Evropa donela veliku odluku: Počelo udaljavanje od Trampove Amerike

Nakon Trampove pobede na predsedničkim izborima 2024. godine, evropski saveznici u početku su pokušavali da mu se prilagode i zadrže bliske odnose sa Vašingtonom. Britanski premijer Kir Starmer požurio je u Belu kuću i Trampu u ime kralja Čarlsa III ponudio raskošan drugi državni posetu Velikoj Britaniji, dok je generalni sekretar NATO Mark Rute čak nazvao Trampa „taticom“ tokom samita Alijanse 2025. godine.

Međutim, umesto da učvrsti poziciju SAD kao lidera zapadnog sveta, Tramp je nastavio da napada saveznike i dovodi u pitanje tradicionalnu američku ulogu u Evropi.

Evropa više ne veruje Vašingtonu

Kako piše novinar Luk Mekgi za „Forin polisi“, evropske države su decenijama prihvatale podređen odnos prema SAD jer je Vašington garantovao njihovu bezbednost i omogućavao privilegovan pristup američkom tržištu.

Ali danas mnogi evropski lideri postavljaju pitanje koliko takav odnos uopšte više vredi, posebno kada Tramp bez najave povlači američke vojnike iz Evrope ili uvodi carine saveznicima.

„Evropa može postepeno da se udaljava od preterane zavisnosti od SAD donošenjem dugoročnih odluka koje joj vraćaju strateški suverenitet“, navodi Mekgi.

Počelo „tiho napuštanje“ Amerike

„Forin polisi“ navodi da je Evropa već počela „potiho da napušta“ transatlantski savez.

Tako je holandska centralna banka odustala od američkog Amazon Web Servicesa i za cloud usluge izabrala nemački Lidl, dok je dansko Ministarstvo odbrane odlučilo da kupi francusko-italijanski protivvazdušni sistem SAMP/T umesto američkog Patriota.

Autor ocenjuje da ove odluke nisu samo praktične, već pokazuju rastuće evropsko samopouzdanje i spremnost da kontinent samostalnije odlučuje o sopstvenoj bezbednosti.

„Koalicija voljnih“ i nova Evropa

Kao jedan od najvažnijih primera nove evropske politike navodi se takozvana „koalicija voljnih“, britansko-francuska inicijativa država koje žele da nastave podršku Ukrajini bez obzira na promene u Vašingtonu.

U toj grupi nalazi se čak 35 država, uključujući Australiju, Japan i Kanadu.

Kanadski premijer Mark Karni izjavio je na sastanku Evropske političke zajednice da će se „međunarodni poredak ponovo graditi, ali iz Evrope“.

Autor smatra da Evropa sada Ukrajinu vidi kao ključni deo buduće evropske bezbednosne arhitekture.

Ukrajina više nije samo korisnik pomoći

Dok Tramp i njegov potpredsednik Džej Di Vens često predstavljaju Ukrajinu kao teret za Zapad, „Forin polisi“ navodi da evropske zemlje sve više vide Kijev kao važnog vojnog partnera.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski poslednjih meseci intenzivno obilazi zemlje Bliskog istoka i sklapa bezbednosne sporazume sa zalivskim državama kojima Ukrajina nudi iskustvo i zaštitu od iranskih pretnji.

Autor ocenjuje da su ukrajinske oružane snage danas među najiskusnijim i najefikasnijim vojskama na svetu i da će igrati važnu ulogu u svakom budućem evropskom savezu.

Evropa ulaže milijarde u sopstvenu odbranu

Istovremeno, Evropska unija ubrzava razvoj sopstvene vojne infrastrukture. Formira se fond od 150 milijardi evra za zajmove namenjene naoružavanju, dok Poljska i Litvanija pripremaju prve velike ugovore vredne oko 50 milijardi evra.

„Forin polisi“ zaključuje da se geopolitičke promene ne događaju preko noći, ali da je deset godina Trampove politike polako promenilo pravac kojim ide Evropa.

Iako evropski lideri i dalje održavaju odnose sa Vašingtonom, autor ocenjuje da to više ne rade sa istim entuzijazmom i poverenjem kao ranije, već sa ciljem da kontinent više nikada ne bude potpuno zavisan od američke politike.