Procurio tajni dokument iz Kremlja: Da li je ovo Putinov plan za kraj rata u Ukrajini?

Kako prenosi istraživački portal „Dosije centar“, u javnost su dospeli delovi interne prezentacije pod nazivom „Posle pobede“, koju su navodno pripremili saradnici Sergeja Kirijenka, jednog od najuticajnijih ljudi u Putinovoj administraciji. Dokument opisuje „najverovatniji scenario“ završetka rata i način na koji bi Kremlj mogao da proda eventualni mirovni sporazum ruskoj javnosti.

Prema navodima Instituta za proučavanje rata (ISW), rad na prezentaciji počeo je još u februaru, a razlog za njenu izradu bila je rastuća zabrinutost u Kremlju zbog lošeg stanja ruske ekonomije i sve slabijih rezultata ruske vojske na frontu.

Scenario iz prezentacije predviđa da Sjedinjene Američke Države potpišu dva odvojena sporazuma — jedan sa Rusijom, a drugi sa Ukrajinom. Po tom planu, Moskva bi zadržala kontrolu nad Donjeckom i Luganskom oblasti, dok bi se povukla iz delova Sumske i Harkovske oblasti. Linija fronta u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti bila bi zamrznuta.

Dokument takođe predviđa ukidanje američkih sankcija Rusiji, dok bi evropske sankcije ostale na snazi. Ukrajina bi dobila neutralan status i služila bi kao tampon-zona između Rusije i Zapada. Predsednik Volodimir Zelenski ostao bi na vlasti, dok bi takozvana „denacifikacija“ Ukrajine — jedan od glavnih Putinovih ratnih ciljeva — bila samo simbolična i veoma ograničena.

Autori prezentacije upozoravaju da bi nastavak rata predstavljao veliki rizik za Rusiju. Navodi se da bi Kremlj morao da potpuno prebaci ekonomiju na ratni režim i sprovede novu masovnu mobilizaciju, što bi dodatno pogoršalo već ozbiljne demografske probleme zbog ogromnih vojnih gubitaka.

Posebna pažnja u dokumentu posvećena je načinu na koji bi eventualni kompromis trebalo predstaviti ruskoj javnosti. Kremlj planira da promoviše narativ da je Rusija „sprečila humanitarnu katastrofu u Donbasu“, da je ostvarila maksimalne rezultate bez opšte mobilizacije i da je Putin uspeo da zaustavi pokušaje Zapada da proširi rat.

Istovremeno, u dokumentu se priznaje da bi deo ultranacionalističke javnosti i proratnih vojnih blogera mogao da se pobuni protiv ovakvog sporazuma, jer mnogi od njih zahtevaju potpuno vojno uništenje Ukrajine. Kao odgovor na kritike, vlast planira da koristi zakone o „diskreditaciji ruske vojske“ i dodatno pojača uticaj lojalnih medijskih glasova.

Institut za proučavanje rata smatra da je moguće da je Kremlj namerno pustio ove dokumente u javnost kao deo propagandne kampanje. Cilj bi mogao biti da se Rusija predstavi kao strana spremna na kompromis i pregovore, dok istovremeno pokušava da zadrži ključne teritorijalne dobitke.

Ipak, analitičari upozoravaju da Moskva pokušava da predstavi scenario koji joj trenutno odgovara kao veliki ustupak, iako ruska vojska već mesecima nije u stanju da ostvari ozbiljniji napredak na frontu. ISW ocenjuje da je malo verovatno da bi Rusija u skorije vreme mogla vojno da zauzme ostatak Donjecke oblasti.

U međuvremenu, pojavljuju se nove diplomatske inicijative. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan pokušava da obnovi pregovore između Moskve i Kijeva, dok se u Evropskoj uniji sve otvorenije govori o mogućim razgovorima sa Putinom. Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta izjavio je da EU vidi potencijal za dijalog sa Kremljom i da o tome razgovara sa liderima država članica.

Međutim, Moskva za sada odbacuje ideju da Evropska unija bude posrednik u pregovorima, tvrdeći da je Brisel postao direktni učesnik sukoba. Istovremeno, Kremlj i dalje insistira na maksimalističkim zahtevima, uključujući povlačenje ukrajinskih snaga iz Donbasa kao uslov za dalje pregovore.

Dok se diplomatske igre nastavljaju, rat u Ukrajini ulazi u petu godinu, a sve više signala ukazuje da i u samom Kremlju raste svest da potpuna vojna pobeda više nije realan scenario. Upravo zato Moskva sada pokušava da pronađe način da iz rata izađe uz što manje političke štete za Vladimira Putina i njegov režim.