I svetski i domaći stručnjaci sve više upozoravaju na to da se ženska tela razlikuju od muških, od ćelija pa nadalje, ali se za lečenje bolesti ista terapija uglavnom daje svima. To za žene može da bude kobno.
”Mi lekari smo naučeni da su simptomi muškaraca standard i za muškarce i za žene“, kaže dr Alison MekGregor koja se bavi biološkim razlikama između žena i muškaraca i njihovom uticaju na zdravlje.
Ona u svojoj knjizi „Pol je bitan“ ističe kako se ispostavilo da to ne odgovara ženskim iskustvima, prenosi Gardijan.
“Upečatljivo otkriće iz pandemije korone bilo je da više muškaraca umire od virusa nego žena. Ali većina stručnjaka i dalje ne shvata kako se virus ponaša kod muškaraca u odnosu na ponašanje kod žena. A te informacije bi mogle da daju odgovor o razlici u stopama smrtnosti i mogle bi da daju najbolje smernice za dalje delovanje za sve pacijente.“
Pročitajte još:
Doktorka kaže da je ovaj problem prvi put uočen pre otprilike 15 godina kada je postalo jasno da su znakovi infarkta kod žena drugačiji nego kod muškaraca.
„Žene su opisivale drugačije simptome i imale lošije ishode, pa sam počela da se pitam zašto je tako. I ako smo u tome drugačiji na ovaj način, da li smo drugačiji i na neki drugi način?“
Doktorka kaže i da, što se više bavila tom temom, više je uviđala njenu širinu.
„U medicini smo ignorisali žene jer smo muškarce koristili kao standard – i to nije dobro poslužilo ženama.”
I pojedine studije govore da se simptomi infarkta razlikuju kod žena i muškaraca pošto su medicinska istraživanja oduvek uglavnom rađena na muškarcima, pa stoga žene neretko dobiju pogrešnu dijagnozu i terapiju.
O razlikovanju dijagnoza kod žena i muškaraca, pre svega bolesti srca i infarkta, kao najčešćih u Srbiji, za naš portal je govorio kardiolog prof. dr Petar Otašević.
„Savremena medicinska znanja se uglavnom crpe iz velikih međunarodnih studija u kojima, iz nekog razloga, nije uključen dovoljan broj žena. Shodno tome, u stručnim krugovima se često postavlja pitanje da li se rezultati ovih studija mogu primeniti i na žene razičite starosne dobi. Što se samog infarkta tiče, odavno je poznato da žene često nemaju tipične simptome akutnog infarkta miokarda kao što su jak bol u sredogruđu koji se širi ka vilici i ramenima i koji traje najmanje 30 minuta. Žene koje imaju akutni infarkt miokarda se neretko žale na bol u leđima, opštu slabost, muku, preznojavanje i druge nespecifične tegobe, što sve otežava pravilnu dijagnozu i produžava vreme do prijema u bolnicu“, kaže doktor Otašević.
Dakle, kada je glavna tegoba bol u grudima, onda je relativno lako prepoznati da je možda u pitanju infarkt, ali problem nastaje kada su tegobe suptilnije i kada nije potpuno jasno o čemu se radi.
„U svakom slučaju, svaki problem sa disanjem, naglo zamaranje, bol u grudima, leđima ili vilici treba shvatiti ozbiljno i javiti se lekaru“, kaže doktor Otašević.
Ispostavlja se da simptomi kod žena jesu drugačiji, iako se, kako doktor kaže, žensko i muško srce suštinski ne razlikuju. Takođe, nije jasno zašto su ti simptomi drugačiji, ali doktor smatra da žene u principu imaju veći prag za bol nego muškarci, tako da tu treba tražiti jedan od glavnih razloga za ove razlike.
„I mada do menopauze žene ređe obolevaju, one imaju teže oblike infarkta miokarda i, nažalost, više umiru od muškaraca. Delom je tako jer se zbog nespecifičnih simptoma kasnije javljaju lekaru, ali i jer su nekako više od muškaraca navikle da trpe tegobe. I sami lekari manje dramatično shvataju njihove tegobe jer postoji uvreženo mišljenje da žene retko imaju infarkt, tako da i tu leži jedan deo razloga zašto žene kasnije dobijaju adekvatnu pomoć.“
A na sve to, dodaje doktor, žene imaju sklonost da umanjuju svoje tegobe i da ih pripisuju nekim drugim bolestima, dok se zapravo radi o srčanim tegobama koje zahtevaju hitno i pravovremeno reagovanje.
Kako kaže, glavni problem jeste kasno javljanje lekaru i posledično kašnjenje u transportu u bolnicu. Poznato je da je kod akutnog infarkta miokarda svaki minut dragocen i da smrtnost raste što više vremena prođe.
Upravo zbog toga moramo povećati svest kod žena da svoje tegobe shvate ozbiljno i da se bez oklevanja jave lekaru koji će utvrditi o čemu se radi i uputiti ih na odgovarajuće lečenje.
„Čini mi se da upravo treba mnogo više pažnje da posvetimo borbi protiv faktora rizika za kardiovaskularne bolesti kako ne bi došli u situaciju da moramo bolnički da se lečimo. Treba na vreme stvaiti pod kontrolu faktore rizika, (hipertenzija, masnoće, dijabetes, pušenje, gojaznost, neaktivnost), koji su isti i za žene i za muškarce. Znak upozorenja svakako predstavlja činjenica da čak 30 odsto bolesnika sa akutnim infarktom miokarda umre pre nego što dođe kod lekara“, zaključuje prof. dr Otašević.
Infarkt može da liči na druge bolesti
Kod većine žena, isto kao i kod muškaraca, prvi znak akutnog infarkta jeste bol. Međutim, kod značajnog broja žena ovi simptomi su suptilniji i mogu se pomešati sa bolestima drugih organa, kaže prof. dr Petar Otašević.
„Akutni infarkt miokarda se kod žena najčešće može pomešati sa bolestima organa za varenje jer se žene često žale na muku i gađenje, a zapravo imaju akutni infarkt miokarda. Takođe, naglo može doći do otežanog disanja i gušenja, pa se ovi simptomi mogu pomešati sa bolestima pluća. Ukoliko koronarna bolest postepeno napreduje, žene se žale na brzo zamaranje i nemogućnost obavljanja svakodnevnih poslova, tako da se ove tegobe mogu pomešati sa anemijom ili bolestima štitne žlezde.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar