"Prodali smo sve što imamo i sad sa decom putujemo širom sveta. Ne treba im škola, više će ovako naučiti"

Prošle godine oko pola miliona ljudi napustilo je Veliku Britaniju kako bi živelo u inostranstvu, a među njima nisu samo penzioneri. Istraživanje Britanskog saveta pokazalo je da čak 72 odsto mladih uzrasta od 18 do 30 godina razmišlja o životu i radu van zemlje. Procene platforme LiveCareerUK govore da oko 165.000 britanskih digitalnih nomada trenutno živi širom sveta, privučeni boljim odnosom između posla i privatnog života, nižim troškovima i toplijom klimom.

Rut Rou, 35, zajedno sa suprugom Stivenom, 36, i njihovo dvoje dece, petogodišnjom Aurorom i trogodišnjim Atlasom, odlučila je da uspori tempo i putuje svetom. Veliku Britaniju napustili su krajem 2023. godine, a do sada su obišli 15 zemalja u Aziji, Evropi i Amerikama. Rut objašnjava kako organizuju obrazovanje dece i zašto ne planiraju povratak.

Njihova ljubav prema putovanjima dodatno se učvrstila tokom medenog meseca, koji je prekinut zbog pandemije dok su boravili u Hongkongu. Rut je ranije radila na kruzerima, a zatim kao dadilja punih 12 godina, pre nego što se posvetila porodici. Stiven vodi sopstveni onlajn biznis iz oblasti treninga i ishrane, sa klijentima širom sveta.

U Engleskoj su živeli u Herefordu, u kući na selu, okruženi porodicom i prijateljima. Ipak, osećali su da nisu završili sa putovanjima i da deca ne moraju biti razlog da se od njih odustane.

Prelomni trenutak desio se kada su razmišljali o vrtiću za ćerku. Iako su pronašli odgovarajući, propustili su rok za prijavu, što ih je nateralo da se zapitaju šta zapravo žele. Zaključili su da ne žele da slede uobičajen put i odlučili da prodaju sve i krenu na put.

Kako nisu imali stalne obaveze, rasprodali su gotovo sve što poseduju, nameštaj, garderobu, automobil. Ostala je samo jedna kutija uspomena kod rodbine. Sa ušteđevinom za nekoliko meseci i povraćajem depozita za stan, finansirali su put i vizu za Šri Lanku, gde su stigli u novembru 2023.

Troškove prilagođavaju budžetu koji su ranije imali za kiriju, oko 1.300 funti mesečno. U zavisnosti od zemlje, žive u različitim uslovima – od većih stanova sa dvorištem i bazenom do manjih apartmana.

Na hranu mesečno troše oko 600 funti, slično kao u Britaniji. Iako je moguće jesti jeftinije, prioritet im je kvalitetna ishrana. Često kupuju lokalne proizvode, dok su uvozni artikli znatno skuplji. Trude se da isprobavaju lokalnu kuhinju, što deci predstavlja posebno zadovoljstvo.

Novac koji su ranije trošili na račune sada preusmeravaju na putovanja, vize i letove. Obično u svakom gradu ostaju oko mesec dana. Troškovi variraju, pa su, na primer, vize za Šri Lanku bile skuplje nego što su očekivali, dok su u Indoneziji znatno povoljnije.

Uštedeli su i ukidanjem brojnih pretplata koje su imali u Engleskoj. Danas pažljivo biraju na šta troše novac, dajući prednost iskustvima umesto stvarima. Kupuju samo ono što im je neophodno, jer sve mora stati u kofere.

Život na putu dodatno je ojačao njihove porodične odnose. Deca su postala veoma bliska, a roditelji ističu da sada provode mnogo više vremena zajedno nego što bi to bio slučaj da idu u redovnu školu.

Obrazovanje dece prilagođeno je njihovom tempu i interesovanjima. Uče kroz iskustva – obilaze muzeje, istražuju prirodu i upoznaju različite kulture. Rut ih podučava osnovama poput čitanja i matematike, ali bez striktnih programa i pritiska.

Pored toga, razvijaju i praktične životne veštine – uče o novcu, učestvuju u razgovorima i upoznaju nove jezike. Tokom boravka u Južnoj Americi počeli su da uče španski i komuniciraju sa lokalnim stanovništvom.

Iako ih često pitaju da li će se vratiti i upisati decu u školu, roditelji veruju da svako dete napreduje sopstvenim tempom i da učenje ne zavisi od učionice. Za sada nemaju plan da se zaustave.

Njihova svakodnevica varira – dok Stiven radi, Rut provodi vreme sa decom, vode ih na kupanje, uče zajedno i pohađaju razne aktivnosti kada se duže zadrže na jednom mestu. Dan često završavaju jednostavno, gledajući zalazak sunca i čitajući priče pred spavanje.

Iako im treba nekoliko dana da se prilagode novom okruženju, deca se brzo snađu. Najviše ih raduju nova mesta, hrana i iskustva. Za ovu porodicu, osećaj stabilnosti ne dolazi od lokacije, već od toga što su zajedno.