Naučnici tvrde da u našem svemiru postoji mesto gde vreme teče unazad: Evo šta se zapravo na tom mestu događa

Njihova analiza pokazala je da u određenim uslovima ekstremno snažna gravitacija neutronske zvezde potpuno menja ovu matematiku i stvara zasebnu strelu vremena koja se kreće u suprotnom smeru od uobičajenog. Posmatrano kroz matematičke modele, takve neutronske zvezde zapravo kolabiraju unazad kroz vreme.

Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu European Physical Journal C.

Naučnici su se fokusirali na takozvane epošne funkcije, matematičke modele koji opisuju ključne osobine prostor-vremena. Ove funkcije pomažu i u razumevanju strele vremena jer mere entropiju, odnosno postepeni prelazak sistema iz uređenog u neuređeno stanje.

U istraživanju su posebno analizirani parametri poput Ričijevog skalara zakrivljenosti, Ričijevog kvadrata, Krečmanovog skalara i Vejlovog tenzora. Upravo oni omogućavaju naučnicima da izračunaju kako se prostorvreme savija, deformiše, širi ili skuplja pod uticajem ogromne gravitacije.

Kosmolozi već dugo pokušavaju da objasne jednu od najvećih misterija svemira: kako je rani univerzum mogao imati veoma nisku entropiju, dok danas živimo u kosmosu koji deluje kao da se nalazi na „kasnijem“ kraju strele vremena. Jedna od teorija jeste da u svemiru možda postoje procesi ili regioni u kojima vreme lokalno teče unazad.

Kako bi to proverili, istraživači su matematički uporedili epošne funkcije gravitacionog kolapsa sa funkcijama koje opisuju zakrivljenost i strukturu prostorvremena. Model su zasnovali na prethodnim istraživanjima u kojima je zakrivljenost prostorvremena korišćena za proučavanje neobičnih faza neutronskih zvezda.

Neutronske zvezde inače predstavljaju jedne od najekstremnijih objekata u svemiru. Iako su zapravo jezgra mrtvih zvezda, po mnogim osobinama ponašaju se slično crnim rupama. Toliko su guste da bi neutronska zvezda širine svega nekoliko kilometara mogla imati veću masu od našeg Sunca.

Kada prolaze kroz aktivni kolaps, naučnici ih nazivaju „nestabilnim“, što se odnosi na njihovo energetsko stanje. U ovom istraživanju naučnici su matematički smestili nestabilnu neutronsku zvezdu u model prostorvremena i pratili kako se tokom vremena menjaju vrednosti ključnih parametara.

Rezultati su pokazali da epošne funkcije povezane sa gravitacionim kolapsom postepeno opadaju kako kolaps napreduje, što ukazuje na lokalno smanjenje entropije.

Na prvi pogled to možda ne deluje spektakularno, ali upravo smanjenje entropije predstavlja jedan od mogućih znakova da vreme, barem lokalno, teče unazad. Naučnici to slikovito porede sa situacijom u kojoj se pasta za zube sama vraća nazad u tubu.

Istraživači navode da ih ovakav rezultat nije potpuno iznenadio, jer gravitaciona entropija favorizuje grupisanje materije, dok klasična entropija teži rasipanju i širenju sistema. Drugim rečima, između ove dve vrste entropije postoji stalna „borba“, a ekstremno jaka gravitacija može promeniti ravnotežu između njih.

Na kraju rada naučnici ističu da njihovo istraživanje predstavlja samo jedan korak u širem pokušaju kosmologije da preciznije objasni gravitaciju, zakrivljenost prostorvremena i prirodu vremena. Svaki novi model, smatraju oni, može pomoći u razumevanju fundamentalnih procesa svemira i otvoriti vrata budućim otkrićima.