Zašto su žene podložnije produženom kovidu

Zdravlje 14. jun. 202121:00 > 21:01
Podeli:
koronavirus; maska; žena; šešir
Foto: EPA-EFE/FEHIM DEMIR

Dok muškarci stariji od 50 godina imaju teže simptome koronavirusa, žene čak četiri puta češće podležu takozvanom "produženom kovidu". Zbog čega se to dešava?

U junu 2020. godine, kada su prvi izveštaji o produženom kovidu počeli da se pojavljuju, lekari koji su pokušavali da se uhvate u koštac sa ovom misterioznom bolešću primetili su sledeće.

Dok su pacijenti koji su hospitalizovani s kovidom 19 uglavnom bili muškarci i stariji od 50 godina, produženi kovid je najviše pogađao relativno mlade osobe, a posebno žene.

Rani izveštaji o produženom kovidu u bolnici u Parizu između maja i jula 2020. sugerisali su da je prosečna starost pacijenata bila oko 40 godina, a žene su nadmašile muškarce za četiri prema jedan.

Tokom poslednjih 12 meseci, slična rodna razlika postala je očigledna širom sveta, piše The Guardian.

Foto: EPA-EFE/CHRISTOPHE PETIT TESSON

Ženama se ne veruje

Doktorka Sara Džoli, koja vodi kliniku UCHealth u Aurori u Koloradu, rekla je za Observer da su oko 60 odsto njenih pacijenata žene. U Švedskoj, naučnik Karolinska instituta dr Piter Brodin, sumnja da bi ukupan udeo pacijentkinja sa produženim kovidom mogao biti čak i veći, potencijalno 70-80 odsto.

Pročitajte još:

„Ovaj obrazac je viđen i kod drugih postinfektivnih sindroma. Oko 66 odsto naših pacijenata su žene. Mnoge od njih radile su puno radno vreme, imaju malu decu, a sada više od četvrtine nije u potpunosti sposobno da radi jer im je jako loše. Ekonomski, to je mala katastrofa“, kaže dr Melisa Hajtman, koja vodi kliniku u severnom Londonu.

Kako ističe, ovo nije novi trend kada su u pitanju zarazne bolesti, već je u prošlosti bio zanemaren. Poznato je da je do četiri puta veća verovatnoća da će žene dobiti mijalgijski encefalomielitis ili sindrom hroničnog umora, stanje za koje se veruje da u većini slučajeva ima zarazno poreklo. Studije su takođe pokazale da su pacijenti sa hroničnom Lajmskom bolešću verovatnije ženskog pola.

Zbog rodnih stereotipa, simptomi žena se često zanemaruju ili da su pripisani anksioznosti. Doktorka Dženet Skot, specijalista za zarazne bolesti sa Univerziteta u Glazgovu, kaže da u akademskoj zajednici i dalje postoji škola mišljenja da je produženi kovid izmišljotina žena.

„Mislim da to utiče na narativ, koji glasi: ‘Ne brinite zbog produženog kovida, to je samo gomila histeričnih žena srednjih godina’“, rekla je.

Ali Skot i drugi naučnici širom sveta pokušavaju da istraže različite faktore zbog kojih su žene sklonije produženom kovidu. Njihovo razumevanje moglo bi biti presudno za osvetljavanje ovog misterioznog stanja, kao i drugih bolesti koje infekcija može pokrenuti.

Foto: EPA-EFE/KOČA SULEJMANOVIĆ

Uticaj trudnoće

Na Jejlu, imunološkinja Akiko Ivasaki provela je veći deo protekle godine pokušavajući da uoči razlike između načina na koji muškarci i žene reaguju na virus Sars-CoV-2. Jedno od njenih ranih otkrića bilo je da su T ćelije mnogo aktivnije kod žena nego kod muškaraca u ranim fazama infekcije.

„Žene imaju dva X hromozoma. I mnogi geni koji kodiraju različite delove imunog sistema nalaze se na tom hromozomu, što znači da će imuni odgovor biti snažnije izražen kod žena“, rekla je.

Ali snažniji imuni odgovaran povezan je i sa teorijom koja se naziva ‘hipoteza o nadoknadi trudnoće’, koja sugeriše da žene u reproduktivnom dobu imaju jači imunološki odgovor na prisustvo patogena, jer je njihov imuni sistem evoluirao da podrži veću potrebu za zaštitom tokom trudnoće.

Zato postoji mnogo manja verovatnoća da će žene umreti od kovida 19 tokom akutne faze infekcije – ali ima jedna začkoljica. Fragmenti virusa uspevaju da se zadrže u tkivima mnogo meseci. Ivasaki kaže da su ostaci Sars-CoV-2 otkriveni u skoro svakom tkivu od mozga do bubrega.

Budući da žene tako snažno reaguju na prisustvo virusa, neki naučnici smatraju da je veća verovatnoća da će ovi ostaci virusa pokrenuti talase hroničnih upala u celom telu, što dovodi do simptoma poput bola, umora i moždane magle.

Dokazi koji podržavaju ovu ideju pronađeni su u studijama hronične Lajmske bolesti. Bakterija Borrelia burgdorferi, koja uzrokuje Lajmsku bolest, takođe je sposobna da se ukopa u tkivo i nerve i sakrije u telu, što dovodi do hroničnih simptoma.

Foto: Martin Bertrand / AFP / Profimedia

Autoimune bolesti

Mnogi naučnici veruju da koronavirus može da pokrene autoimunu bolest, uzrokujući pojavu pri kojoj elementi imunog sistema proizvode autoantitela, koja napadaju sopstvene organe. Od decembra prošle godine, Ivasaki i drugi objavili su studije koje su identifikovale povišene nivoe više od 100 različitih autoantitela kod pacijenata sa kovidom 19.

Pročitajte još:

Ivasaki veruje da bi, ako antitela ostaju u krvi pacijenata tokom više meseci, to moglo da objasni mnoge simptome, od kognitivne disfunkcije do ugrušaka.

Ranije je bilo indikacija za ovo u studijama hroničnog umora. Utvrđeno je da će pacijentkinje mnogo verovatnije razviti autoimune bolesti, od novih alergija do ukočenosti mišića i bolova u zglobovima.

Žene su sklonije autoimunim bolestima iz više razloga – zbog gena koji se naziva VGLL3,  koji može da izazove burnu reakciju imunog sistema, kao i zbog polnog hormona estrogena, koji može povećati upale. Sa druge strane, muškarci su zaštićeniji zbog povišenog nivoa testosterona, koji potiskuje proizvodnju B-ćelija. Upravo B ćelije stvaraju kobna autoantitela.

Jedan od pristupa u lečenju produženog kovida može biti terapija imunosupresivnim lekovima, poput steroida. Mnogi se nadaju da bi razumevanje razloga zbog kojih produženi kovid češće pogađa žene, moglo da pomogne za lečenje drugih stanja koja su češća kod žena – poput hroničnog umora, kao i određenih autoimunih bolesti.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar