Svako ko se izjasni kao Srbin dobija državljanstvo: U Skupštinu stigao predlog zakona koji će olakšati uvoz birača

U Predlogu zakona o državljanstvu Republike Srbije, koji su poslanici Đorđe Komlenski i Bojan Torbica podneli Skupštini Srbije početkom maja, kao jedan od osnova za sticanje državljanstva uvodi se i pripadnost srpskom narodu.

Naime, dosadašnji Zakon predviđa da se državljanstvo Srbije može steći po četiri osnova: poreklom, rođenjem na teritoriji Srbije, prijemom i po međunarodnim ugovorima. Novi predlog uvodi i peti osnov - pripadnosti srpskom narodu.

Po ovom osnovu, kako se precizira državljanstvo stiče iseljenik ili njegov potomak, ako su navršili 18 godina, nije im oduzeta poslovna sposobnost i podnesu dokaz o pripadnosti srpskom narodu.

Predlogom zakona je takođe precizirano da državljanstvo Srbije stiče i pripadnik srpskog naroda rođen u drugoj repulici bivše SFRJ, koji je imao državljanstvo te republike ili je državljanin druge države nastale na teritoriji bivše SFRJ, kao i njegov potomak bez obzira na mesto rođenja, državljanstvo i prebivalište.

Dokazom o pripadnosti srpskom narodu smatra se javna isprava ili podatak iz službene evidencije nadležnog državnog organa države čiji je podnosilac zahteva državljanin ili druge države iz koje na nesumnjiv način proizlazi da se lice izjasnilo kao pripadnik srpskog naroda. Ti dokazi mogu da budu izvodi iz matičnih knjiga, uverenja, potvrde i druge javne isprave, ali i drugi podaci iz službenih evidencija.

Pošto ne postoji nikakav poseban rok za sticanje izbornog prava, dobijanjem državljanstva na ovaj način, određena osoba bi automatski imala pravo da bira i da bude birana na nekim budućim izborima.

Problematična sadržina zakona

Advokat i pravni analitičar Rodoljub Šabić kaže za Nova.rs da je čak i samo površan pogled na sadržinu tog akta dovoljan za zaključak da je njegova sadržina problematična. Ocenjuje da njegovo predlaganje nije opravdano ni sa stanovišta formalnih uslova ni sa stanovišta stvarnih interesa Republike Srbije.

“Važeći Zakon o državljanstvu u delu u kom uređuje prijem u državljanstvo već daje bitno olakšane mogućnosti za sticanje državljanstva pripadnicima srpskog naroda koji žive van Srbije. Eventualno usvajanje novih zakonskih rešenja ako bi u praksi uslov za sticanje sveli praktično samo na ličnu izjavu o pripadnosti narodu i državi bi sigurno dalo mogućnost i za dodatne zloupotrebe i vrlo značajno širenje kruga ljudi koji imaju i ostvaruju pravo na državljanstvo”, objašnjava Šabić.

Dodaje da je na prvi pogled jasno da predloženi zakon nije u skladu sa Poslovnikom skupštine, odnosno da ga krši. Kao primer navodi da se predlaže usvajanje zakona po hitnom postupku iako akt više nego očigledno ne ispunjava poslovnikom predviđene uslove za to.

Upozorava da se potpuno ignoriše poslovnička obaveza davanja izjave u vezi sa usaglašenošću predloga sa pravom EU, kao i da sam akt nije u skladu sa metodologijom za izradu propisa koju je donela Skupština Srbije.

“Potpuno nepotrebno umesto eventualnih izmena ili dopuna predlaže se kompletno nov, i to veoma obiman zakon, iako sami predlagači u obrazloženju navode da postojeći zakonski okvir najvećim delom nije menjan. Ovaj akt ne zaslužuje da bude razmatran, verujem i da neće biti. Predlog je samo još jedan pokušaj da stranka kojoj pripadaju potvrdi svoj angažman na planu stvaranja srpskog sveta”, zaključuje Šabić.

Mrdićevi i Petrašinovićevi zakoni

Skupština Srbije je, da podsetimo, od početka godina usvojila dva seta različitih zakona, takozvane Mrdićeve i Prašinovićeve zakone, koje su takođe predložili direktno poslanici vladajuće stranke, a za koje je i domaća i međunarodna javnost upozorila da imaju ozbiljne nedostatke.

Početkom maja usvojen je set izmena i dopuna izbornih zakona na predlog poslanika naprednjaka Miroslav Petrašinović. Dok je obrazloženje vlasti bilo da se tako formalno usvajaju preporuke ODIHR-a, stručnja javnost i posmatrači upozoravaju da se suštinski radi o izigravanju izbornih pravila.

Nešto ranije, početkom godine, parlament je usvojio set izmena pravosudnih zakona, koje je predložio poslanik SNS Uglješa Mrdić. Dok su naprednjaci tvrdili da se novim rešenjima jača pravosudni sistem, stručna javnost, ali i Evropska komisija su još pre usvajanja upozorili da se na ovaj način ugrožava nezavisnost tužilaštva i da su ovi zakoni suprotni ključnim evropskim vrednostima.