"Bilo je mučno": Meril Strip otkrila šta joj je smetalo na snimanju čuvenog filma i šta je zamerala Goldi Hon

U nedavnom osvrtu na svoju bogatu karijeru, Meril Strip je otkrila da, uprkos velikom prijateljstvu, jedna navika njene koleginice Goldi Hon nije bila baš po njenom ukusu.

Meril se kroz smeh prisetila različitih radnih navika koje su obeležile snimanje crne komedije "Smrt joj pristaje" iz 1992. godine. Naime, dok je Meril poznata po preciznosti, Goldi je imala nešto opušteniji pristup vremenu.

„Goldi je uvek kasnila na snimanje, ali bila je tako neodoljiva. Ja uvek dolazim na vreme i time nerviram ljude, ali ona je kasnila. Sećam se da je imala crveni kabriolet. Sama se vozila do seta i to je verovatno bio problem", kazala je ona, piše "People".

Uprkos malim kašnjenjima, harizma Goldi Hon bila je jača od svakog protokola.

„Svi bi pomislili: 'Jao, baš je slatka'. Tako da sam imala zamerku na nju, ali sam je volela. I dalje je volim.“

I sam proces rada sa tadašnjom tehnologijom bio je fizički iscrpljujuć. Meril Strip je morala da provodi sate u tesnim zelenim kostimima kako bi se omogućile transformacije koje su šokirale tadašnju publiku.

„Sećam se da sam nosila zeleno odelo od spandeksa koje mi je prekrivalo celo telo. Reći da je bilo dosadno je preslaba reč. Bilo je mučno", kazala je ona.

Ipak, zajednička energija dveju glumica učinila je naporan rad podnošljivim. Meril ističe da je Goldina vedrina bila zarazna:

„Samo bismo prasnule u smeh. Baš smo se zabavljale. Ona ima najlepši smeh u celoj Americi.“

Pored dinamike između njih dve, Meril je imala samo reči hvale za treći deo ovog trougla – Brusa Vilisa. Glumac, koji je u to vreme bio pretrežno poznat po ulogama u akcionim filmovima, pokazao je izuzetnu spremnost da igra zbunjenog i nespretnog hirurga.

„Bio je pravi džentlmen, spreman na sve i voljan da ispadne smešan. Bio je fantastičan", kazala je glumica.

Sa druge strane, Goldi Hon je u skorašnjem intervjuu istakla genijalnost Roberta Zemekisa, koji je uspeo da predvidi opsesiju estetskom hirurgijom i večnom mladošću mnogo pre nego što je to postala globalna norma.

„Koliko je taj film bio ispred svog vremena! Zemekis je genije", istakla je Goldi.

Ona se takođe osvrnula na važnost zajedničkog rada i ideja koje su dolazile sa strane, poput sugestije njenog partnera Kurta Rasela da njen lik prođe kroz drastičnu fizičku transformaciju:

„Zemekis je potom osmislio ceo scenario koji je to omogućio. To vam pokazuje šta znači saradnja... Svi su važni, jer bez toga nema filma.“

Nasleđe koje traje

Film koji je Meril Strip jednom prilikom opisala kao dokumentarac o Beverli Hilsu, nastavlja da živi kroz nove generacije obožavalaca. Njegov uticaj je potvrđen i 2024. godine, kada je priča dobila svoju brodvejsku verziju, ovenčanu prestižnim priznanjima za kostimografiju i brojnim nominacijama za nagradu Toni.