Ispunili smo preporuke, a u stvari baš i nismo: Kako vlast "podvaljuje" ODIHR-u dok priprema najveću izbornu pljačku

Parlamentarni izbori održani 2023. godine i lokalni izbori održani u junu 2024. godine bili su povod da Kancelarija OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR)  predloži na desetine preporuka za unapređenje izbornog procesa u Srbiji.

Ispunjenje ovih preporuka, trebalo bi da bude preduslov za izlazak na sledeće izbore, čiji datum još ne znamo.

Pod parolom ispunjenja preporuka ODHIR, Služba Skupštine Srbije dostavila je  tri nacrta izbornih zakona koji su već alarmirali stručnjake. Oni su upozorili da da bi, ako ovi zakoni budu usvojeni, to otvorilo put za najveću izbornu pljačku dosad.

Kako je ranije precizirala predsednica Skupštine Ana Brnabić, usvajanjem pomenutih zakona bilo bi ispunjeno još pet ODIHR preporuka. U pitanju su izmene Zakona o narodnim poslanicima, Zakona o lokalnim izborima i Zakona o Ustavnom sudu.

Poslanica Narodnog pokreta Srbije, Ana Jakovljević koja je bila deo Radne grupe za unapređenje izbornih uslova, kaže za Novu da su nacrte zakona dobili od Sekretarijata Narodne Skupštine i da se ne zna ko ih je poslao i ODHIR-u na pregled.

Jedne od glavnih preporuka ODHIR bile su da treba razmotriti dalje preciziranje zakonskih kriterijuma za određivanje statusa nacionalne manjine i procedure za registraciju ovih lista, kao i da je potrebno dalje promovisati pluralizam u izbornom procesu i slobodu udruživanja, te razmotriti mogućnost uklanjanje ograničenja davanja podrška više od jedne liste

Jakovljević upozorava da je vlast sklona zloupotrebama ovih preporuka, te njihovom pogrešnom tumačenju.

"Sve i da je ODHIR predložio da jedan birač može da podrži više lista, u našem kontekstu je to ogroman prostor za zloupotrebu, jer smo to imali i ranije. Falsifikovali su potpise...Dakle, ima tu elemenata koje je ODHIR predložio, ali glavna stvar koju zaboravljamo, a koju ODHIR satalno ponavalja je da prilagođavanja moraju da budu takva da ona vrate poverenje u izborni proces u Srbiji", napominje Jakovljević.

Sagovornica Nove upozorava da vlast svaki put manipuliše procedurama.

"Sa njima je sve uvek manipulacija, izigravanje. Sve tumače kako njima odgovara. Dešavalo se na sastancima da im se ODHIR formalno i kurtoazno zahvali što su ih pozvali, jer procedura tako nalaže, a da vlast to predstavi kao pohvalu", navodi Jakovljević.

Jakovljević napominje i da vlast radi sve suprotno od vraćanja poverenja u izborni proces, krijući se iza ODHIR-a.

Na čelu Radne grupe za unapređenje izbornih uslova bio je i Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija. U izjavi za Novu kaže da su nacrte tri zakona dobili od Službe Narodne Skupštine.

"Ni Zakon o Narodnoj skupštini, ni skupštinski Poslovnik ne daju ovlašćenje Službi Narodne skupštine da priprema nacrte bilo kog zakona, pa ni ovih. Stručna služba Narodne skupštine nije bila zadužena za pripremu nacrta zakona ni na osnovu Odluke na osnovu koje je tokom 2024. radila Radna grupa za unapređenje izbornog procesa", kaže Nenadić.

Podseća da u pravnom sistemu Republike Srbije nacrte zakona pripremaju resorna ministarstva, iznose ih na raspravu pred domaću javnost i traže o njima mišljenja relevantnih međunarodnih organizacija, pa je to moglo biti učinjeno i u ovom slučaju.

"Možda je iza ovog čina stajala neka dobra namera, ali mislim da je veoma bitno da se proces zakonskih izmena, za početak, vrati u pravno regulisani okvir, pogotovo kada se ima u vidu da je ovde reč o vrlo osetljivim i bitnim pitanjima, kao što je pod kojim uslovima će neka izborna lista moći da uživa status manjinske i niži izborni cenzus", zaključuje Nenadić.

Inače, Jakovljević i Nenadić su uz druge predstavnike opozicije i civilnog sektora bili deo Radne grupe sve do januara prošle godine, kada su istupili, nezadovljni njenim radom.

Šta je sporno u nacrtima dostavljenih zakona

Podsetimo, Sofija Mandić, pravnica CEPRIS-a, upozorila je da bi usvajanje nacrta zakona koje je poslala Skupštine Srbije omogućilo praktično legalno formiranje „fantomskih lista“, jer bi birači mogli da potpisom podrže više izbornih lista, što bi otvorilo prostor da isti potpisnici, uključujući i one koji podržavaju SNS, podrže i druge, formalno male liste koje bi potom dobile mesta u izbornim komisijama i učestvovale u „peglanju“ izbornih odluka i rezultata.

Ona je ukazala i na dodatne zloupotrebe manjinskih lista, jer bi se ublažili uslovi za njihovo formiranje – kandidati bi mogli biti članovi drugih stranaka osim nosioca liste i prvog kandidata, ukinula bi se provera preko nacionalnih saveta, a manjinske liste bi imale povlašćen položaj sa manjim brojem potrebnih potpisa i glasova za mandat, što bi omogućilo da se na njima nađu i članovi, pa čak i funkcioneri vladajuće koalicije.