Podeli:
Foto: shutterstock By Viktoriia Hnatiuk

Isplaćen je i treći, poslednji "minimalac" na račun države, prestao je moratorijum na kredite, ugovaranje novih poslova je otežano zbog globalne krize a rokovi naplate su duplo duži nego pre pandemije. To su sve razlozi zbog kojih naši sagovornici očekuju da bi tokom jeseni opstanak desetina hiljada radnih mesta mogao da dođe u pitanje.

Pročitajte još:

Isplatom treće tranše minimalaca za nešto više od milion zaposlenih, okončana je primena još jedne od mera iz antikriznog paketa Vlade, a preduzeća koja su iskoristila ovu pomoć imaju obavezu da ne smanjuju broj zaposlenih za više od 10 odsto do kraja oktobra.

Prema informacijama Ministarstva finansija, država je tako privrednicima isplatila ukupno 94 milijarde dinara, sa ciljem da se pomogne isplata zarada za 1,042 miliona zaposlenih.

“Tom merom su bili zaštićeni oni koji su zaposleni na neodređeno. Radnici sa ugovorima za privremene i povremene poslove, kao i oni angažovani na određeno čiji su ugovori istekli već su se suočili sa gubitkom posla”, kaže za Nova.rs istraživačica Fondacije Centra za demokratiju Sarita Bradaš.

Sarita Bradaš / Foto: Medija centar Beograd

Ona napominje da je nemoguće dati preciznu procenu koliko ljudi bi moglo da ostane bez posla kada prestane da važi ograničenje otpuštanja koje je išlo pod ruku sa isplatom minimalca.

” Desetine hiljada zaposlenih sigurno su u riziku da ostanu bez posla tokom jeseni i zime, a posebno oni koji rade u sektorima koje je pandemija najjača pogodila – turizmu, ugostiteljstvu, prerađivačkoj i kreativnoj industriji”, rekla nam je Bradaš.

Prihodi padaju, a država ne planira novi antikrizni paket

“Pandemija je izazvala krizu kakvu niko ne pamti, a imam četrdeset godina iskustva u poslovanju.

A pošto je država rekla da nema novca za novi paket podrške privredi, očekujem da će posledice biti ogromne – uključujući socijalne nemire i udar na banke”, rekao je Nova.rs Zoran Drakulić, predsednik Poslovnog kluba “Privrednik”.

ekonomska kriza
Zoran Drakulić Foto: Nemanja Jovanović/ Nova.rs

Ako su takva očekivanja čoveka koji je na čelu kluba najuspešnijih privrednika u zemlji, pitanje je šta mogu da očekuju ostale domaće kompanije.

“Proizvodna privreda uveliko oseća pad tražnje, pošto ključne industrije u Evropi ne pokazuju potrebe za našim proizvodima, mahom komponentama za automobilsku i mašinsku industriju.

Takođe, čak i kada se, uprkos krizi, ugovore novi poslovi , suočavamo se sa tim da je vreme realizacije, isporuke i naplate duplo duže nego pre krize”, kaže za Nova.rs Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.

Dragoljub Rajić / Foto: Medija centar Beograd

“To znači da se kompanije suočavaju sa troškovima za isti broj zaposlenih kao i pre krize, dok u isto vreme proizvedu i prodaju duplo manju količinu robe, pa su im i prihodi prepolovljeni”, objašnjava Rajić zašto je trenutna situacija neodrživa.

“Sad je došlo vreme kada su prestali moratorijumi na kredite, isplaćen je poslednji minimalac, potrošnja je inače niža – u septembru i oktobru će biti dosta problema i turbulencija, dugovi će se nagomilati”, upozorava Rajić.

Šta da uradi država

Dok je Zoran Drakulić u izjavi za Nova.rs naglasio da rešenje vidi u novom paketu antikriznih mera države, koje bi ovoga puta selektivno bile usmerene na spasavanje “onoga što se spasti može”, Rajić smatra da postoje samo dva načina da se izbori sa problemima koje je donela pandemija.

“Jedan je da država smanji poreska i parafiskalna zahvatanja, pa da firme opstanu sa nižim nivoom prihoda ali da ne smanjuju broj radnika.

Druga opcija je da se smanje zarade i da se, tamo gde ni to nije dovoljno, ljudi otpuštaju – jer bez finansijske injekcije ne može da se ostvari ni niži nivo prihoda, a kamoli onaj od pre izbijanja pandemije”, mišljenja je Rajić.

Foto: shutterstock By Antonio Guillem

Sarita Bradaš skreće pažnju na to da treba misliti na ljude koji će svakako ostati bez posla, a među njih ubraja i one koji se vode kao preduzetnici i koji rade “na crno”.

“Trebalo bi razmisliti o merama iz domena socijalne zaštite, ali su u našoj zemlji kriterijumi za dodelu naknade za nezaposlenost i inače strogi, a sama naknada retko kada pređe 15 hiljada dinara.

Takav prihod korisnika dovodi u rizik od siromaštva, u zemlji gde je već 1,7 miliona građana blizu te linije”, kaže Bradaš i podseća da su rebalansom budžeta sredstva za socijalna davanja dodatno smanjena.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar