Lični stav Tamare Tankosić: Izbori za članove VST – poraz za društvo i udar na vladavinu prava

Lični stav novinarke Tamare Tankosić prenosimo u celosti:

Iznova se nameće pitanje da li su tužioci (ne)samostalni u svom radu, kao što su, na primer, (ne)samostalni kada glasaju na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva.

U delu stručne javnosti promena izbornog rezultata protumačena je kao pobeda struje glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenada Stefanovića nad strujom vrhovnog javnog tužioca Zagorke Dolovac. Dok deo tužilaca otvoreno govori o podeli na struje Stefanović–Dolovac, drugi tvrde da takve struje uopšte ne postoje.

Izborni proces za članove Visokog saveta tužilaštva zakomplikovao se do te mere, posle ponovljenog glasanja na četiri biračka mesta, da je, pored Ustavnog suda koji razmatra žalbe, u ceo slučaj uključeno i Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, koje saslušava svedoke povodom navoda da je BIA vršila pritisak na tužioce kako da glasaju.

Jedan od troje tužilaca koji su podneli prigovore na povredu izbornog prava na ponovljenim izborima, tužilac Miodrag Surla, telefonskim putem se uključio u sednicu VST-a ( 27. 2. 2026.), na kojoj se raspravljalo o prigovorima, i saopštio da ima saznanja da je grupa tužilaca bila na sastanku u BIA, posle čega su organizovali kolegijume u tužilaštvima i kolegama preneli za koga treba da glasaju na ponovljenim izborima. Da je za to naknadno saznala izjavila je vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac.

Zbog svega iznetog na sednici i navoda u medijima, predsednik Visokog saveta tužilaštva Branko Stamenković predložio je da Savet formira tzv. ad hoc radno telo koje bi proverilo da li je bilo nepravilnosti na ponovljenim izborima (25. februara ove godine) i o utvrđenom izvestilo javnost. Predlog je podržalo sedam članova Saveta, među kojima i vrhovni javni tužilac Zagorka Dolovac, dok su ministar pravde Nenad Vujić i još jedan član Saveta bili uzdržani, tako da predlog nije usvojen. Tužioci Predrag Milovanović i Boris Pavlović prisustvovali su sednici, ali su se izuzeli iz rasprave i odlučivanja, s obrazloženjem da time žele da sačuvaju integritet izbornog procesa, budući da su kandidati na izborima.

Kako je saopšteno javnosti, Javno tužilaštvo za organizovani kriminal trenutno istražuje navode o pritiscima iz BIA na tužioce i usmeravanju njihovog glasanja.

Iako su na izborima u decembru ostvarili pobedu, tužioci Jovana Komnenović i Boris Majlat postali su gubitnici posle ponovljenog glasanja na četiri biračka mesta, koje je usledilo posle Odluke Ustavnog suda. Izgubili su od svojih protivkandidata – tužioca Borisa Pavlovića, člana aktuelnog saziva VST-a, i tužioca Nikole Uskokovića iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Jedino je tužilac Predrag Milovanović potvrdio svoju pobedu, i on je takođe aktuelni član VST-a.

Prema saopštenim rezultatima, u decembru je Majlat pobedio Uskokovića razlikom od četiri glasa (109:105). Posle ponovljenog glasanja u februaru došlo je do obrta – Uskoković je pobedio Majlata razlikom od četiri glasa (110:106). Jovana Komnenović je najpre pobedila Borisa Pavlovića razlikom od pet glasova (123:118), dok je posle ponovljenog glasanja Pavlović pobedio Komnenović razlikom od 12 glasova (133:121).

Dan posle ponovljenog glasanja, Visokom savetu tužilaštva podneta su tri prigovora na povredu izbornog prava. Za razliku od prethodnog puta, kada na sednici u prostorijama VST-a nije bilo kvoruma za odlučivanje o tadašnjih šest prigovora, ovog puta svih 11 članova Saveta prisustvovalo je sednici (deset u prostorijama VST-a, jedan putem audio-video veze). Iako su glasali, nisu doneli odluku u roku od 48 sati, zbog čega se prigovori po sili Zakona smatraju usvojenim i izbori bi trebalo da se ponove. Međutim, sada je na potezu Ustavni sud, kome su, prema navodima u medijima, žalbe podneli dvojica pobednika ponovljenog glasanja, Boris Pavlović i Nikola Uskoković – i kandidat koji je oba puta pobedio, Predrag Milovanović. Predsednik Saveta saopštio je javnosti da su prvi pobednici izbora, Jovana Komnenović i Boris Majlat, obavestili VST da će podneti ustavne žalbe Ustavnom sudu zbog povrede njihovog izbornog prava i zatražiti da Sud odloži primenu Zapisnika o utvrđivanju rezultata ponovljenih izbora, s obzirom na to da bi im izvršenje Zapisnika prouzrokovalo nenadoknadivu štetu.  

Nisu promenjeni samo rezultati izbora posle ponovljenog glasanja, već je, prema rečima pojedinih članova VST-a, promenjen i način donošenja odluka u Savetu. Na sednici 27. februara 2026, član Saveta Vladimir Simić objasnio je kako se inače glasa kada se donose odluke: postavlja se pitanje ,,Da li ste za usvajanje prigovora...", i ako takva odluka ne dobije većinu, automatski se smatra da je prigovor odbijen. Međutim, posle Odluke i obrazloženja Ustavnog suda sredinom januara, pojedini članovi u Savetu predložili su da se glasa postavljanjem više pitanja, što je i primenjeno: ko je ZA odbijanje prigovora, ko je PROTIV odbijanja prigovora, ko je ZA usvajanje prigovora i ko je PROTIV usvajanja. Nije bilo većine ni u jednom slučaju, pa odluke o prigovorima podnetim posle ponovljenog glasanja nisu donete.

Inače, saopšteno je da je na ponovljenim izborima na biračkim mestima glasalo 277 birača, da niko od njih nije na licu mesta upisao primedbe na povredu izbornog prava iako je imao tu mogućnost, kao i da su članovi Izborne komisije navela da nisu imali prigovore na utvrđivanje rezultata izbora.

Koliko će trajati ova 'tužilačka izborna utakmica'? Hoće li biti novih produžetaka? Šta još možemo očekivati u okviru 'pravničkog nadgornjavanja'? Da li greške jedne strane postaju glavni argumenti druge? Hoćemo li od JTOK-a dobiti konkretan odgovor da li je BIA vršila pritiske i uticala na promenu izbornog rezultata, kada bi to moglo da se desi, i hoće li, ukoliko se sumnje potvrde, odgovorni odgovarati?Kakve će biti odluke Ustavnog suda i šta nas čeka u njihovoj argumentaciji? – Pitanja su koja još čekaju odgovore.
Ono što jeste jasno: bez obzira na dalji razvoj situacije i na to ko će na kraju biti pobednici izbora za članove VST-a, ti izbori predstavljaju poraz za celo društvo i za vladavinu prava.