Miroslav Spalajković: Čovek koji je Lenjina "pljunuo u lice"

Vladimir Ilič Lenjin bio je na čelu revolucije koja je promenila Rusiju, svet, i tok istorije. U zemlji kreće surovi građanski rat između "crvenih" i "belih", koji traje do 1921. godine. Lenjin će se surovo obračunati sa onima koje je smatrao pretnjom po revoluciju.„Njegove metode su bile strašne, ako čitate uspomene onih koji su preživeli crveni teror, to je podrazumevalo grupe od troje ljudi os 16-17 godina kojima je data sva vlast da raspolažu tuđim životom i mogli su na licu mesta da ubijaju, bez razloga, bez dokaza, na osnovu potkazivanja, ličnog animoziteta, to je bilo vreme apsolutne nestabilnosti i terora“, ističe dr Kornelija Ičin, profesorka na beogradskom Filološkom fakultetu.U julu 1918. na red je došao i car. Ubijena je carska porodica Romanovih, zbog čega će Lenjin, sve do danas, kod dobrog dela Rusa biti onaj koji je ubio cara.On nije samo žestoko čuvao revoluciju, već je pokušao i da je izveze u svet. Stvara se svetski komunistički pokret koji će imati odjeka i među srpskim levičarima. S druge strane, za dinastiju Karađorševića, koja je bila u rodbinskoj vezi sa Romanovima, Oktobarska revolucija bila je nacionalna tragedija. Kraljevina SHS, odnosno Jugoslavija, nikada nije priznala sovjetsku državu.„Rusija je 1915. od Antante dobila pravo da okupira Carigrad i severnu obalu Mramornog mora, zamislite istoriju Balkana da se to ostvarilo, Lenjin je sve to presekao“, ističe prof. dr Miloš Ković i podseća na sukob Miroslava Spalajkovića, poslanika Kraljevine Srbije u Rusiji, i vođe boljševika.Taj incidetn opisan je u knjizi „Patni ciljevi Srbije“ akademika Milorada Ekmečića, koji je, pozivajući se na američkog diplomatu Džordža Kenana, izneo činjenicu da se Splajković 1918. godine u Moskvi na prvom prijemu za strane diplomate obratio Vladimiru Lenjinu rečima: „Vi ste bandit. Vi ste osramotili slovensku rasu i ja vam pljujem u lice!“Vladimir Ilič Lenjnin preminuo je 1924., posle trećeg moždanog udara. Vlasti su odlučile da mu balsamuju telo, koje se i danas nalazi na Crvenom trgu u Moskvi. U vreme destaljizinacije, Lenjin nije diran. U istoriji se danas ne govori o lenjinističkim čistkama, mada je njegovo vreme bilo podjednako surovo.Miroslav Spalajković rođen je u porodici bogatog kragujevačkog trgovc. Studirao je pravo u Parizu, gde je 1897. godine doktorirao sa tezom o međunarodnopravnom položaju Bosne i Hercegovine pod austrougarskom okupacijom.U diplomatskoj službi Kraljevine Srbije nalazio se od 1900. Bio je sekretar poslanstva u Petrovgradu оd 1900. dо 1904, a zatim, оd 1904. dо 1906, konzul u Prištini.Gledaoci NOVU S mogu pratiti preko SBB mreže, Total TV-a, D3i ali i EON platforme.Pogledajte trejler za seriju „Aleksandar od Jugoslavije“https://www.youtube.com/watch?v=Dd-hnl9VQDE

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.