Lični stav Tamare Tankosić: Vlada ignoriše stotine rešenja Poverenika, a da li će ignorisati odluku Ustavnog suda povodom izbora u VST

Autorka: Tamara Tankosić, novinarka

Broj rešenja Poverenika za koje Vlada nije obezbedila izvršenje od 2010. godine meri se u stotinama, što je alarmantno i nedopustivo. Pitanja su zašto organi javne vlasti i koje sve informacije od javnog značaja kriju od građana, novinara, organizacija civilnog društva, advokata i drugih tražilaca, a Vlada im to svojim nečinjenjem omogućava. Samo 2022. godine Poverenik je zatražio od Vlade obezbeđenje izvršenja u 53 slučaja, a godinama izveštava javnost da Vlada Srbije od 2010. godine nije obezbedila izvršenje nijednog njegovog rešenja za koje je tražio da to uradi.

Ponekad organi vlasti ni po cenu novčane kazne neće da dostave traženu informaciju od javnog značaja. Pre će je platiti nego što će da dostave informacije. Zato je od presudnog značaja da Vlada reaguje i da obezbedi da se izvrše rešenja Poverenika kojima je on naložio organima vlasti da dostave tražene informacije, procenjujući da su po Zakonu dužni da to učine.

Zabrinjava i to što organi vlasti neretko ignorišu zahteve novinara koji traže informacije od javnog značaja radi obaveštavanja javnosti i ostvarivanja javnog interesa.

Od ukupnog broja žalbi koje su novinari izjavili 2024. godine Povereniku, čak 40,98 odsto izjavljeno je zbog toga što su organi vlasti ignorisali njihov zahtev za pristup informacijama od javnog značaja.

Još veća smelost ogleda se u tome što mnogi organi vlasti neće da dostave informacije čak ni kada Poverenik utvrdi da su u obavezi da ih dostave, tako da ignorišu i zahtev novinara i rešenje Poverenika. U njegovom izveštaju za 2024. godinu (za 2025. godinu tek treba da bude objavljen) navodi se da procenat neizvršenih rešenja Poverenika po žalbama novinara iznosi 31,94 odsto i da je viši nego opšti trend od 22,02odsto kada su u pitanju drugi podnosioci žalbi.

Novinari su uskraćeni za informacije poput onih o raspolaganju javnim novcem i javnim sredstvima, kapitalnim projektima, zaštiti životne sredine, ugrožavanju i zaštiti javnog zdravlja. Organi javne vlasti neretko odbijaju da dostave tražene informacije od javnog značaja i tako što se neosnovano pozivaju na poslovnu tajnu. U 2024. godini (kako možemo videti u izveštaju Poverenika) u značajnoj meri je porastao procenat pozivanja na poslovnu ili profesionalnu tajnu i to bez odgovarajućeg obrazloženja.

Kada Poverenik iscrpi zakonske mehanizme da organ vlasti dostavi informacije tražiocu, obraća se Vladi Srbije koja bi trebalo da obezbedi da njegovo rešenje bude izvršeno. Međutim, poražavajuće je to što 15 godina Vlada Srbije ne preduzima ništa čime praktično opstruira primenu određenog člana Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koji prolazi ispod radara javnosti, a trebalo bi da bude u centru pažnje.

Član 28, stav 4

"Ako Poverenik ne može sprovesti svoje rešenje na način iz stava 2. ovog člana, Vlada mu na njegov zahtev pruža pomoć u postupku upravnog izvršenja tog rešenja - primenom mera iz svoje nadležnosti, odnosno obezbeđivanjem izvršenja rešenja Poverenika neposrednom prinudom".

Poverenik je i u godišnjem izveštaju za 2024. godinu predložio Vladi Srbije da ,,u skladu sa sopstvenim obavezama propisanim Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja uspostavi adekvatan mehanizam obezbeđivanja izvršenja konačnih, izvršnih i obavezujućih rešenja Poverenika, posebno rešenja donetih pre 17.02.2022. godine".

Među organima javne vlasti koji najčešće krše Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja jesu javna preduzeća. U izveštaju Poverenika za 2024. godinu navodi se da od ukupno 122 neizvršena rešenja Poverenika, čak 64 neizvršena rešenja se odnose na javna preduzeća: 42 republička i 22 lokalna.

Ako Vlada primeni član 104 Zakona o Ustavnom sudu i obezbedi izvršenje odluke Ustavnog suda povodom izbora u Visokom savetu tužilaštva, a i ako ga ne primeni, bilo bi dobro za celokupno društvo da konačno, posle deceniju i po, počne da obezbeđuje izvršenje rešenja Povernika za informacije od javnog značaja.  

U junu 2021. godine učestovala sam pisanim putem u javnoj raspravi o Nacrtu izmena zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja  i pored ostalog dala sam konkretan predlog kako da se dopuni član 28. Pravnici bi trebalo da učine da taj član ne bude zaboravljen prilikom sledećih izmena i dopuna Zakona. Moguće je i da se delom dopuni, a da se deo definiše- razradi drugim aktom. 

Predložila sam, pored ostalog, da Vlada ima rok od 15 dana da obezbedi izvršenje rešenje Poverenika. U slučaju da to ne uradi, da je Poverenik dužan da putem sredstava javnog informisanja, i na svom sajtu, shodno čl. 35, st. 1. tačka 1, obavesti javnost o tome, upoznajući je sa tim koje informacije od javnog značaja su tražene u konkretnom slučaju, od kog organa vlasti, i objasni pravni osnov po kome je organ vlasti dužan da ih dostavi, a Vlada obezbedi izvršenje rešenja; takođe i obavezu Poverenika da izrađuje poseban izveštaj na šest meseci o slučajevima u kojima je tražio pomoć Vlade za izvršenje rešenja, postavi ga na svoju internet stranicu i dostavi Narodnoj skupštini.