"Neko u Evropi ozbiljno treba da se napravi blesav i prihvati ovu igru": Da li će Vučićeve mere za umirenje Brisela uroditi plodom?

Onog trenutka kada je shvatila da joj je ugroženo gotovo 1,6 milijardi evra iz evropskog Plana rasta, vlast Aleksandra Vučića dala se u fingiranje reformi i ispunjavanja obaveza, predstavljajući to kao stvarnu želju da sa mrtve tačke pokrene svoj evropski put. 

Tako smo u kratkom roku dobili više istovremenih poteza koji se tumače kao mere vlasti za umirenje Brisela.

Sve je i počelo zbog tzv. "Mrdićevih zakona", pa sad vlast koja je njihovo usvajanje slavodobitno najavljivala, sada kaže da će se do kraja maja uskladiti sa preporukama Venecijanske komisije, u čijim je rukama završio ovaj sporni predlog koji je domaća javnost tumačila, pre svega, kao udar na Tužilaštvo za organizovani kriminal.

„Evropska komisija (EK) očekuje da primenimo u potpunosti preporuke Venecijanske komisije vezane za set pravosudnih zakona. Kolege iz EK kucaju na otvorena vrata. Mi smo to prihvatili, pre nego je ekspertsko mišljenje Venecijanske komisije stiglo 24 aprila, a mi ćemo u potpunosti sve preporuke ispoštovati kakve god da budu“, rekao je ministar ze evropske integracije, Nemanja Starović.

U okviru usklađivanja sa preporukama Venecijanske komisije i vraćanja na prethodno stanje, u ponedeljak je stigla vest da je Visoki savet tužilaštva vratio tužioce Dragoljuba Miladinovića i Aleksandra Isailovića u Tužilaštvo za organizovani kriminal, te da su za nove tužioci izabrani  Tanja Vukićević, Željko Jovanović i Ivan Sunarić. Međutim, na svoja prethodna radna mesta nisu vraćeni tužiteljka Irena Bjeloš i tužilac Aleksandar Barac, koji su radili na predmetima "Konjuh" i "Nadstrešnica".  

U međuvremenu su u Skupštinu stigli i predlozi za izmenu izbornih zakona, koje je predložio poslanik SNS Miroslav Petrašinović. Ove izmene se javnosti predstavljaju kao usklađivanje sa ODIHR preporukama, međutim, donose jednu vrlo problematičnu novinu, a to je da će građani ubuduće moći da daju potpis za više izbornih lista, a ne samo za jednu kako je dosad bio slučaj. To će, ocenjuju upućeni, samo izazvati novu poplavu fantomskih lista na izborima. 

U cilju zavaravanja međunarodne javnosti, vlast čak i organizuje javna slušanja o izmenama i dopunama četiri zakona koja se odnose na izborni proces.   

Kad smo kod izbora, sve više se u javnosti spominje 12. jul kao mogući datum. Međutim, kako je u intervjuu za Novu rekao predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić, vest da vlast u Srbiji planira da održi letnje izbore bez suštinskog popravljanja izbornih uslova, u Evropi nije dočekana sa odobravanjem. Štaviše. 

Gotovo istog trenutka, Aleksandar Vučić ponovo akcenat stavlja na svetsku krizu, i na mogućnost održavanja izbora krajem godine.    

"Sve vam je u narednih šest i po meseci najkasnije, a možda i u dva i po meseca. U zavisnosti od situacije u državi i situacije u svetu vodićemo se državnim interesima i razlozima. Verujem da će izbori biti demokratski", rekao je Vučić. 

Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji za Novu da neko u Evropi ozbiljno "treba da se napravi blesav" i da prihvati da se ovako rešavaju problemi.

Ako Nemačka kaže “dosta je bilo”... 

"Pogotovo i što je Venecijnska komisija imala primedbe na način na koji su 'Mrdićevi zakoni' doneti, a oni sada hoće na isti način da donesu 'Petrašinovićeve zakone'. Ponavljaju istu stvar, nisu vratili tužioce koje je trebalo da vrate, a ni sve ostale stvari ne idu dobro: ni sloboda medija, ni sloboda govora...A videli smo i pre samo par nedelja na šta su ličili izbori, teško da takva zemlja zadovoljava neke standarde", kaže Međak.

Kozmetičke promene koje vlast sprovodi, smatra on, namenjene su samo Briselu.

"Njihove birače to i ne zanima, niti mogu da razumeju. Ovo je namenjeno Briselu i što je najbitnije - Nemcima. To je zemlja koja je ključna. Ako Nemačka kaže 'dosta je bilo', onda je dosta i tu je završena priča. Ovo je predstava za Nemce, ako SNS bude izbačen iz Evropske narodne partije, to je kraj sa Aleksandrom Vučićem", kaže Međak, dodajući da je ideja SNS da se zapravo izbori vode kao i do sada, bez ikakvih promena.

Predstavu vlasti o ispunjenju zahteva iz Brisela, ipak, ponajviše kvari njihov najveći kamen spoticanja - revizija biračkog spiska.

To se godinama unazad navodi kao najvažnija stavka u ispunjenju izbornih reformi u Srbiji, a postala je čak i obaveza na putu Srbije ka Evropskoj uniji.

“Nisu baze nego evidencije…” 

Takozvana suštinska revizija jedinstvenog biračkog spiska trebalo je da bude urađena još u decembru 2024. godine, a pošto se to nije desilo, u februaru ove godine oformljena je Komisija za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska.

Kako je pojasnio član ove Komisije iz Zeleno-levog fronta, Ognjen Rašuo, ona ima tridesetak nadležnosti, među kojima su i analize rešenja o upisu, softveru, bezbednosti podataka, postupka i slično...

Međutim, da bi ovaj proces funkcionisao, neophodno je da Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave Komisiji omogući uvid u evidencije iz matičnih knjiga umrlih i jedinstveni birački spisak u posebnom formatu, kako bi članovi uporedili te dve baze i videli da li ima preklapanja.

"Oni nam te evidencije ne daju i to je to. Razgovor koji se desio na sednici Komisije, gde nam je čovek iz Ministarstva prvo rekao kako oni ne vode baze nego evidencije, da bi mesec dana kasnije rekao da ne vode evidencije nego baze", kaže Rašuo.

Podaci koje Ministarstvo ne dostavlja, pojašnjava Raušo, dostupni su referentima za birački spisak.

"Mi možemo sada da glumimo da radimo, ali bez tih podataka ne možemo izvršiti reviziju. Komisija je tek u februaru formirana i prva dva meseca smo radili na dokumentaciji koja je trebalo da se usvoji raznim podzakonskim aktima i tu je CRTA odradila lavovski posao. Ti akti kojih ima jako puno su urađeni kako treba i sada kada smo došli do faktičkog posla koji treba odraditi, u tom trenutku je Ministarstvo reklo da ne može i našli su neka opravdanja koje nemaju veze sa zakonom", kaže Rašuo.

Sagovornik Nove kaže da će se revizija biračkog spiska nastaviti onog trenutka kada članovi Komisije dobiju baze podataka i to po osnovu zakona.

Na pitanje da je li u slučaju da izbori budu za mesec dana moguće završiti ceo proces, Rašuo kaže:

"Za mesec dana to nije moguće", kaže on.

Nova se obratila i Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave sa upitom da li je tačno da Komisiji ne dostavljaju potrebne evidencije. 

Odgovorili su kratko: “Ovim putem vas obaveštavamo da navodi iz vašeg upita nisu u skladu sa činjenicama”, naveli su iz Ministarstva, bez više detalja