Nova.rs sa hiljadama vernika iz Srbije i regiona koji čekaju u redu da se poklone pojasu Presvete Bogorodice: "Nismo ga shvatili kao fontanu koja ispunjava želje, nego kao što doživljavamo Majku Božiju"

Danas je deveti dan otkad je pojas Presvete Bogorodice stigao u Srbiju, u Hram Svetog Save na Vračaru, gde su već sutradan počeli da se okupljaju vernici u koloni od nekoliko kilometara, kako bi ga dotakli i celivali.

Gužva je i danas kao i prvog dana - kraj reda se ne nazire.

Red nije u kompleksu Hrama, nego skroz na trotoaru gde je autobusko stajalište, dakle na ulici, a koji se proteže do Braničevske i Rankeove ulice, skoro do Bulevara oslobođenja.

I svi oni došli su da se poklone pojasu Majke Božije i da zamole za zdravlje.

To su nam i rekli, kada smo se prošetali među njima.

Prišli smo dvema gospođama koje su bile u potpunosti opremljene - kišobrani, flašice s vodom i slamnati šeširi. Kažu nam da su se upoznale jutros u pola šest, kada su stale u red i od tada se “drže zajedno”.

“Tačno u pet časova i 30 minuta stigla sam ispred Hrama. Već tada bio je ogroman red kom, verujte, nisam mogla da nađem kraj. Onda sam izašla na ulicu i spuštala se niže kako bih se napokon priključila redu. Ogromna, ogromna gužva, ali jedna lepa i prijatna atmosfera”, kaže nam gospođa Ljiljana koja je došla sa Kanarevog brda.

U trenutku kada smo razgovarali sa njom, bilo je oko 11 časova. Dakle, ona i njena poznanica čekale su punih pet sati, a po nekim njihovim prognozama, stići će na red oko 14 časova. Znači, posle punih osam sati.

I nije im teško, iako su u kasnim godinama.

“Nije mi teško. Ako me pitate da li sam umorna - nisam. Imam vodu i sve što mi je potrebno. Ovo što se događa danas vredno je čekanja", kaže ona.

Njena poznanica Olgica dodaje da je namazala kremu za zaštitu od sunca i da je bila spremna na čekanje.

“Ovde su se ljudi zbližili, upoznali, porazgovarali. Ali vidite da niko nije glasa, bučan. To je jedna lepa tišina. Ti razgovori su lepi i puni molitve, čak iako se ne poznajemo. Došla sam da se pomolim pojasu Majke Božije, da se zahvalim za sve što imam i jesam i zamolim za ono što mi uvek treba - zdravlje. Ne postoji ništa važnije nego da je čovek živ i zdrav”, kaže nam ona.

Bosi u hladovini

Šetajući kroz nepreglednu kolonu, zastali smo kod više građana koji su se sklonili u hladovinu, pod obližnje drvo, nedaleko od Hrama.

Kažu da im neko njihov čuva red, dok se oni odmaraju, pa se tako smenjuju.

“Meni je ovo prvi put da sam seo. Celo jutro sam stajao i tek kada sam seo, osetio sam blagi bol u leđima”, kaže nam stariji sugrađanin Ratko koji je od kuće poneo drvenu stolicu. On je iz Kumodraža.

Dodaje da je došao sa ženom zbog koje je i poneo stolicu, jer ona ima problema sa nogom. Iznenađen je, priznaje, omladinom u koloni.

“Pozitivno sam iznenađen što osim mojih vršnjaka vidim i momke i devojke i malu dečicu”, kaže on.

Društvo u hladu pravio mu je gospodin Miša. Njih dvojica su se takođe upoznali jutros u pet časova, kada su stali u red.

“Ja sam došao sam. Poneo sam lekove, kafu, apsolutno sve što mi je potrebno. Gledajući po internetu i na televizijama, video sam ogroman red još od prvog dana kada je pojas stigao u Beograd, tako da sam bio spreman na čekanje i na gužvu”, priča nam on, dok s vremena na vreme pogleda u pravcu kolone, kako bi znao kada treba da se vrati na svoje mesto.

Miša kaže da je pojas Presvete Bogorodice stigao u pravo vreme u Srbiju.

“Možda neko ne deli moje mišljenje, ali sam siguran da je Pojas stigao u pravo vreme jer je trenutno Srbija u takvom stanju u kakvom je. I bilo joj je potrebno ovakvo nešto”, kaže nam on.

Na pitanje zašto to kaže, ističe da Srbija nikada nije bila u ovakvom stanju.

Kreću autobusi iz Makedonije

Kada smo se približili Hramu, videli smo ljude koji su izlazili, suznih očiju, držeći nešto u ruci.

Tri žene stajale su baš takve, i tužne i srećne, s koferima ispred sebe. Došle su, verovali ili ne, iz Makedonije i to samo zbog Pojasa.

“Ovo što smo mi doživele je neopisivo. Cela Makedonija je čula za Pojas, svi žele da dođu i upravo sada dobili smo informaciju da mnogo autobusa večeras kreće iz Makedonije, tačnije iz Skoplja, Kumanova, Tetova… Ljudi su oduševljeni i žele da dodirnu deo Majke Božije”, kaže nam Lidija koja je stigla u Beograd noćas u pola tri.

Ona je, kako dalje objašnjava, došla sa dve prijateljice.

“Kada smo izašle iz autobusa, prvo smo došle u Hram. Niti smo jele, niti smo pile, apsolutno ništa. Nismo se dogovorile ni gde ćemo boraviti ova dva-tri dana, ništa. Toliko je uzbuđenje veliko, ta želja je neopisiva, verujte”.

Njena prijateljica Aleksandra dodaje da je ovo kao susret sa Bogom.

“Moramo imati veru. Vera nam jedino može pomoći. Bogu hvala, nemam nikakvih zdravstvenih problema, ali zato se i molimo Bogu, da nam da zdravlja”, dodaje ona.

Trudnice, deca…

Mnogo je trudnica u redu i majki sa malom decom. I svi oni čekaju da uđu u Hram.

Kažu nam da više niko ne ulazi preko reda, što poštuju kao odluku Srpske pravoslavne crkve.

Međutim, Ružica i Nikola iz Kraljeva prineli su sina svešteniku koji je stajao na vratima i koji je dečaka uzeo iz majčinih ruku i odveo ga do dela gde je postavljen do Pojas.

“Mi smo stigli jutros iz Kraljeva samo zbog deteta, da bi dodirnuo Pojas. Ima problema sa stomačićem i zato nam je to bila želja. Mi se nismo poklonili jer bismo morali biti u koloni. A kada smo videli koliko ljudi ima, odlučili smo da samo sin priđe Pojasu, što je dozvoljeno”, kaže nam ona.

Jedina želja koju oboje imaju je zdravlje.

“Sam Pojas je božanstven i veličanstven zbog toga što pripada Majci Božijoj. Nismo ga shvatili kao fontanu koja ispunjava želje, nego smo ga doživeli kao što doživljavamo nju, Presvetu Bogorodicu, koja nam je rodila Isusa Hrista. I hvala joj na tome”, kaže nam ukratko Ružica.

“Organizacija na nivou”

Ceo kompleks Hrama Svetog Save ispunjen je ljudima. Na Svetosavskom platou igraju se deca koja su se, vidi im se, umorila od stajanja i od sunca.

Roditelji im dobacuju “još malo, još malo” i umivaju ih vodom iz cisterne koja je tik uz kolonu. Svi su, čini se, oduševljeni organizacijom. To su nam i rekli neki od vernika.

Postavljen je i štand Hitne pomoći odnosno pružanja prve pomoći onima kojima možda bude bila potrebna. I baš u momentu kada smo mi bili, jednoj građanki su medicinski tehničari merili pritisak.

Kako smo načuli, ona je stigla oko tri ujutru i pre nego što joj se slošilo, poklonila se Pojasu.

“Samo kad sam ovo dočekala, pa nek i umrem. Pala sam s nogu od sreće”, dobacila je ona.

Grupa mladića stajala je uz metalnu ogradu uz koju, inače, stoje redari.

Bili su tihi - neki su čitali knjige, neki listali skripte, a bilo je i onih koji su "čačkali" telefon.

Jedan od njih ispričao nam je da studira Medicinski fakultet i da je došao da se pomoli za zdravlje svoje sestre koja ima maligni tumor.

"Ona ima 20 godina i umesto da uživa u životu, prolazi kroz pakao. Boluje od sarkoma, zbog čega sam najviše i upisao fakultet. Mislio sam da joj mogu pomoći. međutim, za sada nema tog leka koji će je podići", priča nam Strahinja.

Dodaje da "veruje i poštuje Boga" i da je danas došao zbog Pojasa i nade da će Presveta Bogorodica pomoći njegovoj sestri.

"Ona nije u Beogradu, inače bih je lično doveo, makar je nosio u rukama. Želim da joj Bog pruži drugu šansu za život jer ona je zaslužuje", kaže ovaj mladić.

Inače, Pojas ostaje u Beogradu do 5. juna, dok je Hram Svetog Save otvoren tokom cele noći. Kako kažu iz SPC, biće otvorne sve dok ima vernika koji žele da se poklone Pojasu.