Vaterpolisti opet drže javni čas, samo ovog puta van bazena

Pre nekoliko dana Slobodan Soro i zvanično je postavljen za predsednika Vaterpolo saveza Srbije i već na startu mandata uspeo je da unese nemir u svet vodenog sporta, koji našoj zemlji donosi mnogo razloga za ponos i radost već dugi niz godina.

Nekada je Soro bio i sam golman vaterpolo reprezentacije Srbije, a posle je kapicu "delfina" zamenio brazilskom, pa je već tim potezom mnogo toga rekao o sebi.

Čim je dobio predsedničku fotelju, Soro se uzdigao i sebe očigledno video kao velikog reformatora srpskog vaterpola, ujedno i kao čoveka koji će unaprediti sistem i postići uspehe kojima će se ponositi generacije.

Umesto toga, brzo se našao na udaru javnosti u Srbiji i onih najbitnijih aktera u svetu vaterpola. Iako je odao kakvo-takvo priznanje za olimpijsko i evropsko zlato, uspehe "delfina" u poslednjih nekoliko godina nazvao je "trenutnom inspiracijom" i umanjio sve urađeno. Omalovažavao je sve one koji su učestvovali u pobedničkim pohodima i tako nešto nije moglo da prođe bez reakcije.

Istakao je i da selektor Srbije neće moći da istovremeno vodi reprezentaciju i bilo koji klub u našoj zemlji, čime je pred svršen čin doveo Uroša Stevanovića, koji mu je prvi "dao pedalu". Stevanović je kao selektor sa Srbijom preživeo smenu generacija i kruna njegovor rada su zlata sa OI u Parizu i EP u Beogradu.

Naravno da je trener Radničkog iz Kragujevca imao i nekoliko rezultata koji nisu za ponos srpskog vaterpola, ali to je normalno, pogotovo kada znamo da su neki od najvećih igrača ikada odlučili da se penzionišu pre nekoliko godina i to u isto vreme.

Nije normalno ni očekivati da Srbija baš na svakom takmičenju uzme medalju, iako su nas vaterpolisti razmazili i navikli samo na najviše ciljeve. Hvala im na tome, jer oni jesu bili i biće veliki šampioni, a sada su neki od njih održali i javni čas opšte kulture, snage zajedništva, moralnosti, hrabrosti...

Zajedničkim saopštenjem i istupanjem iz reprezentacije ujedinili su se protiv onoga i onih za koje smatraju da nisu dobri za srpski vaterpolo. Shvatili su da su zajedno jači, da srce šampiona mora da se pokaže i van bazena i da one prave, istinske heroje, od 'običnih' vrhunskih sportista razlikuje baš to kakvi su ljudi i kako postupaju u izazovnim, teškim i kriznim vremenima.

Čak i da nisu u pravu, treba im se pokloniti na tome što rade, kako u bazenu, tako i van njega. Ne daju na sebe, bore se za svoje stavove i ne podležu pritiscima, makar oni bili i političke prirode. Iz vrha VSS-a pominju i to da neki ljudi imaju političke motive i žele da vode ratove i na tom polju, ali valjda je jasno i da Soro i njemu bliski nisu slučajno tu gde jesu.

Igrači su uvek imali najveću moć u svim sportovima, samo što nju treba da nauče da koriste na najbolje načine. Vaterpolisti Srbije izgleda to znaju. Moćni su u bazenu, ali i kad izađu iz njega.

Zamislite samo koliko je teško pobediti složan kolektiv i ljude koji jedni drugima čuvaju leđa, a uz to se bore za neke istinske vrednosti. Godinama su drugari, godinama dele svlačionicu u kojoj ima i teških i blistavih trenutaka, ali sve je to sport. Iz takve priče može da se izrodi samo nešto lepo i dobro, što nam pokazuju naši vaterpolisti.

Nećemo ih sada porediti ni sa fudbalerima ni sa košarkašima ni sa bilo kim drugim, jer nije baš umesno, ali je jasno da su oni postali zvezda vodilja, kako u svetu sporta, tako i na ljudskom planu.

Kapiten Nikola Jakšić, Radoslav Filipović, Dušan Mandić, Strahinja Rašović, Sava Ranđelović, Đorđe Lazić, Radomir Drašović, Nemanja Vico, Nikola Dedović, Petar Jakšić, Viktor Rašović.

Zapamtite ova imena. Oni su potpisnici zajedničkog pisma kojim su objavili bojkot i odgovorili Soru, ali i njemu sličnima. Pred ovim momcima treba stajati mirno i makar saslušati šta imaju da kažu, a ne "udarati" na njih, kao što je to učinio Vaterpolo savez Srbije, čak nazivajući neke od njih "bivšim reprezentativcima".

Miloš Ćuk, Milan Glušac, Vasilije Martinović i Nikola Lukić.

Zapamtite i ova imena. To su momci koji su učestvovali u osvajanju zlatne medalje na EP u Beogradu i vaterpolisti kojima se takođe divimo zbog onoga što prikazuju u bazenu. Ipak, izgleda da njima ne smeta Soro i njegovo omalovažavanje uspeha reprezentacije.

Zajedničko im je što su svi u Novom Beogradu, u kom je donedavno radio i Soro. U tom klubu odavno glavnu reč vodi Aleksandar Šapić, još uvek aktuelni gradonačelnik Beograda, o kome se ponovo sve više priča u vaterpolo svetu.

Jasno je da su u neugodnoj situaciji, pa u ovom trenutku fokus svakako ne treba da bude na njima, već na onima koji su odlučili da dignu glas, jasno izraze stav i pokažu kakve se ljudine.

Na kraju, završimo sa onom čuvenom: "Svak je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka".