Ko će biti novi selektor Srbije: Dva imena izbila u prvi plan

Vaterpolo reprezentacija Srbije je u ponedeljak neočekivano ostala bez selektora, pošto je Uroš Stevanović podneo neopozivu ostavku. Kako bi sprečio spekulacije, oglasio se saopštenjem, ali i otvorio neka nova pitanja.

Ukratko, Stevanović očigledno nije pronašao zajednički jezik sa novom garniturom na čelu Vaterpolo saveza Srbije, među kojima se izdvaja predsednik Slobodan Soro. Donedavni selektor "delfina" je istakao da ima drugačije stavove i viđenje budućnosti od novog predsednika, i samim tim nije želeo da pravi dalju dramu, te je odlučio da se gospodski povuče, izvesno je nakon reči novog prvog čoveka trofejnog sporta.

"Selektor neće moći da bude trener u domaćem klubu. Dugo imamo ta preklapanja još od Nenada Manojlovića u Nišu, Dejana Udovičića u Partizanu, Dejana Savića u Zvezdi, Petra Porobića u Jadranu i sada Uroša Stevanovića u Radničkom. To nije fer prema našem sportu. Bilo je slučajeva da su igrači da bi bili reprezentativci bili ucenjeni da igraju u određenom klubu. Ponavljam, prema sportu to nije fer", rekao je Soro po imenovanju za vodećeg čoveka VSS.

Kako je Stevanović trener Radničkog iz Kragujevca, s kojim ima i te kako zapažene rezultate i uspehe na domaćoj, regionalnoj, pa i evropskoj sceni, očito je to zvaničan razlog odlaska, iako iza toga ima nešto veće. U reprezentaciji Srbije je nasledio Dejana Savića čiji je bio pomoćnik i napravio značajne pomake uz smenu generacija. Odnosi u reprezentaciji deluje da nisu bili problem, o sukobu interesa se uopšte nije pričalo, a uspesi u bazenu uz osvajanje evropskog i olimpijskog zlata najbolje govore o radu onih koji su bili deo tima.

Sada se priča odjednom promenila. Stevanović je doveden u neprijatnu situaciju, iako je sigurno moglo drugačije, i odlučio je da ne sarađuje sa novom garniturom ljudi u Savezu, koji su sada dobili otvoren teren i put da grade neku svoju priču. Problemi su sigurno dublje prirode, ozbiljna neslaganja očigledno postoje, a Stevanović je odavno pokazao kakav je trener i selektor, ali i čovek.

Živko Gocić prvi pik

I time je otvorio konkurs za upražnjeno mesto na klupi "delfina" i neku novu eru srpskog vaterpola koja počinje potragom za naslednikom koja će biti sve, samo ne laka.

Jer, mesto selektora Srbije uz čast i privilegiju nosi određeni pritisak i obavezu, a slobodnih trenera adekvatnih za tu poziciju gotovo da nema, pa je i manevarski prostor vrlo skučen.

Savez mora što pre da prelomi i donese odluku pre nego što kriza zahvati same temelje trofejnog sporta, a u prvi plan je tako izbio Živko Gocić. Prema najnovijim informacijama, Gocić je jedan od glavnih kandidata, dok se pominje i Vladimir Vujasinović, i ako ne bude nekog veleobrta neko od njih dvojice trebalo bi da bude novi selektor. A (mala) prednost se trenutno daje Gociću.

Iza sebe ima bogatu igračku karijeru i veliko iskustvo u trenerskom poslu. Kao kapiten predvodio je Srbiju do olimpijskog zlata na Igrama u Riju 2016, osvajao je i svetska i evropska zlata, i bio je jedan od lidera generacije koja je dominirala svetskim vaterpolom.

Kao trener, radio je u mađarskom Solnoku sa kojim je osvajao trofeje, a zatim i u Novom Beogradu, gde je beležio zapažene rezultate i igrao završnice Lige šampiona, ali bez osvajanja iste.

Nakon toga preuzeo je i ulogu u Partizanu, a sada bi mogao da doživi i vrhunac trenerske karijere koja je relativno na početku. Gocić figurira kao prvi pik novog rukovodstva na čelu sa Sorom, razmatra se i Vujasinović, jedan od najboljih i najtrofejnijih igrača u istoriji koji se po završetku karijere posvetio trenerskom pozivu. I on je, kao i Gocić, bio trener Novog Beograda, ali i Partizana, dve godine i Pro Reka, te grčkog Vuljagmenija.

Savić i Udovičić nisu opcija

Prve asocijacije uvek vode ka legendarnim imenima, pa bi dva najzvučnija kandidata bila Dejan Savić i njegov imenjak Udovičić, ali deluju miljama daleko od uloge predvodnika "delfina".

Savić, čiji su uspesi sa nacionalnim timom zlatnim slovima upisani u istoriju jer je osvojio sve, trenutno je selektor Crne Gore, samim tim nije opcija. Ugovor sa “ajkulama” traje mu do kraja Olimpijskih igara u Los Anđelesu 2028. godine i kucanje na njegova vrata nije opcija.

Slična, a opet nešto drugačija situacija je i sa Udovičićem, čije bi iskustvo i autoritet sigurno značili, ali koji u ovom trenutku ima druge planove smeštene u Sjedinjene Američke Države. Više od decenije radi u SAD i selektor je tamošnje reprezentacije sa kojom bi vrhunac trebalo da doživi upravo na OI u Los Anđelesu.

"Ponosan sam na ono što je naš tim postigao u poslednje četiri godine i oduševljen što ću nastaviti da budem selektor muške reprezentacije SAD. Hvala svima na podršci, uzbuđen sam što je naš sledeći cilj Los Anđeles 2028", rekao je svojevremeno Dejan Udovičić.

Još jedno ime iz rubrike najvećih je Igor Milanović, ali... Sigurno da bi ogromnim autoritetom i specifičnom filozofijom doneo neophodan šok i motivaciju među "delfine", ali opet imamo to "ali". Milanović živi mirno i povučeno nadomak Beograda i deluje da mu je ozbiljno bavljenje sportom trenutno daleko od prioriteta.