Podeli
Foto: Shutterstock

Dok privrednici na sav glas upozoravaju da nas, zbog situacije sa koronom, čeka teška jesen, još veći pad i najverovatnije otpuštanja radnika, predsednik države najavljuje da smanjenja plata u javnom sektoru neće biti i da će, čak, te zarade rasti "ako budemo dovoljno uspešni i sačuvamo stabilnost".

Sagovornici Nova.rs podsećaju da je upravo privatni sektor taj koji puni budžet i daje plate javnom sektoru, te da bi i zaposleni na državnoj kasi trebalo da solidarno podnesu teret krize pred nama. Jedan od načina pomoći privredi u narednom periodu bio bi – smanjenje parafiskalnih nameta.

“I ovu krizu, kao i svaku, najteže podnosi privatni sektor. Poslodavci koliko mogu podnose teret krize zajedno sa svojim zaposlenima. Drže zaposlene, možda im smanjuju plate, ali u nekom trenutku će taj proces biti ubrzan, jer oporavka nema ni u svetu ni kod nas”, kaže za Nova.rs Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta.

Vladimir Vučković, Fiskalni savet / Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

To, kako kaže, znači da na jesen može da se očekuje i više otpuštanja i dalje smanjenje plata , što se već po malo i vidi u nekim podacima.

“U takvoj situaciji, a znamo da privatni sektor puni budžet, potpuno je logično da, iz socijalnog, društvenog i ekonomskog aspekta, i javni sektor učestvuje u tome i da podnese deo tereta”, navodi on.

Budžetske podatke, kaže Vučković, treba vrlo pažljivo tumačiti.

Ne obećavati povećanja

“To znači – ne obećavati za sledeću godinu nikakva povećanja prinadležnosti korisnicima koji zavise od budžeta – zaposlenima u budžetskom sektoru i penzionerima. Prvo treba da vidimo kako će se stvari odvijati, da li će sve biti crno kako se čini, ili će možda nakon avgusta krenuti bolji dani. Za sada  – status kvo i bez poruka optimizma, obećavanja, jer zaista je neizvesno kako će se stvari odvijati…”, zaključuje Vladimir Vučković.

Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavaca Srbije kaže za Nova.rs da će se privrednici, sa istekom pomoći kroz davanje minimalca (a što je završeno 7. jula), suočiti sa izazovom kako da pokriju troškove poslovanja.

“Oni to neće moći da učine, jer dobiti nema, ili je minimalna. Preduzeća ne sklapaju nove poslove i ono što rade to su uglavnom repovi ranije sklopljenih ugovora. Pad BDP-a je neminovan, očekuje se da on bude do 2,5 odsto niži nego u prethodnoj godini” kaže Drobnjaković.

Foto:EPA-EFE/Jose Manuel Vidal

Kako će teći oporavak srpske privrede, sa jedne strane umnogome zavisi od toga kojim tempom će se oporavljati evropske zemlje.

“Više od 60  odsto naših firmi je uvoznički ili izvoznički vezano za evropsko tržište. Izvesno je da će sanacija privrede trajati dugo. Kada će oporavak početi, zavisi od toga kada će prestati pandemija Covid-19, a na to pitanje, na žalost, koliko mi vidimo, niko nema precizan odgovor”, kaže predsednik Unije poslodavaca.

Država bi, smatra, morala da smogne snage i da investiciono pomogne domaća preduzeća, posebno ona u najugroženijim industrijskim granama.

“To su pre svega građevinarstvo i prerađivačka industrija, a treba potražiti način i da se pomogne turizmu i ugostiteljstvu”, ukazuje Drobnjaković.

Pomoć kroz reprogram dugova

Srđan Drobnjaković smatra da postoji još mogućnosti za pomoć privredi, kroz nove povoljne kredite za reprogram dugova, sa dužim grejs periodom.

“Moguće je ukinuti akontacije poreza na dobit, privremeno ukinuti zakup ugostiteljskim objektima. Predlažemo i da se utrošeni gas i struja u jednom periodu obračunavaju po nabavnoj ceni”, navodi Drobnjaković.

Foto: Shutterstock

Zoran Vujović, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije navodi da je privredni pad u Srbiji neminovan, i da po tome naša zemlja nije izuzetak od drugih.

“Pad nas čeka. Pitanje je šta uraditi da on bude što manji”, kaže Vujović za Nova.rs

On ističe da plate u javnom sektoru nikako ne smeju da se povećavaju.

“To ne može da se sve prebaci na naš teret, na teret privatnih preduzeća. Ako je teška situacija, to mora ravnopravno da bude raspoređeno. Ne možemo mi koji stvaramo dobit da ne znamo kako da živimo od prvog do prvog u mesecu, a da javni sektor koji živi od onoga što mi plaćamo – dobija povišicu plata”, navodi Vujović.

Bez rezervne države

“Velike kompanije, veliki igrači imaju rezervne države – mi nemamo. Svako od njih ima i firme i kuće van Srbije. Mi nemamo rezervnu državu, mi smo ti koji se borimo da opstanemo i preživimo”, kaže Zoran Vujović, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije.

Kako dodaje, zbog korone se malo, malo – zatvaraju granice. Sve to dodatno otežava uvoz, izvoz, plasman robe i usluga. Uz to neki mogu da rade od kuće, neki ne, pa se to utiče na privredu. ”

“Rast plata u javnom sektoru bio bi vrlo loš i za privrednu situaciju i za privredni ambijent u kojem poslujemo”, smatra naš sagovornik.

On konstatuje da država očigledno nema para za novu  pomoć prvirednicima, ali smatra da postoji rešenje.

Parafiskalni nameti – prostor za rasterećenje privrede

“Država nema para i nema odakle da da, ali itekako može da neke parafiskalne namete ukine, a neke smanji i tako rastereti privrednike koji stvaraju dohodak. Država, dakle, itekako ima mogućnost da rastereti privredu”, tvrdi Zoran Vujović.

I Srđan Drobnjaković smatra da u parafiskalnim nametima “leži” prostor za značajnu pomoć privredi.

“Prostor za rasterećenje privrede je i u tome što se parafiskalni nameti, republički  i lokalni, stalno povećavaju. Takvih dažbina trenutno ima više od 500. Ukidanje nekih od njih, koje su sasvim nepotrebne, olakšalo bi se privredi da prebrodi jedan izuzetno težak period koji nas sve čeka”, kaže Drobnjaković.

Zabrinuti građani nakon ukidanja moratorijuma na optlatu kredita
Foto:Shutterstock

Vujović dodaje da u Srbiji postoji veliki parafiskalni namet “koji niko ne pominje”.

“Svaki dom zdravlja ima upravni odbor i nadzorni odbor, a sva javna preduzeća plaćene funkcije u nadzornim odborima. Naknade članovima tih odbora su prosečne plate konkretnog preduzeća uvećane za do 20 odsto. Te naknade se isplaćuju svakog meseca, kao zarade, a ne kao što je to situacija u drugim zemljama – kad se odbor sastane isplate se naknade i putni troškovi za taj sastanak”, navodi Vujović.

Reč je, kako kaže, o ogromnim sredstvima koja idu u džepove ljudi.

“Imate bolnicu ili državni zavod koji nema para da popravi skener, ali mora da isplati nadoknade nadzornom odoboru”, pojašnjava on i dodaje: “To su strašne nadoknade koje mi plaćamo”.

Mala i srednja preduzeća inače su prva na udraru krize zbog likvidnosti, na pitanje da li te firme očekuju problem u namirivanju obaveza u narednomperiodu, Vujović odgovara:

“Ovaj nastavak dešavanja oko korone nagoveštava da će biti velikih problema. Svi mi ne možemo da radimo bez radnika. Ovde ne govorim o neradnicima – neradnik dobije otkaz. Govorim o radnicima za koje smo prinuđeni da ih otpustimo ako nema posla. Firme koje su dobile tri minimalca od države do oktobra ne mogu da otpuštaju radnike. A, šta će biti krajem godine… – kako sada stvari stoje, biće velikih problema u privredi i malim i srednjim preduzećima. Na koji način treba država da se postavi da bi se kraj godine dočekao sa najmanjim mogućim privrednim padom, ovog trenutka ne znamo”, ističe Zoran Vujović. 

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar