Lični stav Tamare Tankosić: Pravosudni zakoni pripremili teren, ali presudni potez povukli pojedinci iz VST

Autorka: Tamara Tankosić, novinarka

Izmene pravosudnih zakona iz januara dovele su do toga da VST odlučuje da li će privremeno upućeni tužioci ostati u JTOK-u ili biti vraćeni u matična tužilaštva. Dakle, njihovo vraćanje u matična tužilaštva nije bilo obavezno. Odluka je bila u rukama članova Visokog saveta tužilaštva. VST je imao mogućnost da svih 11 tužilaca ponovo uputi u JTOK, na tri godine. To nije učinio.

Na sednici 6. marta, sedam tužilaca su ostavili u JTOK-u, dok su četvoro vratili u matična tužilaštva, među njima su i tužioci koji su radili na predmetima „Nadstrešnica“ i „Zaplena pet tona marihuane kod Kruševca".

Tu se otvara ključno pitanje: kako je moguće da instituciji kojoj nedostaje kadar oduzmete ljude? JTOK je i pre povlačenja četvoro tužilaca radio sa manjkom kadra - nisu bila popunjena sva mesta predviđena sistematizacijom - pa nije bilo logike dodatno ga slabiti i prekidati rad tužilaca na složenim i osetljivim predmetima, a da njihov posao preuzimaju već preopterećene kolege kojima je potrebno vreme da se upoznaju sa predmetima. Umesto jačanja kapaciteta JTOK-a, doneta je odluka koja ga dodatno slabi.

Ni kriterijumi po kojima je sedmoro tužilaca ostalo, a četvoro uklonjeno nisu najjasniji. Takva odluka teško može da ostavi utisak profesionalne i racionalne procene. Pre deluje kao ciljano uklanjanje pojedinih ljudi iz JTOK-a.

Članovi VST-a su za pojedine tužioce jednoglasno odlučili da ostanu u JTOK-u. O tome da četvoro tužilaca ode iz JTOK-a presudili su glasovi članova Saveta koji su tokom glasanja bili protiv ili uzdržani.

Tako je, na primer, za tužiteljku Irenu Bjeloš sedam članova glasalo da ostane u JTOK-u, niko nije bio protiv, ali su uzdržani bili ministar pravde Nenad Vujić, Vladimir Simić, Predrag Milovanović i Boris Pavlović - što je bilo dovoljno da bude vraćena u matično tužilaštvo.

Kada je reč o tužiocima Aleksandru Isailoviću, Aleksandru Barcu i Dragoljubu Miladinoviću, sedam članova Saveta glasalo je da ostanu u JTOK-u, protiv su bili ministar pravde Nenad Vujić i Vladimir Simić, dok su uzdržani bili Predrag Milovanović i Boris Pavlović, zbog čega su i oni vraćeni u matična tužilaštva.

Na istoj sednici, koja je trajala gotovo punih devet sati, član VST-a dr Miroslav Đorđević praktično je ukazao na apsurd cele situacije kada je rekao: „Hoću javno da pitam i da se konstatuje da bi, i da je svih 11 tužilaca bilo upućeno u TOK, po sistematizaciji i dalje ostalo sasvim dovoljno mesta za dodatna upućivanja. Znači, i da je 11 upućeno, ostalo bi još pet mesta na koja bismo imali puno pravo da uputimo još ljudi“.

I zbog toga je teško izbeći utisak da je najpre izmenama zakona, bez javne rasprave, stvoren teren, a da su potom pojedini članovi VST-a sproveli selekciju nepoželjnih tužilaca.

Uprkos mišljenju eksperata Venecijanske komisije da tužioce, kojima je prevremeno prekinuto upućivanje, treba vratiti u tužilaštva u koja su bili upućeni, VST nije vratio sve tužioce u JTOK. Na sednici održanoj 4. maja vraćeno je dvoje, dok dvoje nije, pri čemu su uputili još tri nova imena. Ako JTOK-u i dalje nedostaju tužioci, logično se nameće pitanje: zašto pojedini nisu vraćeni? Ko ih i zbog čega ne želi u tom tužilaštvu?

Pitanje za članove VST-a jeste šta JTOK, ili neko drugi, dobija ili gubi time što dvoje tužilaca nije vraćeno. Uprkos tome što je glavni javni tužilac JTOK-a, kako je saopšteno na sednici VST-a u ponedeljak, dao pozitivno mišljenje za svih sedam kandidata predloženih za privremeno upućivanje u JTOK, tužioci Irena Bjeloš i Aleksandar Barac nisu vraćeni.

Ostaje da se vidi kako će se prema svemu tome odrediti Venecijanska komisija, da li će VST vratiti i preostala dva tužioca u JTOK ukoliko mišljenje eksperata bude potvrđeno u junu na plenarnoj sednici Venecijanske komisije, ali i da li vlast u Srbiji u međuvremenu ispituje granice reakcije Venecijanske i Evropske komisije. Otvoreno je i pitanje može li Srbija, između ostalog i zbog poslednjih pravosudnih reformi, ostati bez oko 1,5 milijardi evra iz tzv. Plana rasta.

Svakako, VST pokazuje ozbiljne probleme u funkcionisanju. Dešava se da satima raspravljaju o dnevnom redu sednice, a da ga na kraju ne usvoje, čime se odlaže donošenje važnih odluka, a kriterijumi za upućivanje tužilaca i dalje nisu jasno utvrđeni. Savet ne uspeva ni da izabere predsednika. Za sada tu funkciju obavlja potpredsednik Saveta Miroslav Đorđević.

Đorđević je zato s razlogom, na sednici 28. aprila, rekao: „Mislim da je potpuno nedopustivo, i reći ću ovo javno, da nas Republika Srbija i građani Srbije plaćaju vrlo lepim platama za srpske uslove da bismo mi sedeli i ne radili ništa".

Plata članova Saveta određena je članom 14 Zakona o Visokom savetu tužilaštva, čiji prvi stav glasi: „Izborni član Saveta ima pravo na osnovnu platu jednaku osnovnoj plati Vrhovnog javnog tužioca".

Pored boljeg funkcionisanja VST-a, bilo bi dobro i da JTOK odgovori da li su tačni navodi da je BIA vršila pritiske na tužioce kako da glasaju na ponovljenim izborima za članove VST-a.

Možda mi je promaklo, a možda se to ipak nije ni dogodilo, da li je JTOK posle saopštenja s početka marta obavestio javnost dokle je stigao u radu povodom navoda da je BIA vršila pritisak na pojedine tužioce kako da glasaju na ponovljenim izborima za članove VST-a. Novi saziv Visokog saveta tužilaštva počeo je sa radom 6. aprila, pa se postavlja pitanje da li je najpre trebalo utvrditi šta se zapravo dogodilo - da li je bilo pritisaka na tužioce, budući da je ponovljeno glasanje dvoje tužilaca od pobednika napravilo gubitnike.