Samo pet dana zakasnite sa ratom kredita, a naplate vam i do 700 dinara: Banke vam obračunavaju čak i slanje obaveštenja o kašnjenju

U poslednjem kreditnom izveštaju Udruženja banaka Srbije (UBS) od 31. oktobra, navedeno je da građani po osnovu potrošačkih, gotovinskih, stambenih, poljoprivrednih i ostalih kredita, bankama duguju 1.495.366 milijardi dinara.UBS je u svom izveštaju objavio i da kašnjenje u otplati svih kredita iz kategorije stanovništva, iznosi 2,5 odsto, te da je taj procenat isti kao u decembru 2022. godine.Najveće kašnjenje, od čak 9,9 odsto zabeleženo je kod otplate potrošačkih kredita.Koliko se plaća kašnjenje u otplati rate?Sve banke su predvidele scenario prema kome njihovi klijenti mogu da se nađu u situaciji da u nekom trenutku zakasne sa isplatom mesečne rate kredita.

U takvim slučajevima građanima koji kasne obračunava se zakonska zatezna kamata na neizmireni dug.Međutim, to nije jedini iznos koji ćete platiti ukoliko svoju ratu niste izmirili tačno određenog datuma u mesecu.Kreditna savetnica Snežana Vukmirović za Nova.rs objašnjava da će banke neredovim platišama obračunati i obaveštenje o tome da dug nije izmiren, a taj iznos nije baš ni zanemarljiv.“Kašnjenje do pet dana ne predstavlja nikakav problem. U tom periodu, klijenti dobijaju SMS obaveštenja, a nakon toga, banka najčešće šalje dopis poštom. Taj dopis se tarifira klijentu i u zavisnosti od banke do banke, može da bude 200, 300 ili 500 dinara. Od tog trenutka počinje da se obračunava zatezna kamata na iznos koji klijent kasni. Vrlo često, banke imaju i jednokratne penale, odnosno naknade koje su definisane ugovorom o kreditu i to je nekih 200 do 300 dinara, tako da kašnjenje koje prevazilazi pet dana, može zapravo koštati klijenta i do 700 dinara” objasnila je kreditna savetnica.

Ona je istakla i da će sva dugovanja na osnovu docnje u otplati kredita, zadužiti tekući račun, te da će svi iznosi biti prikazani uz održavanje računa na kraju meseca.Banke koje posluju na teritoriji Srbije, u svojim opštim uslovima poslovanja koji su dostupni na internet prezentacijama, navode da za naplate zakasnelih potraživanja primenju zakonsku zateznu kamatu, koja u ovom trenutku na godišnjem nivou iznosi 14,5 odsto.

“Sve to zajedno kad se zbroji, na neki iznos rate kredita, od recimo 10.000 dinara, može se desiti da klijentu kome je petog u mesecu dospela rata, a on je potrošio platu i čeka prvi u narednom mesecu da izmiri dug, moguće je da će pored svoje redovne glavnice kamate imati trošak od 1.000 dinara, koji će biti naplaćen na ime kašnjenja”, navela je Snežana Vukmirović primer troškova ukoliko se kasni manje od mesec dana.Prijava Kreditnom birou ide posle 60 dana kašnjenjaStatistika o kreditnim zaduženjima i otplati kredita koju vodi Udruženje banaka Srbije pokazuje da najmanje kašnjenja u otplati imaju građani koji su zaduženi stambenim kreditima, dok se najviše kasni kod otplate gotovinskih.Naša sagovornica upozrava da se kašnjenje od 60 dana, odnosno spajanje dve rate koje nisu izmirene, evidentira u Kreditnom birou. To kasnije građane dovodi u nepovoljnu situaciju, ukoliko po isplati kredita žele da podignu novi.“Ova procedura je u skladu sa poslovnom politikom većine banaka. Kada se kašnjenje prijavi Kreditnom birou, a ni posle toga ne dođe do izmirenja duga, nakon tri meseca, odnosno 90 dana od početka kašnjenja, celokupan dug po kreditu dospeva na naplatu. Tada su već tri rate pristigle na plaćanje. Ukoliko klijent i dalje ne uplaćuje svoje obaveze, banka kreće u pripreme za sudski postupak”, kaže Vukmirović.Razgovarajte sa bankomKreditna savetnica navodi da ne mora baš svako kašnjenje da bude kažnjeno najdrastičnijim merama, pa preporučuje građanima da ne ignorišu upozorenja koja dobijaju iz banke i da otvoreno razgovaraju sa svojim bankarom.

“Postoje neke banke koje su vrlo spremne da pregovaraju sa klijentima i dozvoljavaju da kašnjenje bude i preko ovih rokova. Ukoliko dođe do kašnjenja, najbolje da klijenti budu u komunikaciji sa bankom. Nekada su razlozi za kašnjenje objektivni, kao što je gubitak posla ili smrtni slučaj i banka tada može ponuditi produženje roka otplate ili grejs period u kome klijent plaća kamatu, a glavnica kredita miruje”, istakla je Snežana Vukmirović.Na kraju, ona navodi i da banke imaju obavezu da klijentima saopšte sve informacije u vezi sa otplatom kredita, koje su, kako kaže i naznačene u ugovoru o kreditu koji potpisuje klijent.Međutim, ona zaključuje da klijenti često ne čitaju taj ugovor, pogotovo kada se radi o gotovinskim kreditima, koji su i najbrojniji među građanima.BONUS VIDEO: Manje kamate na stambene kredite: Niže rate važiće 15 meseci