Šumadijski dvorac propada pred očima meštana: Karađorđev dom u Rači izgleda jezivo

Zgradu su između dva svetska rata finansirali članovi dinastije Karađorđević, uz pomoć imućnih stanovnika Rače. Građena u stilu koji podseća na evropske dvorce, sa četiri masivne kule i bogatim dekorativnim detaljima, nekada je predstavljala simbol grada i jedno od najlepših zdanja tog kraja. Danas je, međutim, potpuno ruinirana i opasna za boravak.

Već pri samom prilasku vidi se da je objekat zapušten. Stepenice su oštećene, ulaz demoliran, a unutrašnjost puna šuta, vlage i urušenih plafona. Hodnici su mračni i nebezbedni, dok pojedine prostorije deluju kao da bi svakog trenutka mogle dodatno da se obruše. Iako se zvanično tvrdilo da je rekonstrukcija završena 2023. godine i da je za radove izdvojeno 12,5 miliona dinara, stanje na terenu govori potpuno drugačije.

Meštani za "N1" prošle godine rekli su da su radovi izvedeni površno ili da deo onoga što je plaćeno nikada nije ni urađen. Krov navodno i dalje prokišnjava, oluci nedostaju ili su stari i zarđali, a gromobranska zaštita završena je samo delimično. Stručnjaci upozoravaju da bi ovakav objekat morao imati kompletnu zaštitu od udara groma kako bi bio bezbedan, ali to nije slučaj.

Unutrašnjost dodatno pokazuje koliko je zgrada zapuštena. Po podovima su razbacane knjige, stari registratori, odeća, madraci i ostaci nameštaja. U pojedinim prostorijama još stoje konzerve hrane i tegle kojima je rok istekao pre mnogo godina. Voda, kanalizacija i struja ne postoje, ali dve kancelarije na spratu ostale su zaključane i očigledno ih neko povremeno koristi.

Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da objekat nije obezbeđen. Ne postoje upozorenja, zaštitna ograda niti zabrana ulaska, pa svako može nesmetano da uđe u ruinirani kompleks, uprkos realnoj opasnosti od urušavanja plafona i zidova.

Tokom istorije zgrada je imala različite namene. Prvobitno je služila kao dom za nezbrinutu decu i siročad u vreme Kraljevine Jugoslavije. Tokom Drugog svetskog rata korišćena je kao zatvor, a nakon rata u njoj su bile smeštene škole i obrazovne ustanove. Krajem devedesetih godina objekat je privremeno postao smeštaj za raseljena lica sa Kosova i Metohije.

Arhitektura samog zdanja i danas privlači pažnju. Četiri kule, od kojih najviša dostiže 19 metara, dekorativni balkoni, kovano gvožđe i završni zupci nalik srednjovekovnim tvrđavama čine da objekat podseća na škotske zamkove. Upravo zbog toga mnogi smatraju da bi mogao postati važna turistička atrakcija kada bi bio obnovljen na pravi način.

„Karađorđev dom“ je još 1988. godine proglašen spomenikom kulture i nalazi se pod zaštitom države. Ipak, uprkos tom statusu, danas više liči na napuštenu ruševinu nego na zaštićeno kulturno dobro. Meštani upozoravaju da bi bez hitne reakcije nadležnih jedno od najlepših istorijskih zdanja u Šumadiji moglo potpuno da nestane.