Banke u Srbiji imaju posebne ponude za najstarije građane. Postoje keš krediti namenjeni isključivo penzionerima, ali su oni po pravilu veoma skupi, pa kamate stižu i do 20 odsto.
Penzioneri u banci mogu da se zaduže u iznosu do dva miliona dinara, a period otplate može da bude najviše 71 mesec. Kamata je u većini banaka fiksna.
Iako na prvi pogled ovo može da deluje primamljivo, jer rate kredita neće “skakati” svaki put kada Narodna banka Srbije poveća referentnu kamatu stopu, koja utiče na visinu kamata za dinarske kredite, ovo je zapravo veoma skupa “igračka”.
Naime, kamata za ovu vrstu pozajmice ide od oko 15, pa sve do 20 odsto.
Ovi gotovinski krediti namenjeni su isključivo penzionerima.
PROČITAJTE JOŠ
Mogu da se zaduže oni građani koji imaju između 55 i 79 godina, ali pod uslovom da, u trenutku otplate poslednje rate, penzioner nema više od 80 godina.
Aleksandar Đurić (73) jedan je od penzionera koji su upali u ovu “zamku”. Naime, on je u januaru odlučio da podigne penzionerski keš kredit. Odlučio je podigne 200.000 dinara, a procenio je da bi, sa svojim primanjima, mogao da ga otplati već za dve godine. On sada svakog meseca plaća ratu koja iznosi oko 5.800 dinara.
“Taj iznos je meni od početka bio prihvatljiv, ali sam za ovih nekoliko meseci shvatio koliko ću zapravo novca da dam banci za te dve godine”, priča ovaj penzioner.
On ističe da je od samog početka znao kolika je njegova kamata, ali je više pažnje obraćao na to kolika će mu biti mesečna rata, nego koliko je to u procentima.
A kamata koju plaća je previsoka. Naime, Aleksandar se zadužio sa kamatom koja iznosi čak 19,47 odsto.
Tako će on za tačno dve godine banci morati da isplati oko 280.450 dinara. Pozajmio je 200.000.
Problem koji može da nastane i mnogo pre penzije jeste ukoliko neko želi da podigne kredit koji bi morao da otplaćuje i kada prestane da radi.
Naime, većina banaka ima “gornju granicu” – kredit može da podigne svaki klijent koji ispunjava uslove, ali poslednja rata mora da bude isplaćena pre odlaska u penziju, odnosno pre 65. godine.
Tako čak i ukoliko neko želi da podigne kredit sa, primera radi, navršenih 35 godina, ali sa periodom otplate od 30 godina, banka može da ga odbije.
Zapravo, bankama je bitno da znaju da je njihov dužnik radno sposoban.
Banke ovo rade kako bi se zaštitile od rizika, jer se primanja građana značajno smanjuju kada se penzionišu, pa je pitanje da li će moći da nastavi sa redovnom otplatom duga.
Ima, ipak, i banaka koje odobravaju i da poslednja rata bude isplaćena do 75. godine, ali tada insistiraju na osiguranju kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK).
Prema podacima PIO fonda, penziju prima nešto više od 1,65 miliona građana.
Međutim, kada se, pored kamate za ove vrste kredita, u obzir uzme i prosečna penzija, jasno je da je za veliki broj penzionera praktično nemoguće da “isprati” ovaj mesečni trošak.
Naime, prosečna penzija je, u junu ove godine, iznosila svega 37.811 dinara, pokazuju podaci PIO fonda.
Najniža penzija u našoj zemlji iznosi mizernih 20.631 dinar.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare