Leto velikih odluka Željka Obradovića - juri ga "pola" Evrope

Nakon turbulentnog i neočekivanog odlaska iz Partizana u novembru prošle godine, legendarni Čačanin se potpuno povukao iz javnosti, posvećujući vreme stvarima za koje tokom tri decenije vrhunskog rada jednostavno nije imao vremena.

Međutim, košarkaški krugovi ne miruju, a ponude koje se nalaze na stolu prete da potpuno redefinišu odnose snaga na Starom kontinentu.

Odlazak Željka Obradovića iz Partizana 25. novembra 2025. godine predstavljao je prvorazredni sportski zemljotres. Kap koja je prelila već punu čašu bio je ubedljiv poraz od Panatinaikosa u atinskoj dvorani OAKA, nakon čega je najtrofejniji evropski trener podneo ostavku. Ipak, unutrašnja kriza tinjala je mesecima pre tog sudbonosnog dana. Partizan je u tom trenutku imao razočaravajući skor 4-9 u Evroligi, uprkos tome što je ekipa raspolagala istorijski najvećim budžetom. Navijačko nezadovoljstvo kulminiralo je tokom domaćeg meča protiv Fenerbahčea, kada su tribine izviždale ekipu i pre poslednjeg zvuka sirene.

Stvarni uzroci razlaza, međutim, ležali su u narušenim unutrašnjim odnosima i institucionalnom kolapsu. Obradović i predsednik kluba Ostoja Mijailović mesecima nisu imali nikakvu komunikaciju. Slavni trener je bio duboko razočaran jer klub na početku sezone nije obezbedio adekvatna finansijska sredstva za dovođenje igrača koji su bili njegovi primarni ciljevi na tržištu.

Sukob je kulminirao kada je Obradović direktno zatražio od Mijailovića da podnese ostavku radi dobrobiti kluba. Iako su se navijači potajno nadali da bi se popularni Žoc mogao predomisliti tokom mučnih sastanaka koji su usledili, razlaz je bio ovaj put neizbežan. Uprava kluba je sredinom decembra prošle godine angažovala španskog stručnjaka Đoana Penjaroju koji je uspeo da stabilizuje ekipu, čime je povratak Obradovića u voljeni klub u bliskoj budućnosti postao nerealan.

Dok se Obradović odmarao, na evropskom tržištu se pokrenuo neverovatan domino-efekat. Barselona je ušla u tešku krizu nakon što je Ćavi Paskval odlučio da aktivira izlaznu klauzulu vrednu oko 350.000 evra i prihvati ponudu Dubaija vrednu šest miliona evra neto za tri sezone. Paskval je bio izuzetno nezadovoljan jer uprava Barcelone nije ispunila obećanja o dovođenju adekvatnog centra i brzoj reakciji na teške povrede nosilaca igre.

Predsednik Barcelone Đoan Laporta prepoznao je u Željku Obradoviću jedinu figuru koja može odmah povratiti poljuljani sportski ugled i doneti instant kredibilitet novom projektu. Španski mediji bruje o tome da je katalonski gigant stavio na sto ponudu vrednu 4,6 miliona evra za dvogodišnji ugovor. Povratak u Španiju, gde je Žoc već osvajao titule sa Huventudom i Real Madridom, za Obradovića bi značio povratak u ligu u kojoj je izgradio deo svog mita. Ipak, najveći strateški izazov leži u tome što Barselona i dalje posluje pod strogim finansijskim limitima, što bi moglo ograničiti Željkovu autonomiju pri sastavljanju šampionskog rostera – a upravo je nedostatak slobode na tržištu bio ključni razlog njegovog odlaska iz Beograda.

Sredinom maja 2026. godine, grčki portal "Totalbasket" plasirao je vest koja je zapalila Atinu – Panatinaikos želi Željka Obradovića za novu eru. Panatinaikos je doživeo težak udarac nakon što je pod vođstvom Ergina Atamana eliminisan u četvrtfinalu Evrolige od Valensije (3-2) i tako propustio istorijsku priliku da zaigra na domaćem Fajnal-foru u dvorani OAKA. Atamanova pozicija je postala izuzetno nestabilna, posebno jer je sam turski stručnjak najavio odlazak ako ne osvoji evropski ili domaći trofej.

Vlasnik kluba Dimitris Janakopulos želi da vrati čoveka koji je tokom 13 godina doneo Panatinaikosu čak pet titula prvaka Evrope i stvorio od njega giganta. U Atini Obradović ima status živog božanstva. Međutim, prepreka za ovaj povratak je karakter samog Janakopulosa. Dok su njegovi prethodnici, Pavlos i Tanasis, radili sve da Željku obezbede maksimalan mir i zaštitu od spoljnih pritisaka, Dimitrisov stil upravljanja odlikuju stalne tenzije, javni ispadi i nestabilnost. Veliko je pitanje da li je Obradović, koji insistira na potpunom profesionalizmu i miru, spreman da uđe u takav aranžman u ovoj fazi života.

Treća ponuda o kojoj se dugo šaputalo stiže iz Izraela, gde je ambiciozni Hapoel Jerusalim, predvođen predsednikom Metanom Adelsonom, pokrenuo veliku potragu za Obradovićem još u februaru ove godine. Adelson želi da klub po svaku cenu uvede u Evroligu i u Žocu vidi idealnog lidera tog ambicioznog projekta.

Međutim, sportski neuspeh i eliminacija u četvrtfinalu Evrokupa od turskog Turk Telekoma zatvorili su Hapoelu vrata najelitnijeg takmičenja za narednu sezonu. Obradović, koji je nedavno viđen u Beogradu na utakmici između Makabija i Hapoel Tel Aviva gde se šuškalo o njegovim kontaktima sa Oferom Janajem (prvi čovek Hapoela iz Tel Aviva), ostao je dosledan svom diplomatskom stavu da neće donositi nikakve odluke pre juna. Rad van Evrolige u ovom trenutku za trenera njegovog renomea predstavljao bi prevelik korak unazad, bez obzira na ogroman novac koji Izraelci nude.

U nedavnom iskrenom intervjuu za slovenački 24ur, Obradović je izjavio: "U junu ću razgovarati sa sobom. Ako odlučim da nastavim, to će značiti da sam pronašao motivaciju". Takođe je otkrio svoju veliku želju da u budućnosti trenira košarkaške genijalce poput Nikole Jokića i Luke Dončića, ističući da su to igrači koji istinski uživaju u košarci i igraju je sa čistom emocijom.

Upravo ta potraga za čistom košarkaškom emocijom i potpunom autonomijom na terenu usmeriće njegovu konačnu odluku. Da li će to biti Barselona sa ponudom od 4,6 miliona evra, povratak u uzavrelu Atinu ili produžetak zasluženog odmora – saznaćemo u danima koji dolaze. Jedno je sigurno, evropska košarka sa nestrpljenjem čeka odluku svog najvećeg uma.