Ana Brnabić se uplela u sopstvene laži oko biračkog spiska: Sad je stigao demanti i od Crte - "nemamo pristup zbirnim podacima"

“Tačno je da je članovima Komisije još u martu omogućen uvid u podatke o biračima iz jedinstvenog biračkog spiska, a prošle nedelje i u podatke iz matičnih knjiga, evidencije prebivališta i evidencije državljana. Taj uvid, međutim, nije dovoljan iz dva razloga - omogućava samo proveru pojedinačnih birača (slučaj po slučaj) i obuhvata samo trenutno stanje podataka”, kaže Erceg za Novu, a zatim upozorava da bez pristupa zbirnim podacima i tragovima promena koje su u dužim periodima vršene u evidenciji birača, nisu moguća ukrštanja koja bi pokazala da li se u biračkom spisku nalaze svi koji bi morali u njemu da se nađu, kao i to da li su svi koji jesu upisani u spisak, upisani s valjanim osnovom.

“Nije moguće utvrditi ni da li su i na koji način činjene manipulacije biračkim spiskom. Komisija, dakle, s pristupom koji joj je do sada omogućen ne može da ostvari ciljeve zbog kojih je osnovana”, kaže Erceg i dodaje da su u toku razgovori o tome kako da se Komisiji obezbedi adekvatan pristup podacima.

“Za planirani proces još ima vremena, ali rokovi ističu. Važno je naglasiti da adekvatan pristup ne znači neograničeno raspolaganje podacima o građanima. Rad komisije uređen je strogim pravilima poverljivosti, zaštite podataka o ličnosti i odgovornosti svakog člana kako bi se obezbedilo da se podaci koriste isključivo za svrhu zbog koje je komisija osnovana. Rad komisije je javan, pa svako može da prati kako se postupa s podacima i kako se donose odluke”, zaključuje sagovornik Nove.

Sa sličnim tvrdnjama prethodnih dana oglasili su se i predstavnici opozicije.

Najpre je Ognjen Rašuo, član Komisije ispred Zeleno-levog fronta, objavio da se članovima Komisije za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska onemogućava uvid u baze podataka.

“Komisija ima tridesetak nadležnosti. Na primer, analize rešenja o upisu, softvera, bezbednosti podataka, postupka i slično. Za takve stvari nam je, na primer, potrebna evidencija iz matičnih knjiga umrlih i jedinstveni birački spisak u SQL formatu, kako bi uporedili te dve baze i videli da li ima preklapanja. To vam je jedan dan posla. Zakon nam daje pravo pristupa evidencijama od značaja za jedinstveni birački spisak. Ali, tako ne može. Predstavnik ministarstva nam u jednom trenutku govori kako oni ne vide baze nego evidencije, da bi mesec dana kasnije rekao da ne vode evidencije nego baze”, objavio je Rašuo i dodao:

“Kada smo od ministarke tražili pristup kakav već imaju referenti po opštinama, ona nam se rugala. Na isti zid nailazimo svagde gde se obratimo. Jednostavno, politička je odluka vlasti da se taj posao ne obavi i to se čini kršenjem srpskih zakona”.

Odmah je reagovala predsednica srpskog parlamenta Ana Brnabić i rekla da je njegova izjava, objavljena u novinama Nova”, neistina.

Ko stvarno govori neistinu?

“Zbog svih građana Republike Srbije želim jasno da osudim neistine koje je Nova objavila na svojoj naslovnoj strani. Naime, Komisija za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska, a koja je formirana u skladu sa najvažnijom ODIHR preporukom, ima pristup: (1) kompletnom biračkom spisku, (2) svim matičnim knjigama (rođenih, preminulih i venčanih), (3) evidencijama prebivališta i (4) evidencijama koja se tiču državljanstava. Lično sam radila na ovome, zajedno sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvom unutrašnjih poslova i Kancelarijom za IT i e-Upravu”, napisala je Brnabiić na društvenoj mreži X.

Ona je dalje navela da su članovi ove Komisije dobili pristup elektronskom servisu (e-ZUP) kojim im se omogućava uvid u sve ove baze podataka.

“Želim da zahvalim svim članovima ove Komisije koji svoj posao shvataju ozbiljno i ne žele politizaciju, već im je cilj ispravljanje eventualnih napravilnosti u biračkom spisku. Plasiranje ovakvih lažnih vesti ima dve svrhe. Jedna je održavanje alibija za eventualni neuspeh na izborima da birački spisak nije sređen. Druga, još strašnija, je za spoljnu upotrebu – da ubedi EU da vlast ne sprovodi reforme, već ih „fingira“ i time nastavak pritisaka na EU da se Srbija i njeni građani kazne. A istina je da upravo oni koji sve reforme sabotiraju i otežavaju, svakodnevno kukaju da se reforme ne sprovode. Sprovode se – uprkos blokaderskoj šizofrenoj politici koja može da se sumira u frazi što gore, to bolje”, napisala je predsednica Skupštine.

Međutim, odmah je stigao demati od samog Rašua, ali i od potpredsednice beogradskog odbora Stranke slobode i pravde Ana Gođevac, koja je takođe članica Komisije.

Rašuo je naveo sledeće:

“Jednostavno dajte Komisiji: Izvod iz jedinstvenog biračkog spiska u SQL formatu, 6,4 miliona upisa; Evidenciju matične knjige umrlih u SQL formatu, nekih 10 miliona upisa; Evidenciju izdatih ličnih karata koju vodi MUP, opet u SQL formatu; Pristup rešenjima o upisu i brisanju iz JBS izjavila je da predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić laže kada tvrdi da Komisija za reviziju biračkog spiska ima pristup podacima potrebnim za sređivanje biračkog spiska, koji su naprednjaci falsifikovali”.

Nadovezala se Ana Gođevac.

"Članovi Komisije zapravo imaju manja ovlašćenja od referenata u opštinama jer nemaju uvid u rešenja o upisima i promenama u biračkom spisku i nemaju mogućnost da prate promene prebivališta kroz vreme", rekla je Gođevac i istakla da je "potpuno jasno da Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave opstruiše rad Komisije, pa se na pitanja prave gluvi, a na dokaze slepi".

"Mi kao njihovi predstavnici u Komisiji koji zaista želimo reviziju tražimo potpuni pristup svim podacima i ti naši zahtevi su na stolu Ane Brnabić koja je deo režima koji je uhvaćen u izbornim mahinacijama, o čemu svedoče izveštaji domaćih i stranih posmatrača kao i Rezolucija koju je gotovo jednoglasno usvojio Evropski parlament," navela je Gođevac.

Naglasila je da bez čistog biračkog spiska nema poštenih izbora kao ni približavanja EU, od koje je Srbija nikada dalje, zbog kriminala i korupcije u kojima je, kako je navela, vlast ogrezla.

O preporukama ODIHR i novcu EU

Podsećanja radi, izdvajamo nekoliko crtica o biračkom spisku i njegovoj reviziji, koje je objavila Crta.

“ODIHR je tokom poslednje decenije, od 2012. do 2024. godine, konstantno naglašavao potrebu za nezavisnom revizijom biračkog spiska. Nakon parlamentarnih, pokrajinskih, beogradskih i dela lokalnih izbora održanih 17. decembra 2023. godine, dokumentovane su značajne nepravilnosti koje su jasno ukazale i na probleme u upravljanju biračkim spiskom, što je potrebu za revizijom istaklo u prvi plan. Posebno zbog činjenice da su rezultati u glavnom gradu dovedeni u pitanje usled dokumentovane masovne migracije birača, prema nalazima Posmatračke misije Crte”, piše Crta i podseća da su masovne migracije birača radi uticaja na ishod lokalnih izbora otvorila pitanje narušavanja prava građana na lokalnu samoupravu i dilemu oko toga da li su građani koji zaista žive u svojoj lokalnoj sredini zapravo

diskriminisani.

“Posle lokalnih izbora održanih 2. juna 2024. godine, ODIHR je u svom izveštaju iz avgusta potcrtao značaj revizije biračkog spiska, pojačao jezik i posvetio čak dve prioritetne preporuke temi biračkog spiska. Prva preporuka odnosi se na obaveznu i punu reviziju biračkog spiska i drugih relevantnih javnih baza podataka uključujući i registar prebivališta, a koju bi sproveli nezavisni eksperti uz učešće relevantnih strana, uključujući predstavnike ministarstava, političkih partija i civilnog društva. Druga preporuka odnosi se na objavljivanje podataka iz biračkog spiska, dovoljno detaljnih da omoguće značajnu verifikaciju tačnosti biračkih brojeva, kako bi se povećalo poverenje javnosti”.

U skladu s tim preporukama, Narodna skupština na sednici održanoj 28. januara 2026. godine donela je odluku o imenovanju članova i zamenika članova Komisije za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska.

Nekoliko crtica i o novcu.

O tome je nedavno govorio ambasador Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat. On je tokom posete Kragujevcu istakao da je EU najveći izvor stranih direktnih investicija i ubedljivo najveći donator Srbije.

On je precizirao da je u periodu 2014. do 2027. godine, na ime donacija potrošeno ili namenjeno Srbiji sedam milijardi evra, od čega je šest milijardi bio poklon.

“Ta sredstva su namenjena reformama u vladavini prava, izbornom zakonodavstvu, slobodi medija, zelenoj tranziciji i to je razlog što imamo i očekivanja i zahteve prema Srbiji”, rekao je Fon Bakerat i poručio da EU sve to radi iz jednog razloga - da vidi Srbiju kao buduću članicu Evropske unije.