Crna Gora posle razlaza napredovala, Srbija ostala zarobljena u Vučićevom sistemu

Srbija je, s druge strane, iako ima veću ekonomiju i tržište, ostala opterećena sporijim evropskim integracijama, pitanjem Kosova, koncentracijom političke moći i slabijim institucijama. Razlika između dve države danas se najviše vidi upravo u strateškom pravcu kojim idu i stepenu političke otvorenosti.

Sagovornici„Vijesti“ ocenjuju da je Crna Gora 20 godina nakon obnove nezavisnosti bolje prošla od Srbije, ne samo zbog članstva u NATO-u i napretka ka EU, već i zbog većeg otpora zarobljavanju institucija.

Urednik beogradskog nedeljnika „Radar“ Milan Ćulibrk kaže da stanje u Crnoj Gori danas izgleda „neuporedivo bolje“ nego u Srbiji.

„U Srbiji ne funkcioniše apsolutno nijedna institucija osim jedne, koja po Ustavu nije nadležna za sve – predsednika Republike Aleksandra Vučića, koji o svemu donosi odluke“, rekao je Ćulibrk za „Vijesti“.

On tvrdi da Vučić svakodnevno preuzima ingerencije ministara i da čak ni Vlada više ne predlaže zakone, već to rade poslanici Srpske napredne stranke.

„Srbija danas ima lošije institucije nego pre 20 godina, koliko god to delovalo neverovatno“, ocenio je Ćulibrk, podsećajući i na nedavno hapšenje bivšeg načelnika beogradske policije Veselina Milića zbog sumnje da je pomagao prikrivanje ubistva.

Sa druge strane, izvršni direktor nevladine organizacije „Novinarski krug“ Neđeljko Rudović smatra da su i crnogorske institucije i dalje slabe i pod snažnim partijskim pritiskom.

„Gotovo sve partije nasledile su praksu DPS-a da institucije države posmatraju kao stranačke ogranke“, rekao je Rudović.

Ipak, ocenjuje da su nezavisni mediji, civilni sektor i evropski pritisak sprečili Crnu Goru da ode putem Srbije.

„Da nije blagog pritiska EU i snažnih nezavisnih medija, ni Crna Gora ne bi imala čime da se pohvali“, naveo je on.

Kada je reč o ekonomiji, sagovornici ocenjuju da su Srbija i Crna Gora veoma blizu. Ćulibrk podseća da su prosečne plate 2006. godine u Crnoj Gori bile nešto veće nego u Srbiji, a da je ta razlika ostala i danas.

„U Crnoj Gori su plate i dalje nešto više, a cene su rasle sporije nego u Srbiji. Meni sa ove strane izgleda da je kod vas ipak nešto bolje“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, problem Srbije je što se razvoj godinama zasnivao na velikim subvencijama stranim investitorima.

„Subvencije su dobijale kompanije koje zapošljavaju mnogo radnika, ali ne stvaraju novu vrednost“, tvrdi Ćulibrk.

On upozorava i da strani investitori poslednjih meseci više novca iznose iz Srbije nego što ulažu.

Rudović smatra da Srbija ipak ima prednost jer je više ulagano u industriju i proizvodnju, dok se Crna Gora uglavnom oslanjala na luksuzne turističke projekte.

Govoreći o međunarodnom položaju dve zemlje, Rudović ocenjuje da je članstvo Crne Gore u NATO-u najveće dostignuće obnove nezavisnosti.

„Nesporno je da je članstvo u NATO-u donelo Crnoj Gori jasnu političku i bezbednosnu prednost u odnosu na vojno neutralnu Srbiju“, rekao je on.

Ćulibrk, međutim, upozorava da je Srbija danas mnogo bliža Moskvi i Pekingu nego Briselu.

„Vlast u Srbiji za stagnaciju na evropskom putu optužuje Brisel, ali kada vidite da Crna Gora i Albanija napreduju, jasno je da je problem ipak u Beogradu“, ocenio je on.

Sagovornici smatraju da je politička situacija u Srbiji danas mnogo nestabilnija nego u Crnoj Gori.

Rudović kaže da Srbija već dve godine živi u „nekoj vrsti vanrednog stanja“, dok Ćulibrk ocenjuje da građani posle 14 godina Vučićeve vlasti sve više traže promene.

„Srbija danas možda liči na Crnu Goru od pre šest ili sedam godina“, rekao je Ćulibrk, dodajući da je studentski pokret postao „poslednja nada“ za političke promene.

Govoreći o korupciji i vladavini prava, Ćulibrk tvrdi da je pravna država u Srbiji ozbiljno urušena još posle afere Savamala 2016. godine, kada su maskirani ljudi bagerima rušili objekte u centru Beograda bez ikakvih posledica.

„Ispada da su na kraju totalni idioti svi građani koji su verovali da institucije u ovoj zemlji mogu da rade svoj posao“, rekao je on.

Rudović smatra da Srbija danas sve više podseća na totalitarni sistem.

„Naša velika prednost su snažni nezavisni mediji i organizacije civilnog društva, koji su najsnažnija brana takvim tendencijama“, zaključio je on.