Lični stav Tamare Tankosić: Ponavljanje glasanja za članove VST-a bez utvrđenih nepravilnosti na dan izbora - slom pravne države

Lični stav novinarke Tamare Tankosić prenosimo u celosti:

Da li bi krajnji ishod bio drugačiji, odnosno da li možda do ponavljanja izbora ne bi ni došlo, da je najpre Visoki savet tužilaštva imao kvorum na sednici u svojim prostorijama kada je trebalo da raspravlja o osnovanosti prigovora na izborni proces, da zatim sednica nije nastavljena elektronskim putem, i na kraju da je Ustavni sud ispitao da li je na dan izbora zaista došlo do povrede izbornog prava umesto što se usredsredio na pitanje da li je Visoki savet tužilaštva imao osnova da o prigovorima na izborni proces odlučuje na elektronskoj sednici i na pojedinosti sa te sednice?

Praktično smo dovedeni u situaciju da se izbori ponavljaju ne zato što je utvrđeno da su bili neregularni, već zato što je Ustavni sud utvrdio da Visoki savet tužilaštva nije imao pravni osnov da o prigovorima na povredu izbornog prava raspravlja i odlučuje na elektronskoj sednici. U obrazloženju Odluke, Ustavni sud, između ostalog, navodi da nisu bili ispunjeni uslovi da se sednica Visokog saveta tužilaštva održi elektronskim putem, jer član 29 Poslovnika o radu VST-a propisuje da se elektronska sednica može održati kada odluka na dnevnom redu ne iziskuje raspravu i uvid u materijal. U konkretnom slučaju, odluka jeste podrazumevala i raspravljanje i uvid u materijal. Bez obzira na to što je materijal dostavljen članovima Saveta, nije postojao propisani osnov za zakazivanje i održavanje elektronske sednice.

S obzirom na to da zbog izostanka četiri člana Saveta nije bilo kvoruma na prvobitno zakazanoj sednici u prostorijama VST-a (25. 12. 2025.), pitanja za stručnjake jesu: Da li je u toj situaciji trebalo da, umesto što je sednica nastavljena elektronskim putem, bude zakazana ponovo u prostorijama VST-a i da se tom prilikom primeni član 28. Poslovnika u radu VST-a, odnosno da članovima koji možda tog dana ne bi mogli da dođu u prostorije bude omogućeno da učestvuju putem video konferencije? Da li u tom slučaju podnosioci prigovora, koji su izjavili žalbe Ustavnom sudu, i Ustavni sud ne bi mogli da se usmere na način održavanja sednice VST-a, već bi fokus isključivo bio na izbornom danu? Postoji li, inače, mogućnost da se sednica održi isključivo putem video konferencije i u kojim situacijama? Da li je ova situacija pokazala da postoji potreba za izmenom ili dopunom Poslovnika o radu Visokog saveta tužilaštva?

Prema javno dostupnim informacijama, na dan održavanja izbora (23. 12. 2025.) ni jedan jedini tužilac — a glasalo ih je 740 — nije upisao nijednu primedbu na izborni proces u koloni predviđenoj za to, iako je imao priliku da to uradi na licu mesta. I zapisnici svih 13 biračkih odbora predati su Izbornoj komisiji bez zabeleženih nepravilnosti. Izborna komisija je jednoglasno usvojila Zapisnik o utvrđivanju rezultata izbora, a Visoki savet tužilaštva ih je objavio dan posle izbora.

Preliminarne rezultate — imena tužilaca sa najviše osvojenih glasova — javnosti je na dan izbora saopštio ovlašćeni posmatrač izbora, Komitet pravnika za ljudska prava. Sutradan, u zakonskom roku od 24 sata, šest tužilaca podnelo je prigovor na izborni proces Visokom savetu tužilaštva.

Tada se u javnosti postavilo pitanje da li neko pokušava da prekroji izbornu volju tužilaca, koji su izabrali pet kolega za članove Visokog saveta tužilaštva, zato što mu se nisu dopali rezultati decembarskog glasanja, ili su ti izbori zaista obeleženi nepravilnostima, kako to vide oni koji su podneli prigovore tražeći da izbori budu ponovljeni na određenim mestima.

Visoki savet tužilaštva je imao rok od 48 sati da odluči o prigovorima na povredu izbornog prava. U slučaju da to ne učini u zakonskom roku, prigovori se po sili Zakona smatraju usvojenim. Četiri člana, od kojih jedan porukom usred noći, obavestila su predsednika Saveta da ne mogu da prisustvuju sednici. Tako je u prostorijama Visokog saveta tužilaštva sve, osim kvoruma, bilo obezbeđeno za odlučivanje - od izbornog materijala i prisustva predsednika Izborne komisije, do omogućavanja komunikacije sa predsednicima biračkih odbora putem audio-video konferencijske veze i sa podnosiocima prigovora telefonskim putem. Da li je reč o opstrukciji održavanja sednice, kalkulisanoj strategiji da se prigovori usvoje po sili Zakona i izbori ponove, ili su pojedini članovi opravdano izostali, odgovor zavisi od toga koga pitate. Možda se Ustavni sud mogao pozabaviti i tim pitanjem, kada se već bavio sednicom VST-a. Bilo kako bilo, pošto je rok od 48 sati tekao, zakazana je elektronska sednica VST-a. Tim potezom, umesto raspleta, došlo je do novog zapleta i zgodnog argumenta za ponavljanje izbora na označenim mestima.

Predsednik VST-a rekao je da se Ustavni sud u svojoj Odluci nije upustio u razmatranje suštinski bitnih činjenica i dokaza o tome da li je došlo do povrede izbornog prava, već da se ograničio na odlučivanje o procesnim okolnostima održavanja vanredne sednice Visokog saveta tužilaštva.

Inače, posle sporne elektronske sednice, predsednik VST-a je 26. 12. 2025. godine saopštio javnosti da su svi prigovori odbijeni, jer je tokom rasprave osam članova Saveta dalo svoja izjašnjenja, a da niko od članova nije glasao za usvajanje nijednog prigovora. Iz spisa predmeta vidi se da se elektronskoj sednici Visokog saveta tužilaštva odazvalo 8 od 11 članova. Od tih 8 članova, 6 je glasalo za usvajanje dnevnog reda i odbijanje prigovora, dok su dva člana bila uzdržana po pitanju usvajanja dnevnog reda, dajući  obrazloženje za svoj stav.

Celokupna priča o ovim izborima za pet članova VST-a iz reda javnih tužilaca samo je još jedan primer na listi brojnih slučajeva koji vode u pravnu nesigurnost. Ko zna šta nas čeka na ponovljenim izborima u sredu ili, bolje rečeno, posle izbora: rasplet ili, možda, još jedno ponavljanje. Ne bih bila iznenađena tim drugim scenarijom i ulaskom u začarani krug, ako uzmemo u obzir kako izgleda i koliko dugo traje izbor kandidata za članove Saveta REM-a.