Deca vojnici sa milionima pratilaca: Jeziv trend se širi na TikToku, slikaju se sa oružjem i žrtvama

Na jednom od snimaka vidi se dečak, star oko dvanaest godina, kako sa kalašnjikovom u ruci trči prašnjavim ulicama i uzvikuje „Alah je veliki“. U pozadini se nalaze tela ubijenih ljudi, dok se čuju pucnji. Video je objavljen početkom decembra, nedugo nakon što su pripadnici paravojne milicije RSF (Snage za brzu podršku) zauzeli grad Babanusu u Sudanu – očigledno i uz učešće dece vojnika.

Istraživačka mreža Bellingcat potvrdila je da su pojedini snimci zaista nastali u tom gradu. Prema rečima njihovog reportera Sebastijana Vandermerša, veliki broj ovakvih video-zapisa postaje viralan, a mnoge su snimila upravo sama deca mobilnim telefonima.

„Na TikToku sam otkrio čitavu mrežu naloga koji dele sadržaj o deci vojnicima. Deca vojnici kao influenseri potpuno su novi fenomen“, kaže Vandermerš.

Deca u središtu humanitarne katastrofe

Rat u Sudanu, koji traje već tri godine, prerastao je u jednu od najvećih humanitarnih kriza u svetu. Gotovo 14 miliona ljudi je raseljeno, dok je više od četiri miliona utočište potražilo u susednim zemljama. Procene Ujedinjenih nacija pokazuju da oko 34 miliona ljudi, čak 65 odsto stanovništva, zavisi od humanitarne pomoći.

Najveći teret krize snose deca. Kako ističe Kamal Eldin Bašir iz organizacije „Save the Children“, ona su izložena raseljavanju, razdvajanju od porodica, gubitku obrazovanja i ozbiljnom nedostatku zdravstvene nege.

„Neuhranjenost pogađa ogroman broj dece, a zdravstveni sistem je praktično urušen“, upozorava Bašir.

Posebno su ugrožena deca bez pratnje. Prema podacima UNICEF-a, u Sudanu ih ima oko 42.000. Mnogi su izgubili roditelje tokom bombardovanja ili bekstva, a postoji realna opasnost da budu regrutovani u oružane formacije.

Deca kao vojnici i propagandno oružje

Prema navodima Ujedinjenih nacija, milicija RSF u velikoj meri koristi decu u različitim ulogama – od kontrolnih punktova do špijunaže.

„Korišćenje dece mlađe od 15 godina u oružanim sukobima smatra se ratnim zločinom prema Rimskom statutu“, podseća Mohamed Otman, šef istražnog tima UN za Sudan.

Na društvenim mrežama ova deca često se nazivaju „lavlji mladunci“, termin koji se koristi još iz ranijih sukoba u regionu. Slične prakse zabeležene su i u Južnom Sudanu i Ugandi, gde su desetine hiljada dece bile uključene u ratove.

Stručnjaci upozoravaju da se kroz ovakve sadržaje deca ne samo eksploatišu, već i predstavljaju kao heroji, što dodatno podstiče njihovu regrutaciju i normalizuje nasilje.

Teške psihološke posledice

Posledice po decu koja učestvuju u ratu su dugoročne i razorne. Prema procenama, čak do 50 odsto dece u Sudanu pati od posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), dok je taj procenat još veći kod onih koji su direktno učestvovali u sukobima.

Simptomi uključuju noćne more, anksioznost, probleme u učenju i socijalnoj integraciji. Međutim, sistem za psihološku pomoć gotovo da ne postoji.

„Nemamo dovoljno specijalizovanih ustanova koje bi mogle da pruže adekvatnu pomoć toj deci“, kaže Bašir.

Dugoročna pretnja za društvo

Stručnjaci upozoravaju da neadekvatno rešavanje ovog problema može imati ozbiljne posledice po budućnost čitavog društva.

Viktor Očen, direktor organizacije AYNET koja se bavi rehabilitacijom bivše dece vojnika, ističe da trauma često vodi u novi ciklus nasilja.

„Deca koja su svedoci ubistava i razaranja često, kada odrastu, postaju spremna da uzvrate. Tako se nasilje prenosi iz generacije u generaciju“, upozorava Očen.

TikTok pod kritikama

Iako su istraživači ukazali na problem, reakcija društvenih mreža bila je spora. Vandermerš navodi da su sporni nalozi ostali aktivni i nakon prijave, a uklonjeni su tek nakon objavljivanja istraživačkog teksta.

„Međutim, ubrzo su se pojavili novi nalozi sa sličnim sadržajem“, dodaje on.