Majski rekordi oboreni i ovo će biti "novo normalno": Zašto se Evropa najbrže zagreva?

Sistem visokog pritiska koji meteorolozi nazivaju „toplotnom kupolom” nepomično stoji nad zapadnom Evropom i blokira dolazak hladnijih atlantskih masa, zadržavajući suv i vruć vazduh danima na istom mestu.

„Nebo je otvoreno, nema oblaka. To je stabilna masa vazduha koja spušta topao vazduh ka površini i odnosi vlažan vazduh, pa vazduh nije samo topao, već i izrazito suv”, objasnila je Meri Burk, profesorka geografije na Triniti koledžu u Dablinu.

Velika Britanija je u ponedeljak zabeležila najtopliji majski dan otkako postoje nacionalna merenja. Termometar u londonskom Kju Gardensu pokazao je 34,8°C, oborivši rekord od 32,8°C koji je stajao od 1922. godine.

Francuska je istog dana zabeležila najtopliji majski dan u celokupnoj istoriji merenja, sa temperaturama između 33°C i 36°C širom zemlje, dok je u Irskoj rekord dostigao 28,8 stepeni.

U Portugalu je bilo 40°C, a u Španiji se do kraja nedelje očekuje vrhunac od 38°C.

Italija je uvela zabrane rada na otvorenom u najtoplijem delu dana, između 12.30 i 16.00 časova, mere koje prethodnih godina nisu uvođene pre juna.

U Nemačkoj i delu Balkana temperature su premašile 30 stepeni, a Belgija se priprema za sopstvene rekorde do vikenda.

Talas vrućina već ima smrtne žrtve. U Parizu je u nedelju muškarac preminuo tokom trke na 10 kilometara, a desetorica trkača hospitalizovana su u kritičnom stanju.

Prema podacima CNN-a, širom Evrope zabeleženo je najmanje sedam smrti direktno ili indirektno povezanih sa vrućinom, uključujući najmanje pet slučajeva utapanja.

Plaže na jugozapadu Francuske punile su se ranije nego inače, a poljoprivrednici izveštavaju o ubrzanoj žetvi. Francuski premijer Sebastijen Lekornu sazvao je za četvrtak krizni sastanak sa ključnim ministrima radi koordinacije vladinih mera.

Evropa stepen toplija od ostalih

Ali ono što meteorologe i klimatologe posebno zabrinjava nije sam talas vrućina, već širi kontekst. Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva, piše N1info.hr.

Dok je Zemlja od predindustrijskog doba postala toplija za prosečnih 1,4°C, Evropa je toplija za 2,4°C, prema podacima klimatske službe EU Kopernikus.

Stopa zagrevanja nije jednaka širom kontinenta: istočna i jugoistočna Evropa, kao i Alpi, zagrevaju se za 0,5°C do 1°C po deceniji, dok zapadna Evropa beleži nešto sporiji rast od 0,2°C do 0,5°C po deceniji.

Na samom vrhu te lestvice nalazi se norveški arktički arhipelag Svalbard, jedno od mesta koje se najbrže zagreva na Zemlji, sa porastom od čak 1,5°C do 2°C po deceniji.

Iza te razlike u odnosu na ostatak planete stoji nekoliko mehanizama koji se međusobno pojačavaju.

Evropa je geografski povezana sa Arktikom, koji se zagreva još brže, već 3,2°C iznad predindustrijskog nivoa. Kako se arktički led topi, otkrivaju se tamne površine mora i kopna koje apsorbuju Sunčevu toplotu umesto da je odbijaju nazad u svemir, proces poznat kao „albedo efekat”.

„Kako se morski led topi, dolazi do veće apsorpcije toplote, što zauzvrat dodatno zagreva vode i topi još više leda”, objasnio je Ben Klark, istraživač ekstremnih vremenskih pojava na Imperijal koledžu u Londonu. Isti proces odvija se i u evropskim planinskim predelima i nizinama, gde je snežni pokrivač zimi sve tanji, izlažući tamno tlo koje upija toplotu umesto da je reflektuje.

Smanjenje aerosola

Dodatni, pomalo neočekivani doprinos dolazi od poboljšanja kvaliteta vazduha. Stroži evropski propisi smanjili su od 1980-ih emisije aerosola, sitnih čestica koje lebde u atmosferi. Uz sve svoje dobro poznate štetne efekte po zdravlje disajnog sistema, aerosoli su imali i efekat hlađenja, odbijajući Sunčevu svetlost i čineći oblake reflektivnijim.

Njihovim smanjenjem više Sunčevog zračenja dopire do površine. „Dok je smanjenje zagađenja vazduha izuzetno važno za zdravlje, ono takođe povećava Sunčevo zračenje na površini”, rekao je Klark.

Slična dinamika nedavno je uočena i na globalnom nivou - međunarodni propisi koji od 2020. ograničavaju emisije sumpor-dioksida iz brodskog goriva smanjili su još jedan izvor aerosola u atmosferi, što je prema nekim istraživačima dodatno ubrzalo globalno zagrevanje poslednjih nekoliko godina.

Taj zbir faktora odražava se u globalnim statistikama. Godina 2025. bila je treća najtoplija u istoriji merenja, a poslednjih jedanaest godina zaredom su najtoplije ikada zabeležene.

Po prvi put, globalne temperature tri uzastopne godine u proseku su premašile granicu od 1,5°C iznad predindustrijskog doba - granicu koju je Pariski sporazum iz 2015. postavio kao cilj koji ne sme da bude prekoračen.

Oko 770 miliona ljudi širom sveta doživelo je 2025. rekordno tople godišnje uslove u mestima gde žive, dok nigde nije zabeležena rekordno hladna godišnja temperatura.

Kopernikus upozorava da bi granica od 1,5°C mogla biti trajno dostignuta do kraja ove decenije, više od decenije ranije nego što se prvobitno predviđalo.

Napore za smanjenje emisija dodatno je pogodilo i povlačenje Sjedinjenih Država, drugog najvećeg svetskog zagađivača, iz temeljnog klimatskog sporazuma UN-a.

Novo normalno

„Temperature rastu. Sigurno ćemo videti nove rekorde. Nije toliko važno da li će to biti 2026, 2027. ili 2028. Smer kretanja je vrlo, vrlo jasan”, rekao je Karlo Buontempo, direktor Kopernikusove službe za klimatske promene.

Njegova služba upozorila je da događaji poput ovonedeljnog talasa vrućina, koji je donedavno bio statistička retkost, postaju sve učestaliji - ono što je nekada bio događaj koji se događa jednom u sto godina sada se prema nekim procenama ponavlja svakih trideset godina ili čak češće.

Britanski klimatski savetnici prošle nedelje upozorili su vladu da je zemlja „izgrađena za klimu koja više ne postoji” i zatražili prilagođavanje infrastrukture, od škola i bolnica do saobraćajnih mreža, toplijoj planeti.

Meteorolog Met Officea Greg Djuhurst opisao je ovogodišnji talas vrućina kao „dobar pokazatelj klimatskih promena na delu” i dodao da ovakvi događaji sve više postaju „nova norma” koju vide i oni koji negiraju klimatske promene.