koji je stigao prekasno i zato je tako traljav, smešan, neuverljiv i sramotan.
Koji to predsednik države u glavu zna imena kriminalnog polusveta, koji to državnik od integriteta nadugačko, naširoko i u sitna crevca forenzički raspreda o monstruoznim zločinima i brani se teorijom kako je postojala mogućnost i da se negde sretne sa tim kriminalcima, ali nije?
„Mogao sam, ali eto slučajno nisam!“, kaže Vučić. Šta znači ova rečenica? Kako se došlo do toga da je samo slučaj mogao da udesi pa da se ne sretnu čovek koji je nosilac najviših državnih funkcija i kriminalni talog? Ko je, zašto i kako smanjio tu distancu pa da o (ne)ukrštanju njihovih puteva odlučuje slučajnost? Nema ovde slučajnosti, ona se samo priziva kao nemušti argument i to u naopakoj konotaciji.
Kao što se, u očaju, Belivukova banda pokušava nekako dovesti u vezu sa opozicijom, tačnije sa dežurnim krivcem za sve što ne valja u ovoj zemlji – Draganom Đilasom, a na onu čuvenu mašinu za mlevenje mesa po tabloidnim naslovnicama lepe se etikete novinarske mreže KRIK, Televizije N1 i Nove S.
Jeste, Đilas je prvo ukrao 619 miliona evra, onda je od ostatka koje nije izneo na Mauricijus investirao u stvaranje Belivuka i družine, potom kooperirao u zelenim zasadima Jovanjice koje je zalivao neobavešteni Vulin, a ovih dana finansira promenu pola Dijani Hrkalović koja, kako ekskluzivno saznaje jedan od režimskih blatoida, na taj način želi da umakne ruci pravde u daleki Izrael. Ako već niste nešto slično smislili, možete slobodno i ovo da koristite, uverljivo je koliko i ono u šta nas svih ovih dana ubeđujete.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare