Nestaju jedan po jedan: Misterija naučnika iz tajnih programa uzdrmala Ameriku

Deluje kao zaplet iz serije „Dosije X“: naučnici, istraživači i ljudi povezani sa osetljivim američkim programima iz oblasti svemira, nuklearne tehnologije, farmacije i vojne industrije poslednjih godina nestaju ili umiru pod neobičnim okolnostima. Neki su radili za NASA, neki za nacionalne laboratorije, neki su imali bezbednosne dozvole, a pojedini su se dovodili u vezu i sa istraživanjima NLO fenomena.

Prema pisanju britanskog „Telegraph-a“, najmanje deset takvih slučajeva izazvalo je pažnju javnosti, FBI-ja i američkog Kongresa. Ipak, za sada nema dokaza da su oni međusobno povezani.

Direktor FBI-ja Keš Patel rekao je za Fox News da će istražitelji ispitati „moguće veze“, uključujući pristup poverljivim informacijama i eventualnu ulogu „stranih aktera“. On je dodao da će, ukoliko se utvrdi „zavereničko ili zlonamerno ponašanje“, FBI reagovati hapšenjima. Ipak, Patel je kasnije nagovestio da je malo verovatno da će istraga pronaći jasnu zajedničku nit.

Za razliku od njega, pojedini republikanci u Kongresu smatraju da stvar ne treba odbaciti kao slučajnost. Predsednik Odbora za nadzor Predstavničkog doma Džejms Komer rekao je za Fox News da je „veoma malo verovatno da je ovo slučajnost“, najavljujući da će odbor tražiti dokumenta od Pentagona, Ministarstva energetike, NASA i FBI-ja.

Priča je počela da dobija obrise misterije nakon smrti Majkla Dejvida Hiksa, naučnika koji je skoro 25 godina radio u NASA laboratoriji za mlazni pogon, specijalizovan za komete i asteroide. Preminuo je 2023. godine, a uzrok smrti nije javno objavljen. Njegova ćerka Džulija rekla je za CNN da ne razume zbog čega se smrt njenog oca povezuje sa drugim slučajevima, ali da ju je sama spekulacija „uzdrmala“.

Godinu dana kasnije preminuo je i njegov kolega Frank Majvald, nemački naučnik koji je takođe radio u NASA laboratoriji. Zatim je 2025. nestala Monika Reza, direktorka grupe za obradu materijala u istoj instituciji, tokom planinarenja u Kaliforniji. Potraga nije dala rezultate.

Posebnu pažnju izazvao je nestanak penzionisanog generala američkog ratnog vazduhoplovstva Vilijama Nila Mekaslenda. On je u februaru nestao iz svog doma u Novom Meksiku, ostavivši telefon, naočare i druge lične stvari, dok su mu nedostajali planinarske cipele, novčanik i pištolj. Njegova supruga Suzan Vilkerson napisala je na Fejsbuku da je tokom vojne karijere imao pristup „visoko poverljivim programima“, ali je istovremeno pokušala da obuzda teorije zavere.

„Tačno je da je Nil imao kratku vezu sa NLO zajednicom“, napisala je ona, navodeći da je posle penzionisanja neformalno pomagao Tomu Delonžu, muzičaru iz benda Blink-182 poznatom po interesovanju za NLO. „Ali ta veza nije razlog da neko otme Nila. Nil nema nikakva posebna saznanja o vanzemaljskim telima i ostacima iz Rozvela koji su navodno smešteni u Rajt-Paterson bazi.“

Upravo ta baza u Ohaju decenijama je centralno mesto teorija zavere o Rozvelu, događaju iz 1947. godine koji ufolozi smatraju dokazom da je američka vlada prikrila kontakt sa vanzemaljskom tehnologijom.

Među slučajevima koji se pominju nalaze se i nestanak Melise Kasijas, administrativne radnice iz laboratorije Los Alamos, zatim nestanak penzionisanog radnika iste laboratorije Džejmsa Čavesa, kao i smrt Ejmi Eskridž, osnivačice Instituta za egzotičnu nauku u Alabami, koji se bavio kvantnim računarstvom i „modifikacijom gravitacije“.

U priču su uključeni i slučajevi sa jasnijim objašnjenjima. Fizičar sa MIT-a Nuno Loreiro ubijen je u decembru u svom stambenom kompleksu kod Bostona, a FBI je kasnije povezao osumnjičenog sa drugim masovnim pucnjavama. Astronom Karl Grilmajer sa Kalifornijskog instituta za tehnologiju ubijen je ispred svog doma, a za njegovo ubistvo optužen je 29-godišnji muškarac.

Uprkos tome, Grilmajerova udovica Luiz izjavila je za BBC da su teorije o povezanosti slučajeva „potpuna besmislica“. „Postoje činjenice i one su poznate“, rekla je ona, dodajući da bi se njen suprug, kao naučnik, verovatno pozvao na statistiku kako bi objasnio zašto niz nepovezanih smrti ne mora predstavljati obrazac.

Na sličan način reagovali su i članovi porodice Ejmi Eskridž, poručivši CNN-u: „Ljudi bi trebalo da shvate da i naučnici umiru i da ne prave previše od ovoga.“

Ipak, teorije su nastavile da se šire. CNN piše da je priča za samo nekoliko meseci prešla put od internet foruma i Jutjub emisija do Bele kuće. Najpre su je pokrenuli autori i influenseri zainteresovani za NLO i „duboku državu“, zatim su je preuzeli tabloidi i podkasti, a potom su pitanja o „nestalim naučnicima“ stigla i do predsednika SAD Donalda Trampa.

Tramp je, odgovarajući na pitanje novinara, rekao da su slučajevi „ozbiljna stvar“, ali je dodao da za sada deluju kao „pojedinačni“ događaji i da „nema mnogo veze“ među njima. Ipak, najavio je da će administracija pripremiti izveštaj.

Profesionalni skeptici upozoravaju da je problem u pogrešnom povezivanju nepovezanih tragedija. Pisac i istraživač pseudonauke Mik Vest naveo je da u američkom vazduhoplovnom i nuklearnom sektoru stotine hiljada ljudi imaju ili su imali pristup poverljivim informacijama. U takvoj populaciji, tokom više meseci, statistički se očekuje veliki broj prirodnih smrti, samoubistava i ubistava. „Smrti su stvarne. Tuga porodica je stvarna. Obrazac nije“, napisao je Vest.

Ipak, za pristalice zavereničkih teorija upravo odsustvo jasnog odgovora otvara prostor za sumnju. Pominju se navodna znanja o tajnim svemirskim programima, istraživanja egzotičnih pogona, kontakt sa NLO zajednicom, poverljivi nuklearni projekti i mogućnost da strane službe ciljaju ljude sa specifičnim znanjem. Za sada, nijedna od tih tvrdnji nije potvrđena.

Najveći problem je što se u istu priču ubacuju veoma različiti slučajevi: naučnici, administrativni radnici, vojni penzioneri, farmaceutski istraživači i ljudi bez direktne veze sa NASA ili tajnim programima. Neki su nestali, neki su ubijeni, neki su umrli od bolesti, a za neke uzrok smrti nije objavljen.

Zato misterija „nestalih naučnika“ danas stoji na granici između legitimnog pitanja bezbednosti i savremene teorije zavere. S jedne strane, razumljivo je da američke institucije provere da li postoji bilo kakva veza među ljudima koji su radili u osetljivim sektorima. S druge, dostupni podaci zasad više ukazuju na niz tragičnih, ali uglavnom nepovezanih slučajeva nego na organizovanu operaciju.

Kako je za BBC poručila udovica Karla Grilmajera, spekulacije porodicama ne donose odgovore, već dodatni bol. A dok FBI i Kongres proveravaju činjenice, na internetu nastavljaju da se šire teorije.