Lekovi koji mogu da umanje dejstvo vakcine protiv korone

Zdravlje 09. jun. 202107:12 > 07:59
Podeli:
Kragujevac, vakcinacija, koronavirus, kovid
Foto: Aleksandra Petrović/Nova.rs

Kod pacijenata na imunosupresivnoj terapiji moguće je da vakcina protiv kovida deluje nešto slabije, kažu studije. Ipak, stručnjaci navode da oni svakako treba da se vakcinišu jer će tako, makar delimično, biti zaštićeni.

Istraživači iz medicinskog centra u Mičigenu su zaključili da oni koji uzimaju lekove koji utiču na imunitet jesu pod većim rizikom za obolevanje od kovida i hospitalizacije, a pokazalo se i da ti lekovi mogu da umanje efikasnost vakcina protiv korone, pišu na sajtu HealthLine.

Koji su to lekovi

Doktor Bet Valas, reumatolog, kaže da imunosupresivna terapija obično služi za stanja kada imunski odgovor preti da nanese štetu nekom delu tela. To znači da se daje kod stanja kao što su lupus i artritis, kada imunitet određene delove tela poput zglobova vidi kao neprijatelja protiv kog se treba boriti.

Kada imunosistem počne da napada određeni deo tela, može da ga ošteti. Imunosupsresivni lekovi u tim situacijama ublažavaju taj napad. Pored toga, ova terapija se daje i nakon transplantacije organa kako telo ne bi odbacilo nov organ. Takođe, hemoterapija u lečenju raka ponekad može da kao nuspojavu ima imunosupresivni efekat.

Pročitajte još:

Osim ovih grupa, i mnogi drugi koriste imunosupresive, tj. steroide. To su lekovi, recimo, prednizon i deksametazon.

Oni se daju za stanja poput alergija, bronhitisa i sinusnih infekcija.

“To je problem jer se sve više pokazuje da steroidi čak i u malim dozama povećavaju rizik od infekcija i mogu da smanje efikasnost vakcina protiv kovida”, kaže dr Valas.

Kako steroidi umanjuju efekat vakcine

„Vakcine uče naš imunosistem da prepozna pretnju i da odgovori kako treba ako se ta pretnja ponovo javi. Imunosupresivni lekovi smanjuju mogućnost imunosistema da prepozna tu pretnju i bori se s njom“, kaže dr Valas.

Zato su ovi lekovi s jedne strane dobri za pojedine bolesti, ali s druge strane od njih raste rizik od infekcija, a vakcine manje deluju.

Moguća rešenja

Doktorka Megan Bejker, epidemiolog iz bolnice Dana-Farber Cancer Institute, kaže da je jedno od rešenja mogućnost da se terapija pauzira kad se daje vakcina, ali da se o svemu tome treba obavezno konsultovati sa svojim lekarom. To posebno važi za onkološke pacijente.

S tim pauziranjem treba biti oprezan, kaže i dr Bet Valas.

“Ako je neko na hemoterapiji jer leči aktivan kancer kod njega je pauziranje terapije zbog vakcine mnogo drugačije i opasnije nego kod nekog ko se 10 godina leči od reumatoidnog artritisa”, napominje dr Bet Valas i dodaje da se razmatra treća buster doza vakcine za pacijente na imunosupresivnoj terapiji.

Dr Megan Bejker kaže da u suštini osobe na imunosupresivnoj terapiji mogu i treba da se vakcinišu.

“Mada zaštita od vakcine zavisi od stanja pacijenta i imunosupresivne terapije, većina će dobiti nekakvu zaštitu od vakcine protiv korone, pa je moguće da neće razviti težak oblik kovida”, kaže dr Bejker i zaključuje da ove osobe treba da vode računa o merama opreza kako bi smanjle rizik od zaraze – baš zbog toga što njihovi lekovi mogu da umanje dejstvo vakcine.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar