Moj najlepši glumački zadatak bio je u filmu "Pas koji je voleo vozove" Gorana Paskaljevića. Tu ulogu ne mogu da zaboravim, to je bio moj prvi film, kaže za Nova.rs glumica Svetlana Ceca Bojković koju je uloga Mike proslavila.
Reditelj Goran Paskaljević je socijalnu dramu „Pas koji je voleo vozove“ snimio 1977. godine po scenariju Gordana Mihića. Glavni junaci su devojka Mika koja je pobegla iz zatvora i mašta da ode u Pariz, Rodoljub Rodni Aleksić (Velimir Bata Živojinović), bivši filmski kaskader koji po provinciji imitira scene vesterna, i Mali (Irfan Mensur), nezaposleni mladić bez porodice, koji besciljno luta tražeći davno izgubljenog psa. Oni se susreću i rastaju u potrazi za nekim svojim zamišljenim svetom.
Paskaljević je bio, priča Bojković, sjajan reditelj, koji je uspeo da širom planete bude upamćen po filmovima, a istovremeno je skrenuo pažnju na našu zemlju.
– Poznat i po tome što su njegovi filmovi puni empatije, što baš nije čest slučaj u kinematografiji. Voleo je tog nekog malog čoveka i bavio se njim i njegovom sudbinom. U krajnjoj liniji, uvek je kod tih njegovih junaka postojala čežnja za boljim i lepšim životom. Tako je bilo i u filmu „Pas koji je voleo vozove“ – sa setom priča glumica i dodaje da je sa Paskaljevićem imala divnu saradnju.
Taj film pamti i po posebnom humoru tokom snimanja.
– U startu smo se lepo razumeli, tako da je sve teklo glatko, sa nekom lakoćom. Mnogo smo se smejali, najviše kada su došle one scene „Rodeo, rodeo, veliki rodeo“. A to je bilo nešto čega sam se najviše plašila, pa sam mu rekla: „Gorane, molim te, nemoj to da snimamo na početku, nego samo malo kada uđem u film, do tada ću već nešto smisliti“. On je to prihvatio, i stvarno, ja sam, inspirisana nekim vašarima koje sam kao mlada gledala u Sokobanji, to uradila – priseća se Svetlana Bojković.
Posebno je bilo zanimljivo, nastavlja, u pauzama snimanja.
– Goran je jedno vreme živeo u Nišu, a kako je moja majka iz Knjaževca, mi smo u pauzama isključivo pričali tim niško-knjaževačim dijalektom i na toj liniji smo se veoma dobro nalazili i prepoznavali. I tome i pripada ta sekvenca „Rodeo, rodeo, veliki rodeo“ – s osmehom kaže Ceca i čudi se koliko se ovaj film često i danas prikazuje na raznim TV kanalima.
Ona naglašava da je odlazak Gorana Paskaljevića veliki, veliki gubitak ne samo samo za našu kinematografiju, već i za kulturu uopšte.
– Dok sam živela u Finskoj, zbog supruga koji je tamo bio u diplomatiji, poslednjeg vikenda u oktobru u sali Filmske fondacije u Helsinkiju, u organizaciji Filmskog centra Srbije, Finsko-srpskog društva prijateljstva i Ambasade Republike Srbije održavan je Festival srpskog filma. Goran je učestvovao tada sa filmom „Kada svane dan“ i jedino su njega tražili da se pojavi na finskoj televiziji. I tamo su ga znali, bio je veoma cenjen – priča glumica.
Naša sagovornica napominje i to da je Paskaljević bio čovek sa mnogo planova.
– Imao je još toliko toga da radi bez obzira na godine, koje nisu male ali ni toliko velike, ali smrt ga je otela od svih nas – zaključuje Svetlana Ceca Bojković, koja će govoriti na komemoraciji u Jugoslovenskoj kinoteci zakazanoj u sredu, 14. oktobra.
Reditelj Goran Paskaljević je preminuo 25. septembra u Parizu, a kremacija je obavljena 5. oktobra na tamošnjem groblju Per Lašez.
Urna sa njegovim posmrtnim ostacima biće izložena danas, 11. oktobra, od 11 do 15 sati, u Velikoj sali na Novom groblju u Beogradu. Po želji Paskaljevića, polaganju urne će prisustvovati samo članovi najuže porodice.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar