"Vreme ne leči, samo naučiš da živiš s tim": Ispovest ranjenog Nemanje tri godine nakon stravičnog masakra u Malom Orašju i Duboni

Uroš Blažić je decembra 2024. godine osuđen na 20 godina zatvora zbog stravičnog masakra, jer u vreme zločina nije imao navršenu 21 godinu, te nije mogla da mu bude izrečena kazna doživotnog zatvora.

Blažić je kobne večeri ubio devetoro i ranio 12 mladih ljudi u selima Dubona i Malo Orašje, između Mladenovca i Smedereva. Zbog zločina je osuđen i njegov otac Radiša Blažić, na 20 godina zatvora, zbog nezakonitog držanja oružja, kojim je zločin i počinjen.

Među teško ranjenima u napadu je i Nemanja Ilić. Ovaj mladić i dan danas se oporavlja od posledica ranjavanja.

"Što se tiče oporavka, noga mi je sada okej, ali i dalje imam problem sa kolenom, koje je ostalo „zamrznuto“. To mi i danas pravi probleme u kretanju, a imam i ograničen pokret ruke. Iskreno, u tom periodu posle ranjavanja sve mi je bilo teško. Sam oporavak je bio dug i naporan i fizički i psihički, mada bih rekao da su fizičke posledice ostale izraženije", kaže za Nova.rs ovaj hrabri mladić.

Kobni 4. maj mu je zauvek promenio život.

"Taj događaj mi je svakako promenio pogled na život i na ljude uopšte. Posle takvog iskustva ne možeš više da gledaš stvari istim očima kao ranije. Neke stvari počneš drugačije da ceniš, a neke ljude i situacije sasvim drugačije posmatraš", kaže on.

Nemanja ističe da nema psihičke posledice u onom smislu u kom ljudi to možda očekuju, ali da fizičke i dalje oseća i nosi.

"Koleno je i dalje ukočeno, pokret ruke mi je ograničen, a i pri hodu se vidi da štedim tu nogu, pa deluje kao da hramljem", navodi Nemanja.

Ističe da mu svaki 4. maj teško pada - vraćaju se slike svega onoga što se desilo 2023. godine.

"Kada se približi godišnjica, prvo mi se vrate sećanja, a odmah zatim i slike svega što se desilo. To su trenuci koji se sami vrate, bez obzira na to koliko vremena prođe. Iskreno, vreme ne leči. Samo naučiš da živiš sa tim i da nastaviš dalje, ali to ne znači da je prošlo", iskren je Nemanja.

Navodi da je mnogo toga o samom događaju saznao tek kasnije.

"Postoje mnoge stvari koje sam tek kasnije saznao o samom događaju, ali je vremenom sve to postalo pomešano i danas ni sam ne znam šta sam sve čuo posle i šta mi je kada došlo do svesti", kaže on i dodaje:

"Mislim da me ljudi ponekad gledaju malo drugačije kada znaju šta sam preživeo. Ne mnogo, ali se oseti".

Ističe da su mu posebno teško padala pitanja i komentari ljudi poput toga: "Kako nisi uspeo da pobegneš?", a koji su dolazili od ljudi koji nisu razumeli kroz šta je prošao.

"Na takve stvari nisam ni želeo da odgovaram, jer mislim da je svima jasno u kakvoj smo situaciji bili", kaže on.

U razgovoru za Nova.rs ističe da je sa preživelima i porodica stradalih u masakru u kontaktu.

"Preživele i porodicame stradalih srećem često, jer živimo u istom selu, uvek se javimo jedni drugima i malo popričamo, ali izbegavamo da pričamo o kobnoj večeri, jer znam da im je teško i ne želim da produbljujemo rane", navodi Nemanja.

Dan posle masovne pucnjave u "Ribnikaru"

Masakr u selima Dubona i Malo Orašje, nadomak Mladenovca, dogodio se samo dan posle masovne pucnjave u školi "Vladislav Ribnikar".

Tada je, hicima iz puške, Uroš Blažić ubio devet osoba, a ranio više njih. U masakru ubijeni su Petar Mitrović, Nemanja Stevanović, Lazar Milovanović, Marko Mitrović, Aleksandar Milovanović, Nikola Milić, Kristina i Milan Panić i Dalibor Todorović.

Tokom izricanje presude Urošu Blažiću, sudija je navela da je okrivljeni Blažić postupao sa umišljajem, svestan svojih dela, svestan zabranjenosti tih dela.

"Učinio je sva četiri dela i oglašen je krivim. Kada je u pitanju jedinstvena kazna, sud je bio vezan odredbama Krvičnog zakonika i činjenicom da je u vreme izvršenja imao 20 godina i spada u kategoriju mlađih punoletnih lica, pa se ne može izreći kazna veća od 20 godina, na koju je i osuđen. Okrivljeni je prilikom preduzimanja radnji ispoljio istrajnost, brutalnost i odsustvo svake empatije, ostavljajući ih bez pomoći i mirno napuštajući lice mesta", navela je sudija.