Piše Dragan Ambrozić: Odlazak Čarlija Votsa (1941-2021), kraj jedne epohe

Kultura 26. avg. 202117:27
Podeli:
Mik Džerger i Čarli Vots The Rolling Stones
Mik Džerger i Čarli Vots Foto: BERTRAND RINDOFF PETROFF / Bestimage / Profimedia

Bubanj je nepriznati herojski instrument rokenrola, a svaki bend na svetu bi voleo da je imao Čarlija Votsa za bubnjara.

Njegov smirujući, elegantan izgled i precizan udarac držali su na okupu Rolingstonse (The Rolling Stones) veći deo jednog veka – skoro 60 godina. I ne samo njih, nego i celu rokenrol zajednicu.

Čarli Vots rođen je u Londonu, u kome je u utorak i tiho preminuo. Već samo ova jednostavnost i svedenost pokazuju kakav je bio kao osoba: nepretenciozan do srži. Kao takav je i ušao legendu.

Upravo on je bio otelotvorenje rok bubnjara. Pored raznih goropadi za perkusijama koje ste mogli videti u raznim bendovima, na kraju dana, svi su se vraćali načinu na koji je on to radio – na najskromnijem mogućem instrumentu, tačno održavajući ritam koji pesmi daje stabilno postolje, i pretvarajući ga u groove, uz koji može da se pleše. Njegov groove i swing su dolazili iz dubokog doživljaja afroameričke muzike, pre svega bluza kog je voleo i posebno džeza, kog je svirao i pre nego što je ušao u Rolingstonse, godine 1963.

Sve one najveće pesme ovog benda, koji je po mnogima čista personifikacija rokenrola, bile su od tog davnog doba nošene njegovim pouzdanim udarcem. Njime si mogao meriti vreme. Nije preterano kad se kaže da je Čarli Vots bio srce benda, jer je njegov ritam, baš kao ritam srca, držao živom svaku stvar koju su Mik Džeger i Kit Ričards potpisali.

I tako je bilo decenijama, tokom kojih je rokenrol izrastao do globalnog fenomena, propadao, ponovo pronalazio sebe, i potom se iznova srozavao, dok su Rolingstonse uvek ostajali onaj stub na kome je fama o tom i takvom rokenrolu počivala. Oni su bili zabavni, drski, seksi, uživali su u životu, bili na strani svih progresivnih ideja i, na kraju krajeva, oslobodili mnogu mladu dušu nepravednih stega, ohrabrujući i dečake i devojčice da istražuju život i izgrade sebe po svojoj meri. Tokom svega toga, upravo je Ćarli iz senke davao šmek i preko potrebnu dozu cool suzdržanosti ovom bendu. Njegov stil je bio oličenje rokerske elegancije i poštenja. Dok su drugi u nastupu žara lomili svoje gitare i kršili bubnjeve, on je uvek tvrdio da se ponosi time što je samo jedan od onih svirača koji umeju da sviraju svoj instrument.

Osim toga, bio je neobičan i po tome što se nije ložio na mitologiju šou biznisa. Kao neko ko se nije odavao porocima koji su bili nadohvat ruke, on je bio i oličenje trezvenosti. Sve dok ga jednom prilikom, u periodu između 1983. i 1986. nije drmnula „kriza srednjih godina“ (kako je sam kasnije rekao), pa je počeo da pije i drogira se, te doživi da mu Kit Ričards, od svih ljudi, poruči da mora da se sabere (!?). Čarli je potom doživeo da se saplete i skoro polomi pri padu, silazeći niz visoke stepenice u svom vinskom podrumu, tražeći novu flašu – taj događaj mu je otvorio oči i pokazao koliko je duboko zagazio u probleme. Sutradan je zauvek ostavio sve: cigarete, drogu, alkohol i kafu.

Tako je Čarli Vots za života postao standard.

Čarli Vots, Roni Vuds, Mik Džeger i Kit Ričards
Čarli Vots, Roni Vuds, Mik Džeger i Kit Ričards Foto: Debra L. Rothenberg / Zuma Press / Profimedia

Ima nečeg suštinski istinitog u tome kako je Džoan Armatrejding prokomentarisala njegov odlazak: „Plačem, jer ko je ikad pomislio da bi neko od Rolingstonsa mogao da umre?“.

Jedna zavesa se spustila: The Rolling Stones više nikad neće nastupiti u kompletnom sastavu.

Epoha je završena.

Komentari

Vaš komentar