Podeli:
Ilustracija, Foto: Shutterstock

Bez posla u Srbiji ostalo je oko 200.000 ljudi, gotovo polovina njih jer je poslodavac obustavio rad, pokazuje najnovije istraživanje SeConS grupe za razvojnu inicijativu i Fondacije Fridrih Ebert o efektima pandemije i vanrednog stanja na zaposlenost, uslove rada i brigu o domaćinstvu.

U Srbiji je tokom vanrednog stanja zbog pandemije koronavirusa posao izgubilo oko 200.000 ljudi ili osam odsto onih koji su bili zaposleni, uključujući i neformalno zaposlene i samozaposlene u februaru 2020. godine pre proglašenja pandemije, procenjuje se na osnovu istraživanja koje je sredinom aprila sprovela SeConS grupa za razvojnu inicijativu uz podršku Friedrich Ebert fondacije.

Rezultati istraživanja pokazuju, između ostalog, da su najveći teret, ali i najveći rizik tokom Covid-19 krize podnele žene.

“One su činile čak 86 odsto zaposlenih na prvoj liniji zaraze. Povećan obim poslova u domaćinstvu i briga o članovima porodice takođe je ostala na ženama (u 70 odsto domaćinstava), koje su te poslove dominantno obavljale i pre krize”, navodi se u istraživanju.

Kod gotovo polovine onih koji su ostali bez posla, 46,2 odsto, razlog je bio otkaz zbog obustavljanja rada firme.

“Petini od ukupnog broja (20,5 odsto) nije ponuđen novi ugovor nakon što je prethodni istekao. U većini ostalih slučajeva zaposleni su bili prinuđeni da daju otkaz jer u uslovima vanrednog stanja, ukidanja javnog prevoza, zatvaranja obdaništa i škola i obustave socijalnih usluga podrške za starije, nisu mogli da se organizuju da odlaze na posao i preuzmu povećane obaveze brige o članovima porodice”, pokazalo je istraživanje sačinjeno na reprezentativnom uzorku od 1.600 osoba koje su bile zaposlene u februaru 2020. – i odražava stanje i percepcije iz tog perioda.

Na najjačem udaru gubitka posla bili su zaposleni u privatnim preduzećima, u sektorima ugostiteljstva, trgovine, građevinarstva, samozaposleni, neformalno zaposleni kao i oni koji su radili sa ugovorima na određeno vreme.

“Gotovo jednako su pogođeni zaposleni sva četiri regiona u Srbiji, a gubitak posla su nešto češće iskusili stanovnici ruralnijih područja u odnosu na gradove. Na udaru su češće bili mladi, a što se tiče rodne razlike, u gradovima su pod većim rizikom bili muškarci, a u seoskim sredinama žene”, navode istraživači SeConS grupe.

Godišnji odmor bilo je primorano da koristi 5,4% zaposlenih , a još 4,1% učinilo je to u dogovoru sa poslodavcem. Četvrtina zaposlenih (25,2%) radila je skraćeno radno vreme ili manji broj smena, a 5,6% zaposlenih se suočilo sa smanjenjem plate.

Na rad od kuće prešla je četvrtina zaposlenih (24,7 odsto), a prelazak na rad od kuće u najvećem obimu odigrao se u sektorima obrazovanja, informisanja i komunikacija, stručnih, naučnih i tehničkih delatnosti, administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti.

“Pokazalo se da je rad od kuće za većinu ispitanih bio sasvim odgovarajuće rešenje. Više od 90 odsto onih koji su prešli na rad od kuće raspolagalo je i odgovarajućim sredstvima za rad. Tek je za manjinu ovo predstavljalo problem jer su ih članovi porodice ometali u poslu ili je posao previše zadirao u njihovu privatnost čestim onlajn sastancima, konferencijama i nedefinisanim radnim vremenom, ili zato što nisu mogli da obezbede odgovarajući prostor za rad u stanu. Reč je uglavnom o zaposlenima koji žive u višečlanim ili višeporodičnim domaćinstvima, ili imaju malu decu. Tek 15 odsto je tvrdilo da je pri radu od kuće manje efikasno nego inače”, pokazuje istraživanje.

Dve trećine ispitanika brinulo je zbog zdravstvenih rizika, 35,6% njih bilo je zabrinuto zbog neposredne ekonomske krize u Srbiji. 16,2% je izrazilo zabrinutost zbog potencijalnog pogoršanja stanja sloboda, jačanja represije i autoritarne vladavine.

Radnici na  “prvoj liniji”

Među onima koji su nastavili da rade na prvim linijama zdravstvenih rizika najveći udeo su zauzimali zdravstveni radnici (51,7%), radnici u trgovini (35,8%), osobe angažovane u higijenskim aktivnostima (4%), a među ostalima su bile osobe koje obavljaju ličnu negu, stručnjaci i stručni saradnici u različitim delatnostima, kao i vozači.

Izrazitu većinu zaposlenih “na prvoj liniji zaraze” činile su žene, čak 86  odsto. To je posledica segregacije na tržištu rada koja se manifestuje kao izrazita koncentracija žena u ekonomiji brige čiji je glavni deo zdravstvena zaštita, kao i u sektoru trgovine.

Pre nastupanja pandemije, žene u Srbiji su nosile najveći deo tereta i kad je reč o reproduktivnim poslovima – neplaćenim kućnim poslovima za održavanje domaćinstva i brige o drugim članovima porodice”, pokazuje istraživanje.

Iako su usled vanrednog stanja i prelaska na rad od kuće u brojnim porodicama muškarci mogli da preuzmu deo brige, u ovom segmentu se ništa nije promenilo u 70 odsto domaćinstava, a tamo gde je došlo do promena u opterećenjima, u većini slučajeva reč je o povećanom opterećenju žena koje su i inače pretežno obavljale ove različite poslove.

Brinu zbog jačanja represije

Tokom vrhunca pandemije ispitanici su najčešće bili zabrinuti za rizike od zaraze – 66,2 odsto. Gotovo polovina (47,3%) bila je zabrinuta zbog neizvesnosti u pogledu trajanja vandrednog stanja u Srbiji. Zabrinutost zbog velike ekonomske krize nakon pandemije delilo je 35,6 odsto ispitanika, dok je 31 odsto ispitanika bilo zabrinuto za ekonomsku situaciju svog domaćinstva.

“Ne tako mali broj ljudi, njih 16,2 odsto, iskazalo je i zabrinutost za stanje sloboda, kao i zebnju od jačanja represije i autoritarne vladavine”, zaključuju istraživači SeConS grupe.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar