Narodna banka Srbije ograničila je kamate na stambene kredite, pa dužnici mogu, makar do kraja naredne godine da odahnu, jer njihove rate neće moći da rastu. Bez obzira na ovo ograničenje, u većini banaka u državama regiona, pa čak i onim koje pripadaju EU, zaduživanje je i dalje povoljnije.
Uporedili smo kamatne stope za stambene kredite koje je ograničila NBS u našoj zemlji, u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Sloveniji, kao i u Nemačkoj.
Kamate drastično variraju od države do države, ali su u odnosu na nas, fiksne kamate povoljnije u BiH, Hrvatskoj, pa i u Sloveniji i Nemačkoj. Dok su promenljive niže u Hrvatskoj, gde ih doduše retko ima u ponudi banaka – a i tamo je na snazi ograničenje.
Naime, marža banke u varijabilnoj kamatnoj stopi ne sme da bude veća od 1,1 odsto, što znači da se taj procenat dodaje na iznos euribora u vreme obračuna. Da se na ovaj način kamata obračunava danas, ona bi bila 4,945 ili 5,099 odsto, u zavisnosti od toga da li je vezana za tromesečni ili šestomesečni euribor. Maksimalana nominalna fiksna za nove dužnike može da bude najviše 5,03 odsto, što je drastično niže nego sada.
Kamate drastično variraju od države do države, ali su u odnosu na nas, fiksne kamate povoljnije u BiH, Hrvatskoj, pa i u Nemačkoj, dok su promenljive niže u Hrvatskoj, gde ih doduše retko ima u ponudi banaka – a i tamo je na snazi ograničenje.
NBS je korisnike stambenih kredita obradovala vešću da će, počevši od oktobarske rate, kamate biti ograničene, te neće moći da rastu. Ova mera odnosi se na kredite koji su podignuti do 30. jula 2022. godine, i to samo sa varijabilnom stopom. Prema ovoj odluci centralne banke, nominalna kamatna stopa ne sme da pređe 4,08 odsto, ali za fiksne kamate – ovo ne važi.
Fiksne kamatne stope trenutno se kreću od 7,49 do 9,36.
PROČITAJTE JOŠ
Inače, fiksne kamatne stope su u Srbiji prava retkost, jer ih od 20 banaka koliko posluje u Srbiji, nudi svega njih četiri.
Što se tiče onih korisnika koji će se zadužiti posle 1. oktobra, važi drugačija odluka.
Naime, marža banke u varijabilnoj kamatnoj stopi ne sme da bude veća od 1,1 odsto, što znači da se taj procenat dodaje na iznos euribora u vreme obračuna. Da se na ovaj način kamata obračunava danas, ona bi bila 4,945 ili 5,099 odsto, u zavisnosti od toga da li je vezana za tromesečni ili šestomesečni euribor. Maksimalana nominalna fiksna za nove dužnike može da bude najviše 5,03 odsto.
Nominalna kamatna stopa sastoji se od marže na koju se dodaje, u ovom slučaju, euribor. Konačna kamatna stopa koju klijent plaća je efektivna, a u nju ulaze svi ostali troškovi kredita i to je zapravo “stvarna” kamata. Ona nije direktno ograničena, ali je od nominalne svakako uglavnom veća oko jedan procenat.
Fiksne kamate su popularnije od varijabilnih u BiH, jer su niže. U Srbiji je situacija potpuno suprotna, jer su fiksne kamate po pravilu više od varijabilnih.
Naime, fiksne kamate se u BiH kreću od 3,59 do 5,26 odsto. Treba napomenuti da su kamatne stope u koje su uračunati svi troškovi prilikom zaduživanja, poput troškova menica, naknade za vođenje kreditnog računa, osiguranja nekretnine i slično.
Dakle, fiksne kamate su još uvek povoljnije u BiH.
Inače, razlog za to je, na prvom mestu, kako je za Magazin Biznis objasio Srđan Kondić ispred jedne od vodećih banaka u BiH, to što na njihovom bankarskom tržištu postoji velika konkurencija.
“Trenutno posluje 21 banka, što je veliki broj banaka za malo tržište koje statistički ima oko 3,5 miliona ljudi, a realno ovde živi oko 2,5 miliona, usled velikih migracija”, rekao je Kondić.
Prema Kondićevim rečima, drugi razlog je odnos bankarskih depozita i kredita, koji je 100:75.
On ističe da to znači da ima daleko više depozita građana i privrede, nego kredita.
Varijabilne kamate, iako nisu preteralno popularne, kreću se od 4,5 do 8,2 odsto, ponovo sa svim uračunatim troškovima.
U susednoj Crnoj Gori, korisnici banke ubiraju maržu od oko tri odsto prilikom odobravanja stambenih kredita sa varijabilnom kamatnom stopom. Da se kamata obračunava danas, ona bi iznosila 6,83 ili 6,98 u zavisnosti od toga da li je obrčaun vezan za tromesečni ili šestomesečni euribor.
To je efektivna, dakle konačna kamata, kada se u nju uračunaju svi troškovi, ali nominalna, koja je u Srbiji ograničena, u ovoj komšijskoj državi tek je nešto viša, te iznosi 4,12 odsto.
Što se tiče fiksnih kamatnih stopa, u Crnoj Gori one se kreću najčešće od 5,75 do 6,25 odsto, a nominalna kamata, koju je naša centralna banka ograničila vrlo je približna – 5,06 odsto.
Što se tiče Hrvatske, fiksna kamata kreće se, u proseku, od 3,74 do 5,2 odsto. Naravno, sa uračunatim troškovima, što znači da su i u Hrvatskoj kamate uglavnom povoljnije nego kod nas. Inače, i Hrvatska narodna banka je uvela jedan vid ograničenja, zbog kojeg je skoro pa nemoguće naći kredit sa varijabilnom kamatnom stopom. Naime, HNB je odredila da maksimalna varijabilna kamatna stopa može da bude 3,73 odsto, što je čak niže od vrednosti euribora.
Tako su banke odlučile da im je isplativije da nude fiksnu kamatu, jer ovo ograničenje za njih ne važi.
Fiksna kamatna stopa u Sloveniji kreće se od 4,75 do oko pet odsto.
Što se tiče varijabilne, ona iznosi od 5,39 do oko šest.
U Nemačkoj je prosečna fiksna kamatna stopa oko četiri odsto, i to sa svim troškovima, što je definitivno niže nego u Srbiji, dok je prosečna varijabilna od oko 7,4 odsto ipak više nego u Srbiji.
